Ideja o zajedničkom predsedničkom kandidatu, stiče se
utisak, jeste nešto oko čega postoji saglasnost opozicije. Međutim, iako do
izbora ima svega šest meseci i dalje nema zvanične odluke o tome da li će se
zaista dogovoriti oko jednog kandidata iza kojeg će stati sve opozicione
stranke. Prema oceni sagovornika lista “Nova” opozicija uveliko kasni i kako
vreme prolazi sve su manje šanse da se na predsedničkim izborima dođe do dobrog
rezultata.
Da je zajednički predsednički kandidat najbolje moguće rešenje za opoziciju čuli smo u više navrata prethodnih meseci. Ovu ideju najglasnije je branio lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, a dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu nalazi se i u predlogu Zelenovića i pokreta Ne davimo Beograd, koji je nedavno upućen ostalim strankama opozicije.
Lider Dveri Boško Obradović takođe je rekao da je nemoguće pobediti Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima bez novog Vojislava Koštunice.
Sličnog je stava i potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš koji je zaključio da je opoziciji potreban „jedan, najbolji, zajednički kandidat“.
Čak i nekadašnji predsednički kandidat i zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da je potrebno da opozicione stranke podrže jednog kandidata na predstojećim izborima za predsednika Srbije, ali da nije neophodno da to bude podrška svih stranaka opozicije.
Iako u ovome u načelu postoji saglasnost, tog kandidata još nema.
A do izbora je šest meseci.
Kasne sa nekoliko odluka
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je jasno da opozicija kasni za objavljivanjem imena predsedničkog kandidata.
“Naravno da kasne, ali moramo da vratimo stvari na početak priče. Opozicija na kraju dijaloga oko izbornih uslova sa evroparlamentarcima postavlja nekakve uslove, umesto da je pre samog ulaska u ove pregovore postavila dva ključna. To su razdvajanje izbora, odnosno uslov da beogradski, predsednički i parlamentani izbori ne mogu biti održani u istom danu i drugi – da Vučić kao predsednik države podnese ostavku na mesto predsednika stranke jer je to protivustavno. Opozicija to nije uradila, već je u startu prihvatila izbore koje će Vučić natkriliti svojim imenom, tako da apsolutno nije važno ko će biti kandidati opozicije na gradskim ili predsedničkim izborima”, navodi Milivojević.
Protivkandidat mora da ima neke Vučićeve osobine
Kad je reč o traženju novog Vojislava Koštunice, o čemu je nedavno govorio lider Dveri Boško Obradović Milivojević kaže:
“Koštuničina kandidatura objavljena je u avgustu, izbori su bili u septembru i to je bila odluka Zorana Đinđića, jer je imao dobitnu kombinaciju. U smislu kandidata koji je mogao da uzme dobar deo Miloševićevog biračkog tela. Ne možete praviti fotorobot protivkandidata Vučiću, a da on nema neke osobine Vučića. Jer kako ćete drugačije zahvatiti njegovo biračko telo? To se ne može ni tako što ćete reći da ćete sutra hapsiti Vučića, to neće pokolebati njegove birače”, objašnjava Milivojević.
Opozicija, smatra on, sada kasni sa nekoliko ključnih odluka.
“Ko će biti predsednički kandidat, idu li na izbore u jednoj ili više kolona, hoće li uopšte ići na izbore i kako će biračima objasniti zašto sada izlaze, a prošlog juna nisu, a ništa nisu dobili od zahteva koje su postavili u dijalogu. Sve su to vrlo opasna pitanja”, kaže Milivojević.
Što se zajedničkog predsedničkog kandidata tiče, kaže:
“Mislim da to ne treba da bude jedan, već je najbolje da budu dva kandidata. Jedan iz građanske i drugi iz nacionalne opcije, koji bi imali zvanični pakt o nenapadanju, fer plej utakmici, kao i obećanje da će podržati onog drugog u drugom krugu ako do njega dođe, te da će učestvovati u njegovoj kampanji”, zaključuje Milivojević.
Samo nadstranački kandidat
Marketinški stručnjak Igor Avžner za novine “Nova” kaže da je jedna stvar da li će postojati zajednički kandidat opozicije za predsednika, a druga stvar je ko će to biti.
