U Srbiji je nekoliko godina na snazi bila zabrana
zapošljavanja u javnom sektoru koja je za cilj imala smanjenje i reformu ovog
sektora. Od januara 2021. zapošljavanje u javnom sektoru koji broji oko 600.000
ljudi je ponovo dozvoljeno, ali pod određenim uslovima.
Optimizacija javnog sektora već godinama je jedan od glavnih prioriteta Vlade. Od 2015. do danas iz javnog sektora je otišlo nešto manje od 30.000 ljudi, ipak, problemi time nisu rešeni.
"Nije problem ni novac koji se daje za javni sektor i izdvaja kroz budžet, nije ni problem broj tih ljudi koji rade, problem je samo kvaliteta i njihovog rasporeda", rekao je za Euronews Srbija Zoran Stojiljković, predsednik sindikata UGS "Nezavisnost".
Najveći broj radnika je javni sektor napustio jer su otišli u penziju ili su uzeli otpremninu.
"Sa jedne strane imamo preglomazan javni sektor, a sa druge strane nemamo dovoljno stručnih ljudi da obavljaju određene poslove i taj sektor nije efikasan, to je najveći problem državne administracije - neefikasnost i nedovoljan broj stručnih ljudi", rekla je urednica magazina "Biznis" Radojka Nikolić.
U međuvremenu je došlo do toga da u brojnim sektorima poput zdravstva fale radnici jer su mnogi našli posao u bolnicama u zapadnoj Evropi. Od januara je zapošljavanje u javnom sektoru ponovo omogućeno, ali, posebna komisija mora da odobri novo zapošljavanje, zatim resorno ministarstvo i na kraju, Ministarstvo finansija. Ta procedura važi i za poziciju recimo pisara i za poziciju pedijatra.
"Mi čak imamo problem što se sad u pandemiji videlo da smo imali maćehinski odnos prema zapošljavanju u zdravstvu, obrazovanju, pa i delu javnih preduzeća, prosto je argumentacija da je partijsko klijentalističko zapošljavanje i kadrovanje prosto te sektore onesposobilo privredno. Živimo u političkim iluzijama koje su vezane verovatno za toda se zadrži partijsko zapošljavanje", dodaje Stojiljković.
U javnom sektoru fali 10.000 ljudi, ali to ne znači da on već nije glomazan: Situacija najlošija sa zdravstvenim radnicima i inspektorima
Urednica "Biznis magazina" smatra da bi rešenje za javni sektor moglo biti donošenje Zakona o platnim razredima koji se najavljuje od 2014. godine.
"Taj zakon sigurno neće rešiti sve, kao što nije rešio sve ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji gde se primenjuje, ali rešava mnoge stvari i za Srbiju bi bilo najbolje da konačno dobije zakon o platnim razredima u javnom sektrou kojim bi se mnoge stvari regulisale, naravno uvek ima doterivanja, ima tu finog štimovanja dosta ali ti osnovni problemi i u pogledu stručnosti i u pogledu primanja bi bili rešeni", napomenula je Nikolić.
Uprkos ponovno odobrenom zapošljavanju, javni sektor bi narednih godina trebalo još da bude smanjen, što bi, kako veruju u državi trebalo da poveća efikasnost.
"Naopak način zapošljavanja"
Politikolog Cvijetin Milovanović za Euronews Srbija kaže da je "čitava priča o reformi" bila neozbiljna.
"Prva vlada Dačića i Vučića iz 2014. su proklamovale jednu brojku od 350.000 viška zaposlenih u javnom i državnom sektoru od ukupno 800.000 ako se dobro sećam, koliko ih je tada bilo u sektoru. Čak je jedna ministarka bila zadužena da odradi taj posao, no nje u sledećoj vladi nije ni bilo. To je jedan aspekt priče. Drugi aspekt priče je da mi imamo možda dovoljan broj ljudi, ali apsolutno oni ili ne odgovaraju zahtevima posla ili imamo višak zaposlenih u takozvanoj pisarskoj administraciji, a manjak na primer u prosveti ili zdravstvu što se pokazalo ovaj put tokom pandemije", rekao je on.
