Домаћи лидери појачали
контакте са шефовима земаља региона
БАЊАЛУКА - Серија разговора домаћих званичника са врхом Србије и Хрватске, уз нове који су на помолу, представља јасан знак да су званични Београд и Загреб свјесни да стабилна БиХ аутоматски значи и стабилност региона, али и да земља може бити таква само ако функционише на изворним дејтонским принципима.
Став је то саговорника “Гласа Српске” који годинама помно прате ситуацију и односе у БиХ који су уздрмани након наметања допуна Кривичног закона, чиме је кулминирало незадовољство у Српској те почео процес враћања надлежности које су у ранијим годинама, силом или споразумом, пренесене на БиХ.
Криза, која не јењава дуже од три мјесеца, довела је до озбиљних разговора на високом нивоу у региону и изван њега, а активније су Србија и Хрватска, земље које су и гаранти Дејтона. Став републичких званичника је да је потребно поштовати тај споразум, као темељ БиХ, а то је, између осталог, у уторак у Загребу хрватском предсједнику Зорану Милановићу пренио српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је о овоме прије неколико дана причао и са предсједником Србије Александром Вучићем. Код Вучића је у уторак био и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић, након чега је поручено да су Срби, Хрвати и Бошњаци конститутивни народи и да је договор три народа одговор на све кризе. Са Вучићем би ускоро требало да разговара и предсједник СДА Бакир Изетбеговић.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић за “Глас” истиче да свако ко жели добро БиХ и да буде сачувана као државна заједница мора да подржи процес започет у Српској, а раније и унутар хрватског блока.
- То је интенција ка враћању изворном тумачењу Дејтона, онога што пише, а не како га тумаче високи представници и такозвани душебрижници, који под плаштом забринутости за будућност БиХ урушавају ту исту земљу. Све што се чини у правцу реафирмације онога што је изворни Дејтон је добро за БиХ, а тек онда за интересе Срба и Хрвата - истакао је Миливојевић који, због термина посљедњих састанака у Загребу и Београду, сматра да је ријеч и координисаном дипломатском чину.
Логично је, додаје, да Милановић уважава Додика као представника Срба, тим прије што и велики дио Хрвата у БиХ на неки начин Додика види и као свог члана Предсједништва, игноришући Жељка Комшића.
- Стабилност у БиХ, па и мир, у интересу је Београда и Загреба, али и политичког Сарајева. Дејтон је један од најбољих, успешних примера добре америчке дипломатије на овом подручју јер су његови креатори направили како треба да изгледа компромис, као мера између две ствари. Овде се то успело направити код три стране и све имају делимично нешто, односно пуно тога, а не до краја оно што су хтеле. Свако нарушавање таквог начела компромиса, који је прављен, је дерогација БиХ. Лажна је борба за БиХ ако желите да је правите тако што ћете срушити основу на којој је настала - истакао је Миливојевић.
Стручњак за међународно право Милош Шолаја сматра да овај низ састанака показује ко су стварни представници политичке моћи у БиХ.
- То не треба тражити више по институцијама, већ по онима који су лидери и који могу да утичу на рјешења. Разговарају они који могу да обећају неке промјене и да воде ка њима, а не они који су декоративно на позицијама. Логично је да су Србија и Хрватска заинтересоване, свака из својих разлога. Свима је потребна стабилност у региону, а кључ стабилности за обје је БиХ, тим прије што Србија има ситуацију са Косовом, тако да јој не одговарају додатни потреси и већи политички конфликти у БиХ - рекао је Шолаја.
Према његовом мишљењу, састанци у Београду, Загребу, па и у Бањалуци и Сарајеву, би требало да доведу до веће стабилности.
- Потрајаће неко вријеме док се не устабиле изборни процеси и унутрашњи односи те престане са неким привидним изборима - закључио је.
Конститутивност
Цвијетин Миливојевић истиче да се заборавља да је Устав Социјалистичке Републике БиХ признавао конститутивност три народа у републици која је била унутар савезне државе, те је касније и то дерогирано силом, противно једном од три народа.
- Процес враћања надлежности треба да буде постепен и лаган. За почетак да иду оне које су парадоксално и непотребно пренете на ниво БиХ, силом неког високог представника - закључио је Миливојевић. (www.glassrpske.com, Ведрана Кулага Симић, 28.10.2021)
БАЊАЛУКА - Серија разговора домаћих званичника са врхом Србије и Хрватске, уз нове који су на помолу, представља јасан знак да су званични Београд и Загреб свјесни да стабилна БиХ аутоматски значи и стабилност региона, али и да земља може бити таква само ако функционише на изворним дејтонским принципима.