“Ako izaberu nekog ko nema najbolji potencijalni rejting takva vrsta dogovora neće imati dovoljnu efikasnost. Neophodan uslov je da postoji jedan kandidat, a da on bude prihvatljiv svima. Nisam siguran da to može biti neko od lidera opozicije. Kad bi našli nekog ko bi bio nadstranački onda mislim da bi to bio dobar potez”, kaže Avžner i dodaje:
Rad na terenu ključan
Kad je reč o tome da je vladajuća stranka uveliko u kampanji, a da opoziciona praktično još nije ni počela, Avžner kaže:
“Različite su polazne tačke. SNS ima na raspolaganju više medija, koji i nisu mediji koliko propagandna mašinerija. Kad bih ja savetovao ove opozicionare rekao bih da treba da primene potpuno drugu strategiju. Da se ne oslanjaju toliko na medije, već na rad na terenu”, navodi Avžner.
“Da li kasne? Ja ne znam šta su čekali do sad. I to ne samo sa predsedničkim kandidatom. Morali su već da počnu da rade na mrežama kontrolora i jačanju baza u celoj Srbiji. Ja ne znam da li su oni to već počeli, ako nisu savetovao bi ih da počnu pto pre. Što pre počnu, bolje rezultate mogu da očekuju”.
Neodlučnošću do manje izlaznosti
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže bi dogovor oko predsedničkog kandidata opozicija trebalo da donese što pre.
„Kakav god to odgovor bio. Odlaganjem ove odluke opozicija gubi period za rad sa biračima, jer bez tih krupnih odluka ne može da krene u kampanju. Pokazuje se kao neodlučna, što može da dovede do slabljenja motivisanosti birača i manje izlaznosti od one koja bi opoziciji odgovarala. Ukoliko donesu odluku o zajedničkom kandidatu, za šta čini se niko u opoziciji nike protiv, ključna stvar koju bi trebalo da utvrde jeste da li taj kandidat treba da bude samo osoba koja će da pokrije sve njihove razlike ili će to biti osoba koj aće imati autonomiju, kao što je imao Zdravko Krivokapić u Crnoj Gori. Takvu osobu trebalo bi da jača cela opozicija, a ona bi njima donela dodatnu vrednost i mislim da bi to bio pravi put“. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 5.10.2021)
Da je zajednički predsednički kandidat najbolje moguće rešenje za opoziciju čuli smo u više navrata prethodnih meseci. Ovu ideju najglasnije je branio lider Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, a dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu nalazi se i u predlogu Zelenovića i pokreta Ne davimo Beograd, koji je nedavno upućen ostalim strankama opozicije.
Lider Dveri Boško Obradović takođe je rekao da je nemoguće pobediti Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima bez novog Vojislava Koštunice.
Sličnog je stava i potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš koji je zaključio da je opoziciji potreban „jedan, najbolji, zajednički kandidat“.
Čak i nekadašnji predsednički kandidat i zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da je potrebno da opozicione stranke podrže jednog kandidata na predstojećim izborima za predsednika Srbije, ali da nije neophodno da to bude podrška svih stranaka opozicije.
Iako u ovome u načelu postoji saglasnost, tog kandidata još nema.
A do izbora je šest meseci.
Kasne sa nekoliko odluka
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je jasno da opozicija kasni za objavljivanjem imena predsedničkog kandidata.
“Naravno da kasne, ali moramo da vratimo stvari na početak priče. Opozicija na kraju dijaloga oko izbornih uslova sa evroparlamentarcima postavlja nekakve uslove, umesto da je pre samog ulaska u ove pregovore postavila dva ključna. To su razdvajanje izbora, odnosno uslov da beogradski, predsednički i parlamentani izbori ne mogu biti održani u istom danu i drugi – da Vučić kao predsednik države podnese ostavku na mesto predsednika stranke jer je to protivustavno. Opozicija to nije uradila, već je u startu prihvatila izbore koje će Vučić natkriliti svojim imenom, tako da apsolutno nije važno ko će biti kandidati opozicije na gradskim ili predsedničkim izborima”, navodi Milivojević.