Dodaje da u Srbiji ima partijskih kadrova, te da to nije priča koja teče samo od početka ove vlasti, već da su to radile i prethodne.
Kako naglašava, "imamo hiperprodukciju takozvanih diplomaca sa privatnih fakulteta", te da je u javnoj administraciji najviše takvih ljudi, kao i da oni po pravilu veći deo svog radnog vremena koriste da bi pomogli "stranci koja ih je zaposlila".
Kako bi problem mogao da se reši, Milivojević kaže da "mora krenuti od jedne vlade".
"Jedna partija koja nekad dođe na vlast mora krenuti od sebe, da ona već u kampanji kaže svojim aktivistima da to što su oni aktivni u stranci, ne znači da su pretplaćeni da rade u nekoj birokratiji ili nekom dobro plaćenom delu javnog sektora. Ja čekam 31 godinu da se pojavi jedna takva partija i nije se pojavila. Dok su u opoziciji oni kritikuju, kad dolaze na vlast oni preuzimaju oni što je navika", rekao je on.
Kako kaže, potrebna je jedna vrsta konsenzusa, i to ne samo političkog, već društvenog. Takođe, potreban je konsenzus vlasti i opozicije i veća odgovornost prema građanima.
"Ne možete vi praviti svoje kampanje tako što ćete obećati onima koji su bili aktivni u toj kampanji beneficije. Sve ovo ostao su finase tehničkog tipa. Da li nam treba platni razredi, možda i da ga imamo, ako mi imamo ovakav naopak način zapošljavanja, onda je potpuno iluzorno da će to zaživeti. Neophodna je jedna vrsta prethodnog dogovora na nivou čitave javne sfere, na nivou svih građana", napomenuo je on.
"Javni sektor služi i služio je za partijsko zapošljavanje"
Zašto Zakon o platnim razredima, koji se godinama najavljuje građanima, još nije zaživeo, Zlatko Minić iz "Transparentnost Srbija" kaže da je otpor pre svega politički jer javni sektor "služi i služio je za partijsko zapošljavanje".
"To je verovatno osnovni problem, pri čemu je potrebno napraviti jasnu distinkciju između dva dela javnog sektora, onaj deo gde je potrebna određena specifična stručnost i gde vi imate jaku konkurenciju privatnog sektora i prosto mogućnosti da ljudi odu u inostranstvo, kao što je bilo slučajeva u zdravstvu. Imate deo javnog sektora to su neka preduzeća, jedan deo državne uprave gde će se uvek naći mesta za stučnjake opšte prakse ili ljude bez nekih posebnih kvalifikacija", naveo je Minić.
Na pitanje kako privući kvalitetne kadrove u javnom sektoru koji nedostaju, Minić kaže da nije stvar samo u zaradi.
"Vi nećete tražiti posao samo na osnovu toga kakva vam se plata nudi već ukoliko ste tručnjak tražićete i kakve su tu mogućnosti daljeg razvoja", rekao je on i dodao često nema mogućnosti napredovanja ukoliko se to ne čini uz podršku partije.
"Imate problem taj što se nama vrlo često u nekim delovima javnog sektora taj broj zaposlenih određuje na osnovu nekih sistematizacija za koje nisam ubeđen da su kvalitetno urađene, da su obuhvaćene sve potrebe i ciljevi funkcionisanja javnog sektora", napomenuo je.
A kako obezbediti da oni koji su zaposleni u javnom sektoru i kvalitetno obavljaju posao, Minić kaže da je prepreka to što u "ogromnom delu javnog sektora postoji ta partijska kontrola i to je demotivišuće".
"Vi možete da radite odlično svoj posao, dobićete istu platu kao neko ko je tu došao preko partije i ne radi ništa i nećete moći da napredujete i to je suštinski odgovor na pitanje motiva. Kako sprovesti departizaciju javnog sektora, ja ne vidim da će ijedna partija da kaže da želi stručniji sektor", zaključio je on. (TV Euronews Srbija, www.euronews.rs, 26.8.2021)
https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/14260/problem-javnog-sektora-srbije-izmedu-prekobrojnosti-i-nedovoljno-kvalitetnih-kadrova/vest
Optimizacija javnog sektora već godinama je jedan od glavnih prioriteta Vlade. Od 2015. do danas iz javnog sektora je otišlo nešto manje od 30.000 ljudi, ipak, problemi time nisu rešeni.
