Дијалог између представника народа у рјешавању кризе у БиХ
није опција за Бошњаке зато што и даље не одустају од идеје грађанске државе,
кажу аналитичари, а то је, сматрају, много лакше спровести преко Жељка Комшића.
Из кабинета хрватског предсједника потврдили су спремност да са српским и турским предсједником, те представницима конститутивних народа сједну за сто, јер би само у том саставу, сматра Зоран Милановић, били заштићени интереси свих страна у БиХ.
Иницијатива да државе које су потписнице Дејтонског споразума заједно са Турском, која има велики интерес у БиХ, спроведу својеврсну медијацију међу народима БиХ, не би ли се криза превазишла – конкретна је и корисна за све у БиХ, кажу аналитичари регионалних дешавања. Међутим, није чудно што СДА одбија такав концепт, каже политолог Невенко Врањеш, без обзира на учешће турског предсједника, јер не одустају од свог циља – БиХ као грађанске државе.
- Политички одговара СДА да не прихвати такву идеју наносећи штету интересима народа и бошњачком, али ето, они су се одлучили за то вјероватно чувањем Жељка Комшића и његове позиције, с једне стране, и с друге, вјероватно под одређеним утицајем споља, појединих политичких ментора - каже Врањеш.
Политички ментори, попут Америке, морају бити свјесни да док њих БиХ није занимала, ту су се развили интереси Русије и Турске који сада не могу бити занемарени, каже Цвијетин Миливојевић. Покушај искључивања страна које заступају хрватске и српске интересе, додаје Миливојевић, никако не би био добар за рјешавање кризе.
- Ми видимо да Изетбеговић призива интервенцију оног дијела међународне заједнице који би да поништи конститутивност народа у БиХ. То је један дио приче. А видите, то је сад једна страна лицемјерја, на другој страни не одговара му чак ни присуство Турске, уколико ће Турска бити једна од страна заинтересованих за БиХ, а друге двије Србија и Хрватска - истакао је Миливојевић.
Бошњаци доживљавају представнике дијела међународне заједнице коју предводе Американци и поједини Европљани као дио институција, каже новинар Бранимир Галић, будући да често траже њихово менторство у рјешавању унутрашњих питања БиХ.
- Лицемјерно је и крајње некоректно говорити да се мора разговарати у институцијама БиХ када знамо да та иста БиХ уопште није држава у пуном смислу те ријечи и да се готово ништа није договорило у БиХ без посредовања у неком облику - поручио је Галић.
Уколико до састанка о коме се толико говори уопште и дође, аналитичари сматрају да је неопходно да се његови учесници прије свега подсјете основног постулата Дејтонског споразума, а то је – конститутивност. (www.rtrs.tv, Радио-телевизија Републике Српске, 20.1.2022)
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=460755
Из кабинета хрватског предсједника потврдили су спремност да са српским и турским предсједником, те представницима конститутивних народа сједну за сто, јер би само у том саставу, сматра Зоран Милановић, били заштићени интереси свих страна у БиХ.
Иницијатива да државе које су потписнице Дејтонског споразума заједно са Турском, која има велики интерес у БиХ, спроведу својеврсну медијацију међу народима БиХ, не би ли се криза превазишла – конкретна је и корисна за све у БиХ, кажу аналитичари регионалних дешавања. Међутим, није чудно што СДА одбија такав концепт, каже политолог Невенко Врањеш, без обзира на учешће турског предсједника, јер не одустају од свог циља – БиХ као грађанске државе.
- Политички одговара СДА да не прихвати такву идеју наносећи штету интересима народа и бошњачком, али ето, они су се одлучили за то вјероватно чувањем Жељка Комшића и његове позиције, с једне стране, и с друге, вјероватно под одређеним утицајем споља, појединих политичких ментора - каже Врањеш.
Политички ментори, попут Америке, морају бити свјесни да док њих БиХ није занимала, ту су се развили интереси Русије и Турске који сада не могу бити занемарени, каже Цвијетин Миливојевић. Покушај искључивања страна које заступају хрватске и српске интересе, додаје Миливојевић, никако не би био добар за рјешавање кризе.
- Ми видимо да Изетбеговић призива интервенцију оног дијела међународне заједнице који би да поништи конститутивност народа у БиХ. То је један дио приче. А видите, то је сад једна страна лицемјерја, на другој страни не одговара му чак ни присуство Турске, уколико ће Турска бити једна од страна заинтересованих за БиХ, а друге двије Србија и Хрватска - истакао је Миливојевић.
Бошњаци доживљавају представнике дијела међународне заједнице коју предводе Американци и поједини Европљани као дио институција, каже новинар Бранимир Галић, будући да често траже њихово менторство у рјешавању унутрашњих питања БиХ.
- Лицемјерно је и крајње некоректно говорити да се мора разговарати у институцијама БиХ када знамо да та иста БиХ уопште није држава у пуном смислу те ријечи и да се готово ништа није договорило у БиХ без посредовања у неком облику - поручио је Галић.
Уколико до састанка о коме се толико говори уопште и дође, аналитичари сматрају да је неопходно да се његови учесници прије свега подсјете основног постулата Дејтонског споразума, а то је – конститутивност. (www.rtrs.tv, Радио-телевизија Републике Српске, 20.1.2022)
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=460755
Нема коментара:
Постави коментар