Najveći sponzori najboljeg svetskog tenisera, Novaka
Đokovića, ne oglašavaju se povodom "slučaja Australija“ i deportovanja a
marketinški stručnjaci su podeljeni oko toga da li su ugroženi ugovori teški 40
miliona dolara
Drama oko toga da li će Novak Đoković moći da uđe u Australiju i, po očekivanjima mnogih ispiše novu stranicu teniske istorije desetom pobedom na Australijen openu, trajala je nekoliko nedelja i završava se skanbdaloznim deportovanjem naboljeg tenisera današnjice.
Gotovo isto toliko traje i muk većine njegovih najvećih sponzora o tome kakav je njihov stav teorijski povodom davanja pa oduzimanja vize, a suštinski povodom vakcinacije i pandemijskih mera.
Švajcarski proizvođač luksuznih satova „Ablo“ (Hublot) je engleskom „Telegrafu“ odgovorio da će „nastaviti partnerstvo sa teniskim brojem 1“, dok su proizvođači sportske odeće i opreme „Head“ (Head), „Lakost“ (Lacoste) i „Asiks“ (Asics) ostali nemi na postavljeno pitanje.
Doduše, „Lakost Srbija“ se oglasio na Fejsbuku sa „stojimo iza najboljeg tenisera sveta“, ali to je bilo „još“ 21. decembra, davno pre jutrošnje odluke Federalnog suda Australije da je naknadno uskraćivanje vize Đokoviću bilo zakonito.
Može da izgubi a može i da profitira
I dok marketinški stručnjak Marsel Knobil, osnivač „Superbrendsa“ i „Brend kaunsil konsultansi“ misli da Đokovićevi ugovori,procenjuje se teški 40 miliona dolara, trenutno nisu ugroženi ali bi mogli da budu, srpski ekspert za marketing i PR, Cvijetin Milivojević, je uveren da bi Novak čak mogao da, posle svega ovoga, bude u dobitku.
Knobil kaže, kako piše „Telegraf“, da bi velika briga brojnih sponzora mogla biti to da Novak bude označen kao glavni svetski zagovornik nevakcinisanja i lice sa antivakserskih postera. Milivojević za 24sedam kaže da bi to čak moglo da bude i dobro, i za sponzore i za Đokovića.
Ugrožen je Australijen open, a ne Đoković
Cvijetin Milivojević ističe i jedan poseban detalj cele priče, to što je većina kompanija sponzora Australijen opena iz Azije, a ne Australije ili sa Zapada.
- Cela ova situacija bi mogla da dovede do gubitka renomea, ali ne tenisera Novaka Đokovića, već samog turnira. Podsetimo, Azija, iako najmoćniji ekonomski region sveta, gde su Kina, Japan, Južna Koreja i Hongkong, nema grendslem turnir. A ima ga Australija, koja se onda ovako ponaša prema najboljim teniserima.
- Čovek je prvi teniser na svetskoj rang listi, aktuelni nosilac titule šampiona na tri od četiri najveća turnira, i sa stanovišta svojih sponzora je apsolutno ispunio sva sportska očekivanja i njihove ciljeve. A ako na trenutak ostavimo po strani priču o vakcinaciji, vakserima i antivakserima, onda vidimo da je Đoković neko ko u nečemu brani pojedinca, čoveka protiv planetarne nepravde, nakaradnog sistema, moći velikih koji drmaju svetom i to često protiv interesa malog, prosečnog, građanina. To je iz ugla sponzorske kompanije dobra stvar, jer to pokriva i tu ciljnu grupu kojoj se većina kompanija inače ne obraća – ističe Milivojević.
Marketinški stručnjak kaže da većina medija u svetu pokazuje neku vrstu razumevanja za to, čak simpatije jer Đoković ovde ima ulogu neke vrste žrtve, i pored toga što neki kontrolisani mediji u svetu pokušavaju da od toga naprave negativan publicitet.
A što se samih sponzora tiče, oni su znali u šta se sa saradnjom sa Đokovićem upuštaju, a i sami su sigurno i više nego sposobni da se zaštite od eventualnog gubitka svake vrste.