"Nije problem ni novac koji se daje za javni sektor i izdvaja kroz budžet, nije ni problem broj tih ljudi koji rade, problem je samo kvaliteta i njihovog rasporeda", rekao je za Euronews Srbija Zoran Stojiljković, predsednik sindikata UGS "Nezavisnost".
Najveći broj radnika je javni sektor napustio jer su otišli u penziju ili su uzeli otpremninu.
"Sa jedne strane imamo preglomazan javni sektor, a sa druge strane nemamo dovoljno stručnih ljudi da obavljaju određene poslove i taj sektor nije efikasan, to je najveći problem državne administracije - neefikasnost i nedovoljan broj stručnih ljudi", rekla je urednica magazina "Biznis" Radojka Nikolić.
U međuvremenu je došlo do toga da u brojnim sektorima poput zdravstva fale radnici jer su mnogi našli posao u bolnicama u zapadnoj Evropi. Od januara je zapošljavanje u javnom sektoru ponovo omogućeno, ali, posebna komisija mora da odobri novo zapošljavanje, zatim resorno ministarstvo i na kraju, Ministarstvo finansija. Ta procedura važi i za poziciju recimo pisara i za poziciju pedijatra.
"Mi čak imamo problem što se sad u pandemiji videlo da smo imali maćehinski odnos prema zapošljavanju u zdravstvu, obrazovanju, pa i delu javnih preduzeća, prosto je argumentacija da je partijsko klijentalističko zapošljavanje i kadrovanje prosto te sektore onesposobilo privredno. Živimo u političkim iluzijama koje su vezane verovatno za toda se zadrži partijsko zapošljavanje", dodaje Stojiljković.
U javnom sektoru fali 10.000 ljudi, ali to ne znači da on već nije glomazan: Situacija najlošija sa zdravstvenim radnicima i inspektorima
Urednica "Biznis magazina" smatra da bi rešenje za javni sektor moglo biti donošenje Zakona o platnim razredima koji se najavljuje od 2014. godine.
"Taj zakon sigurno neće rešiti sve, kao što nije rešio sve ni u Hrvatskoj, ni u Sloveniji gde se primenjuje, ali rešava mnoge stvari i za Srbiju bi bilo najbolje da konačno dobije zakon o platnim razredima u javnom sektrou kojim bi se mnoge stvari regulisale, naravno uvek ima doterivanja, ima tu finog štimovanja dosta ali ti osnovni problemi i u pogledu stručnosti i u pogledu primanja bi bili rešeni", napomenula je Nikolić.
Uprkos ponovno odobrenom zapošljavanju, javni sektor bi narednih godina trebalo još da bude smanjen, što bi, kako veruju u državi trebalo da poveća efikasnost.
"Naopak način zapošljavanja"
Politikolog Cvijetin Milovanović za Euronews Srbija kaže da je "čitava priča o reformi" bila neozbiljna.
"Prva vlada Dačića i Vučića iz 2014. su proklamovale jednu brojku od 350.000 viška zaposlenih u javnom i državnom sektoru od ukupno 800.000 ako se dobro sećam, koliko ih je tada bilo u sektoru. Čak je jedna ministarka bila zadužena da odradi taj posao, no nje u sledećoj vladi nije ni bilo. To je jedan aspekt priče. Drugi aspekt priče je da mi imamo možda dovoljan broj ljudi, ali apsolutno oni ili ne odgovaraju zahtevima posla ili imamo višak zaposlenih u takozvanoj pisarskoj administraciji, a manjak na primer u prosveti ili zdravstvu što se pokazalo ovaj put tokom pandemije", rekao je on.
Dodaje da u Srbiji ima partijskih kadrova, te da to nije priča koja teče samo od početka ove vlasti, već da su to radile i prethodne.