Став је то саговорника “Гласа Српске” који годинама помно прате ситуацију и односе у БиХ који су уздрмани након наметања допуна Кривичног закона, чиме је кулминирало незадовољство у Српској те почео процес враћања надлежности које су у ранијим годинама, силом или споразумом, пренесене на БиХ.
Криза, која не јењава дуже од три мјесеца, довела је до озбиљних разговора на високом нивоу у региону и изван њега, а активније су Србија и Хрватска, земље које су и гаранти Дејтона. Став републичких званичника је да је потребно поштовати тај споразум, као темељ БиХ, а то је, између осталог, у уторак у Загребу хрватском предсједнику Зорану Милановићу пренио српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик. Додик је о овоме прије неколико дана причао и са предсједником Србије Александром Вучићем. Код Вучића је у уторак био и лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић, након чега је поручено да су Срби, Хрвати и Бошњаци конститутивни народи и да је договор три народа одговор на све кризе. Са Вучићем би ускоро требало да разговара и предсједник СДА Бакир Изетбеговић.
Политички аналитичар из Београда Цвијетин Миливојевић за “Глас” истиче да свако ко жели добро БиХ и да буде сачувана као државна заједница мора да подржи процес започет у Српској, а раније и унутар хрватског блока.
- То је интенција ка враћању изворном тумачењу Дејтона, онога што пише, а не како га тумаче високи представници и такозвани душебрижници, који под плаштом забринутости за будућност БиХ урушавају ту исту земљу. Све што се чини у правцу реафирмације онога што је изворни Дејтон је добро за БиХ, а тек онда за интересе Срба и Хрвата - истакао је Миливојевић који, због термина посљедњих састанака у Загребу и Београду, сматра да је ријеч и координисаном дипломатском чину.
Логично је, додаје, да Милановић уважава Додика као представника Срба, тим прије што и велики дио Хрвата у БиХ на неки начин Додика види и као свог члана Предсједништва, игноришући Жељка Комшића.
- Стабилност у БиХ, па и мир, у интересу је Београда и Загреба, али и политичког Сарајева. Дејтон је један од најбољих, успешних примера добре америчке дипломатије на овом подручју јер су његови креатори направили како треба да изгледа компромис, као мера између две ствари. Овде се то успело направити код три стране и све имају делимично нешто, односно пуно тога, а не до краја оно што су хтеле. Свако нарушавање таквог начела компромиса, који је прављен, је дерогација БиХ. Лажна је борба за БиХ ако желите да је правите тако што ћете срушити основу на којој је настала - истакао је Миливојевић.
Стручњак за међународно право Милош Шолаја сматра да овај низ састанака показује ко су стварни представници политичке моћи у БиХ.
- То не треба тражити више по институцијама, већ по онима који су лидери и који могу да утичу на рјешења. Разговарају они који могу да обећају неке промјене и да воде ка њима, а не они који су декоративно на позицијама. Логично је да су Србија и Хрватска заинтересоване, свака из својих разлога. Свима је потребна стабилност у региону, а кључ стабилности за обје је БиХ, тим прије што Србија има ситуацију са Косовом, тако да јој не одговарају додатни потреси и већи политички конфликти у БиХ - рекао је Шолаја.
Према његовом мишљењу, састанци у Београду, Загребу, па и у Бањалуци и Сарајеву, би требало да доведу до веће стабилности.
- Потрајаће неко вријеме док се не устабиле изборни процеси и унутрашњи односи те престане са неким привидним изборима - закључио је.
Конститутивност
Цвијетин Миливојевић истиче да се заборавља да је Устав Социјалистичке Републике БиХ признавао конститутивност три народа у републици која је била унутар савезне државе, те је касније и то дерогирано силом, противно једном од три народа.
- Процес враћања надлежности треба да буде постепен и лаган. За почетак да иду оне које су парадоксално и непотребно пренете на ниво БиХ, силом неког високог представника - закључио је Миливојевић. (www.glassrpske.com, Ведрана Кулага Симић, 28.10.2021)
Нема коментара:
Постави коментар