- U strategijama PR-a imate i one „apsolutne vidljivosti“ i one „što manje vidljivosti“ kompanija. Većina sponzora sportskih junaka spada u one koji primenjuju one prve, i gledaju punu vidljivost i svog promotera i sebe samih. Tada i uslovno rečeno negativni publicitet donosi neku korist, a može da se sad pojavi i neki novi sponzor Đokovića, ili da neki postojeći koji pravi delić opreme koju Đoković koristi, dobije na prepoznatljivosti koju nije imao – objašnjava Milivojević.
Sponzori su, kaže naš sagovornik, zaštićeni čak i na nivou onoga što je njihov pojedinačni interes.
- Verujem da na nekom sudu na kojem će sponzori tražiti svoju izgubljenu dobit neće kao okrivljeni biti Đoković, već država Australija i možda Australijen open kao turnir. A tu je i Đokovićeva izgubljena dobit, jer on je ovde favorit za dobijanje glavne nagrade od nekoliko miliona dolara a tu su i dodatne nagrade sponzora kada se postignu neki vanredni sportski rezultati. To sigurno sledi – kaže Milivojević.
A za Đokovića potencijalni gubitak samo od neigranja, odnosno ne osvajanja turnira je "čistih“ 1,9 miliona evra (kada se odbije porez) od 2,8 miliona evra koliko je namenjeno pobedniku.
Žrtva politike...
Milivojević kaže da je sada više nego jasno da je u „slučaju Đoković“ reč o politici, i to pre svega unutrašnjoj politici Australije u kojoj se približavaju parlamentarni izbori.
Mnogo politikantstva i u teniskom svetu
- Nažalost, Đoković je postao žrtva i kalkulacija u zauzimanju javnog stava i ponašanju dela teniskog sveta. Vidimo da se ATP dugo ponašao u stilu, što bi reklo "Zabranjeno pušenje“ - "Mi nismo odavle“... Podsetiću da Đoković i u tom smislu „drma ogradu“ establišmenta i zalaže se za „malog čoveka“. Recimo, imao je „nečuven“ zahtev da se promeni ustaljena praksa i više novca iz nagradnog fonda dodeli onima koji ispadaju u prvim kolima grendslemova nauštrb nagrada finalista. To je udar na okoštali način funkcionisanja tih turnira i mnogi ne gledaju blagonaklono na to – ističe Milivojević.
Koaliciji na vlasti potrebno je da pokažu građanima koji su nezadovoljni zbog zaključavanja i epidemijskih mera, čvrst stav i prema najboljem teniseru na svetu.
- Šalje se poruka „eto nema izuzetka ni za najboljeg sportistu sveta“. Nema tu nikakve globalne zavere ni protiv Srba ni protiv Đokovića, već je on ispao žrtva lokalne politike. Njima je sad i dodatni problem što se oglasila i Svetska zdravstvena organizacija i proizvođač vakcina „Fajzer“ koji su faktični dali za pravo stavu, između ostalog i Đokovića, da vakcinacija mora biti dobrovoljna, da je ljudsko pravo da se pojedinac ne izjašnjava da li je vakcinisan ili ne, kao i da ljudi koji imaju koronu ili su je neposredno preležali ne treba da se (još) vakcinišu. A na kraju o tome da li će neko igrati tenis odlučuje ministar za imigraciju, kome su ti prerogativi diskrecionog prava da oduzme vizu dati zbog dve stvari: borbe protiv terorizma i očuvanja zdravlja cele nacije. Da li zdarv Đoković ugrožava zdravlje Australijanaca, pa naravno da ne – napominje Milivojević.
Novak Đoković, prema pisanjima medija, ima ugovor vredan 40 miliona evra za četiri godine (2025.) sa „Lakostom“. Od „Heda“ dobija opremu, rekete rađene samo za njega, i devet miliona dolara godišnje, sa „Asiksom“ je od 2018. godine, a od 2015. sarađuje sa australijskim vinskim brendom „Džejkobs krik“, za dva miliona dolara godišnje. To bi značilo da je potencijalni gubitak samo do vremen isteka ugovora za "Lakostom" oko 40 miliona dolara.
Uz Novaka je trenutno i „Pežo“ a imao je ugovor sa „Uniklom“ od osam miliona evra godišnje, kao i sa „Mercedes-Bencom“ i „Seikom“. Partneri su mu bile i kompanije poput ANZ Bank, UKG i Lemero.