Kako naglašava, "imamo hiperprodukciju takozvanih diplomaca sa privatnih fakulteta", te da je u javnoj administraciji najviše takvih ljudi, kao i da oni po pravilu veći deo svog radnog vremena koriste da bi pomogli "stranci koja ih je zaposlila".
Kako bi problem mogao da se reši, Milivojević kaže da "mora krenuti od jedne vlade".
"Jedna partija koja nekad dođe na vlast mora krenuti od sebe, da ona već u kampanji kaže svojim aktivistima da to što su oni aktivni u stranci, ne znači da su pretplaćeni da rade u nekoj birokratiji ili nekom dobro plaćenom delu javnog sektora. Ja čekam 31 godinu da se pojavi jedna takva partija i nije se pojavila. Dok su u opoziciji oni kritikuju, kad dolaze na vlast oni preuzimaju oni što je navika", rekao je on.
Kako kaže, potrebna je jedna vrsta konsenzusa, i to ne samo političkog, već društvenog. Takođe, potreban je konsenzus vlasti i opozicije i veća odgovornost prema građanima.
"Ne možete vi praviti svoje kampanje tako što ćete obećati onima koji su bili aktivni u toj kampanji beneficije. Sve ovo ostao su finase tehničkog tipa. Da li nam treba platni razredi, možda i da ga imamo, ako mi imamo ovakav naopak način zapošljavanja, onda je potpuno iluzorno da će to zaživeti. Neophodna je jedna vrsta prethodnog dogovora na nivou čitave javne sfere, na nivou svih građana", napomenuo je on.
"Javni sektor služi i služio je za partijsko zapošljavanje"
Zašto Zakon o platnim razredima, koji se godinama najavljuje građanima, još nije zaživeo, Zlatko Minić iz "Transparentnost Srbija" kaže da je otpor pre svega politički jer javni sektor "služi i služio je za partijsko zapošljavanje".
"To je verovatno osnovni problem, pri čemu je potrebno napraviti jasnu distinkciju između dva dela javnog sektora, onaj deo gde je potrebna određena specifična stručnost i gde vi imate jaku konkurenciju privatnog sektora i prosto mogućnosti da ljudi odu u inostranstvo, kao što je bilo slučajeva u zdravstvu. Imate deo javnog sektora to su neka preduzeća, jedan deo državne uprave gde će se uvek naći mesta za stučnjake opšte prakse ili ljude bez nekih posebnih kvalifikacija", naveo je Minić.
Na pitanje kako privući kvalitetne kadrove u javnom sektoru koji nedostaju, Minić kaže da nije stvar samo u zaradi.
"Vi nećete tražiti posao samo na osnovu toga kakva vam se plata nudi već ukoliko ste tručnjak tražićete i kakve su tu mogućnosti daljeg razvoja", rekao je on i dodao često nema mogućnosti napredovanja ukoliko se to ne čini uz podršku partije.
"Imate problem taj što se nama vrlo često u nekim delovima javnog sektora taj broj zaposlenih određuje na osnovu nekih sistematizacija za koje nisam ubeđen da su kvalitetno urađene, da su obuhvaćene sve potrebe i ciljevi funkcionisanja javnog sektora", napomenuo je.
A kako obezbediti da oni koji su zaposleni u javnom sektoru i kvalitetno obavljaju posao, Minić kaže da je prepreka to što u "ogromnom delu javnog sektora postoji ta partijska kontrola i to je demotivišuće".
"Vi možete da radite odlično svoj posao, dobićete istu platu kao neko ko je tu došao preko partije i ne radi ništa i nećete moći da napredujete i to je suštinski odgovor na pitanje motiva. Kako sprovesti departizaciju javnog sektora, ja ne vidim da će ijedna partija da kaže da želi stručniji sektor", zaključio je on. (TV Euronews Srbija, www.euronews.rs, 26.8.2021)
https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/14260/problem-javnog-sektora-srbije-izmedu-prekobrojnosti-i-nedovoljno-kvalitetnih-kadrova/vest
Нема коментара:
Постави коментар