Protivkandidat mora da ima neke Vučićeve osobine
Kad je reč o traženju novog Vojislava Koštunice, o čemu je nedavno govorio lider Dveri Boško Obradović Milivojević kaže:
“Koštuničina kandidatura objavljena je u avgustu, izbori su bili u septembru i to je bila odluka Zorana Đinđića, jer je imao dobitnu kombinaciju. U smislu kandidata koji je mogao da uzme dobar deo Miloševićevog biračkog tela. Ne možete praviti fotorobot protivkandidata Vučiću, a da on nema neke osobine Vučića. Jer kako ćete drugačije zahvatiti njegovo biračko telo? To se ne može ni tako što ćete reći da ćete sutra hapsiti Vučića, to neće pokolebati njegove birače”, objašnjava Milivojević.
Opozicija, smatra on, sada kasni sa nekoliko ključnih odluka.
“Ko će biti predsednički kandidat, idu li na izbore u jednoj ili više kolona, hoće li uopšte ići na izbore i kako će biračima objasniti zašto sada izlaze, a prošlog juna nisu, a ništa nisu dobili od zahteva koje su postavili u dijalogu. Sve su to vrlo opasna pitanja”, kaže Milivojević.
Što se zajedničkog predsedničkog kandidata tiče, kaže:
“Mislim da to ne treba da bude jedan, već je najbolje da budu dva kandidata. Jedan iz građanske i drugi iz nacionalne opcije, koji bi imali zvanični pakt o nenapadanju, fer plej utakmici, kao i obećanje da će podržati onog drugog u drugom krugu ako do njega dođe, te da će učestvovati u njegovoj kampanji”, zaključuje Milivojević.
Samo nadstranački kandidat
Marketinški stručnjak Igor Avžner za novine “Nova” kaže da je jedna stvar da li će postojati zajednički kandidat opozicije za predsednika, a druga stvar je ko će to biti.
“Ako izaberu nekog ko nema najbolji potencijalni rejting takva vrsta dogovora neće imati dovoljnu efikasnost. Neophodan uslov je da postoji jedan kandidat, a da on bude prihvatljiv svima. Nisam siguran da to može biti neko od lidera opozicije. Kad bi našli nekog ko bi bio nadstranački onda mislim da bi to bio dobar potez”, kaže Avžner i dodaje:
Rad na terenu ključan
Kad je reč o tome da je vladajuća stranka uveliko u kampanji, a da opoziciona praktično još nije ni počela, Avžner kaže:
“Različite su polazne tačke. SNS ima na raspolaganju više medija, koji i nisu mediji koliko propagandna mašinerija. Kad bih ja savetovao ove opozicionare rekao bih da treba da primene potpuno drugu strategiju. Da se ne oslanjaju toliko na medije, već na rad na terenu”, navodi Avžner.
“Da li kasne? Ja ne znam šta su čekali do sad. I to ne samo sa predsedničkim kandidatom. Morali su već da počnu da rade na mrežama kontrolora i jačanju baza u celoj Srbiji. Ja ne znam da li su oni to već počeli, ako nisu savetovao bi ih da počnu pto pre. Što pre počnu, bolje rezultate mogu da očekuju”.
Neodlučnošću do manje izlaznosti
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže bi dogovor oko predsedničkog kandidata opozicija trebalo da donese što pre.
„Kakav god to odgovor bio. Odlaganjem ove odluke opozicija gubi period za rad sa biračima, jer bez tih krupnih odluka ne može da krene u kampanju. Pokazuje se kao neodlučna, što može da dovede do slabljenja motivisanosti birača i manje izlaznosti od one koja bi opoziciji odgovarala. Ukoliko donesu odluku o zajedničkom kandidatu, za šta čini se niko u opoziciji nike protiv, ključna stvar koju bi trebalo da utvrde jeste da li taj kandidat treba da bude samo osoba koja će da pokrije sve njihove razlike ili će to biti osoba koj aće imati autonomiju, kao što je imao Zdravko Krivokapić u Crnoj Gori. Takvu osobu trebalo bi da jača cela opozicija, a ona bi njima donela dodatnu vrednost i mislim da bi to bio pravi put“. (www.nova.rs, Jelena Jelovac, 5.10.2021)
Нема коментара:
Постави коментар