Ovoliki ugovori ne čude, jer kao mera popularnosti može poslužiti i to što Novaka na Tviteru prati devet miliona ljudi, koliko ima i na Instagramu dok je na Fejsbuku okupio više od 10 miliona fanova. (24sedam.rs, Georgi Mitev Šantek, 16.1.2022)
Drama oko toga da li će Novak Đoković moći da uđe u Australiju i, po očekivanjima mnogih ispiše novu stranicu teniske istorije desetom pobedom na Australijen openu, trajala je nekoliko nedelja i završava se skanbdaloznim deportovanjem naboljeg tenisera današnjice.
Gotovo isto toliko traje i muk većine njegovih najvećih sponzora o tome kakav je njihov stav teorijski povodom davanja pa oduzimanja vize, a suštinski povodom vakcinacije i pandemijskih mera.
Švajcarski proizvođač luksuznih satova „Ablo“ (Hublot) je engleskom „Telegrafu“ odgovorio da će „nastaviti partnerstvo sa teniskim brojem 1“, dok su proizvođači sportske odeće i opreme „Head“ (Head), „Lakost“ (Lacoste) i „Asiks“ (Asics) ostali nemi na postavljeno pitanje.
Doduše, „Lakost Srbija“ se oglasio na Fejsbuku sa „stojimo iza najboljeg tenisera sveta“, ali to je bilo „još“ 21. decembra, davno pre jutrošnje odluke Federalnog suda Australije da je naknadno uskraćivanje vize Đokoviću bilo zakonito.
Može da izgubi a može i da profitira
I dok marketinški stručnjak Marsel Knobil, osnivač „Superbrendsa“ i „Brend kaunsil konsultansi“ misli da Đokovićevi ugovori,procenjuje se teški 40 miliona dolara, trenutno nisu ugroženi ali bi mogli da budu, srpski ekspert za marketing i PR, Cvijetin Milivojević, je uveren da bi Novak čak mogao da, posle svega ovoga, bude u dobitku.
Knobil kaže, kako piše „Telegraf“, da bi velika briga brojnih sponzora mogla biti to da Novak bude označen kao glavni svetski zagovornik nevakcinisanja i lice sa antivakserskih postera. Milivojević za 24sedam kaže da bi to čak moglo da bude i dobro, i za sponzore i za Đokovića.
Ugrožen je Australijen open, a ne Đoković
Cvijetin Milivojević ističe i jedan poseban detalj cele priče, to što je većina kompanija sponzora Australijen opena iz Azije, a ne Australije ili sa Zapada.
- Cela ova situacija bi mogla da dovede do gubitka renomea, ali ne tenisera Novaka Đokovića, već samog turnira. Podsetimo, Azija, iako najmoćniji ekonomski region sveta, gde su Kina, Japan, Južna Koreja i Hongkong, nema grendslem turnir. A ima ga Australija, koja se onda ovako ponaša prema najboljim teniserima.
- Čovek je prvi teniser na svetskoj rang listi, aktuelni nosilac titule šampiona na tri od četiri najveća turnira, i sa stanovišta svojih sponzora je apsolutno ispunio sva sportska očekivanja i njihove ciljeve. A ako na trenutak ostavimo po strani priču o vakcinaciji, vakserima i antivakserima, onda vidimo da je Đoković neko ko u nečemu brani pojedinca, čoveka protiv planetarne nepravde, nakaradnog sistema, moći velikih koji drmaju svetom i to često protiv interesa malog, prosečnog, građanina. To je iz ugla sponzorske kompanije dobra stvar, jer to pokriva i tu ciljnu grupu kojoj se većina kompanija inače ne obraća – ističe Milivojević.
Marketinški stručnjak kaže da većina medija u svetu pokazuje neku vrstu razumevanja za to, čak simpatije jer Đoković ovde ima ulogu neke vrste žrtve, i pored toga što neki kontrolisani mediji u svetu pokušavaju da od toga naprave negativan publicitet.
A što se samih sponzora tiče, oni su znali u šta se sa saradnjom sa Đokovićem upuštaju, a i sami su sigurno i više nego sposobni da se zaštite od eventualnog gubitka svake vrste.
- U strategijama PR-a imate i one „apsolutne vidljivosti“ i one „što manje vidljivosti“ kompanija. Većina sponzora sportskih junaka spada u one koji primenjuju one prve, i gledaju punu vidljivost i svog promotera i sebe samih. Tada i uslovno rečeno negativni publicitet donosi neku korist, a može da se sad pojavi i neki novi sponzor Đokovića, ili da neki postojeći koji pravi delić opreme koju Đoković koristi, dobije na prepoznatljivosti koju nije imao – objašnjava Milivojević.
Sponzori su, kaže naš sagovornik, zaštićeni čak i na nivou onoga što je njihov pojedinačni interes.
- Verujem da na nekom sudu na kojem će sponzori tražiti svoju izgubljenu dobit neće kao okrivljeni biti Đoković, već država Australija i možda Australijen open kao turnir. A tu je i Đokovićeva izgubljena dobit, jer on je ovde favorit za dobijanje glavne nagrade od nekoliko miliona dolara a tu su i dodatne nagrade sponzora kada se postignu neki vanredni sportski rezultati. To sigurno sledi – kaže Milivojević.
A za Đokovića potencijalni gubitak samo od neigranja, odnosno ne osvajanja turnira je "čistih“ 1,9 miliona evra (kada se odbije porez) od 2,8 miliona evra koliko je namenjeno pobedniku.
Žrtva politike...
Milivojević kaže da je sada više nego jasno da je u „slučaju Đoković“ reč o politici, i to pre svega unutrašnjoj politici Australije u kojoj se približavaju parlamentarni izbori.
Mnogo politikantstva i u teniskom svetu
- Nažalost, Đoković je postao žrtva i kalkulacija u zauzimanju javnog stava i ponašanju dela teniskog sveta. Vidimo da se ATP dugo ponašao u stilu, što bi reklo "Zabranjeno pušenje“ - "Mi nismo odavle“... Podsetiću da Đoković i u tom smislu „drma ogradu“ establišmenta i zalaže se za „malog čoveka“. Recimo, imao je „nečuven“ zahtev da se promeni ustaljena praksa i više novca iz nagradnog fonda dodeli onima koji ispadaju u prvim kolima grendslemova nauštrb nagrada finalista. To je udar na okoštali način funkcionisanja tih turnira i mnogi ne gledaju blagonaklono na to – ističe Milivojević.
Koaliciji na vlasti potrebno je da pokažu građanima koji su nezadovoljni zbog zaključavanja i epidemijskih mera, čvrst stav i prema najboljem teniseru na svetu.
- Šalje se poruka „eto nema izuzetka ni za najboljeg sportistu sveta“. Nema tu nikakve globalne zavere ni protiv Srba ni protiv Đokovića, već je on ispao žrtva lokalne politike. Njima je sad i dodatni problem što se oglasila i Svetska zdravstvena organizacija i proizvođač vakcina „Fajzer“ koji su faktični dali za pravo stavu, između ostalog i Đokovića, da vakcinacija mora biti dobrovoljna, da je ljudsko pravo da se pojedinac ne izjašnjava da li je vakcinisan ili ne, kao i da ljudi koji imaju koronu ili su je neposredno preležali ne treba da se (još) vakcinišu. A na kraju o tome da li će neko igrati tenis odlučuje ministar za imigraciju, kome su ti prerogativi diskrecionog prava da oduzme vizu dati zbog dve stvari: borbe protiv terorizma i očuvanja zdravlja cele nacije. Da li zdarv Đoković ugrožava zdravlje Australijanaca, pa naravno da ne – napominje Milivojević.
Novak Đoković, prema pisanjima medija, ima ugovor vredan 40 miliona evra za četiri godine (2025.) sa „Lakostom“. Od „Heda“ dobija opremu, rekete rađene samo za njega, i devet miliona dolara godišnje, sa „Asiksom“ je od 2018. godine, a od 2015. sarađuje sa australijskim vinskim brendom „Džejkobs krik“, za dva miliona dolara godišnje. To bi značilo da je potencijalni gubitak samo do vremen isteka ugovora za "Lakostom" oko 40 miliona dolara.
Uz Novaka je trenutno i „Pežo“ a imao je ugovor sa „Uniklom“ od osam miliona evra godišnje, kao i sa „Mercedes-Bencom“ i „Seikom“. Partneri su mu bile i kompanije poput ANZ Bank, UKG i Lemero.
Ovoliki ugovori ne čude, jer kao mera popularnosti može poslužiti i to što Novaka na Tviteru prati devet miliona ljudi, koliko ima i na Instagramu dok je na Fejsbuku okupio više od 10 miliona fanova. (24sedam.rs, Georgi Mitev Šantek, 16.1.2022)
Нема коментара:
Постави коментар