"JEDINO TAKO MOGU DA PREĐU CENZUS"
Do sledećih izbora ostalo je više od pola godine, ali se već sada u opoziciji naziru tri moguće kolone za izbornu trku. Jednu bi činile stranke desnice, drugu stranke okupljene oko SSP-a, DS-a i PSG-a, a treću Ne davimo Beograd, „Zajedno za Srbiju“ i ekološki prokreti. Analitičari ocenjuju da bi to bile prirodne koalicije koje bi mogle da daju rezultat.
Opozicija, po svemu sudeći, vodi i međusobni i dijalog sa vlašću o izborima. Ako sa predstavnicima vlasti razgovara o uslovima pod kojima će izaći na izbore i to na dva koloseka onda u tri kolone pregovara o nastupu na izbornim listićima.
Predsednik parlamenta Ivica Dačić izjavio je da bi od sledeće nedelje trebalo da počne sklapanje završne priče o izbornim uslovima, kako bi se u septembru tačno videlo dokle se stiglo u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije.
Ujedinjene patriote?
S druge strane, opozicija sada već otvoreno pravi izbornu strategiju. Tako je lider „Dveri“ Boško Obradović pozvao stranke desnice da naprave izbornu listu ujedinjenih patriota pošto smatra da bi takva koalicija imala, kako kaže, ogroman potencijal sa više od 15 odsto glasova.
- Kad to kažem mislim na Srpski pokret Dveri, Narodnu stranku, DJB, DSS, POKS, Zavetnike, Državotvorni pokret Srbije, Otadžbinu i mnoge druge manje patriotske pokrete i pojedince. Ako ostanemo podeljeni iznova ćemo baciti veliki broj opozicionih patriotskih glasova ispod cenzusa – istakao je za „Blic“ Obradović.
Pored toga, u poslednje vreme je jasno da su SSP i DS sa svojim koalicionim partnerima sve bliži PSG-u iako ovaj pokret nije bojkotovao parlamentarne i lokalne izbore prošle godine. Konačno, inicijativa „Nedavimo Beograd“ gotovo se na javnim nastupima ne odvaja od stranke „Zajedno za Srbiju“ Nebojše Zelenovića i najavljuje sve prisniju saradnju sa ekološkim pokretima pre svega pokretom „Odbranimo reke Srbije“ Aleksandra Jovanovića Ćute.
Sve to ukazuje da bi opozicija na izborima sledeće godine mogla da nastupi u tri ideološki prirodne kolone. Zato se sada postavlja pitanje kakav bi rezultat te tri kolone mogle da postignu na izborima?
"Prioritet ne bi smele da budu međusobice"
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ističe za „Blic“ da su i istraživanja pokazala da bi bi grupisanje opozicije u tri bloka predstavljao optimalan izbor za birače koji ne glasaju za vlast.
-Ako bi lideri opozicije nastavili proces fragmentisanja na male stranke pokazali bi još jednom nedovoljnu zrelost i svakako bi imali nedostatak sinergetskog efekta. S druge strane, iskustva tokom devedesetih godina pokazala su da i ona stara Vuka Draškovića „jedna lista protiv komunista“ nije efikasna jer se postavlja pitanje šta bi tako ujedinjenu opoziciju spojilo osim mržnje prema Aleksandru Vučiću – naglašava Stojilković.
Zato, kako kaže, opoziciji rezultat na izborima može da donese samo udruživanje u profilisane kolone zasnovane na jasnoj programskoj priči.
-Prioritet ne bi trebalo da im budu međusobice nego minimalna zakednička platforma koja bi mogla da podrazumeva antikoruptivno delovanje, demokratizaciju društva i socijalnu pravdu. Naravno, ako žele rezultat sve tri opozicione kolone bi morale da naprave pakt o nenapadanju kakav smo, recimo, videli u Crnoj Gori . Pitanje je samo da li iste kolone treba formirati i na beogradskim izborima i na republičkom nivou – ocenjuje Stojiljković.
"Moguće i četiri kolone"
Politikolog Cvijetin Milivojević, pak, misli da bi opozicija mogla da napravi četiri kolone koje će imati šansu da prođu cenzus.
-Jednu kolonu bi činila hiperkonstruktivna opozicija koja je izašla na izbore prošle godine. To su mahom, stranke desnice. Druga logična kolona je bojkot desnica. Tu, pre svega, mislim na Narodnu stranku i Dveri. Treću bi predstavljani takozvani građanisti ili građanske stranke kao SSP, DS i PSG. Konačno, u četvrtoj koloni bi bili Nedavimo Beograd, ekološki pokreti, nevladine organizacije - ocenjuje Milivojević i dodaje da bi sve kolone morale da potpišu sporazum da neće ući u koaliciju sa vladajućim strankama.
Naš sagovornik smatra da podela na osnovu bojkota prošlih izbora neće biti kočnica saradnje unutar opozicionih kolona.
-Vidimo da su SSP i DS prihvatile PSG iako taj pokret nije bojkotova izbore prošle godine. To su shvatili kao grešku PSG. Takođe, vidimo da Obradović iz Dveri vidi kao potencijalne koalicione partnere DJB i „Zavetnike“ iako su oni izašli na izbore prošle godine – zaključuje Milivojević.
Opozicija više ne traži razdvajanje izbora?
Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je jedna od osnovnih zahteva opozicije pred početak dijaloga sa vlašću o izbornim uslovima bio da se razdvoje predsednički i parlamentarni izbori sa lokalnim izborima.
- To je tražila i opozicija koja je pregovarala sa vlašću uz posredstvo evroparlamentaraca i one stranke koje su vodeile dijalog u skupštini. Međutim, kako vreme prolazi vidimo da opozicija sve više ćuti o tom zahtevu. Šta više, vlast uveliko najavljuje da će se izbori na sva ta tri nivoa održati istog dana – apostrofira Milivojević i dodaje da ne postoji nijedna zemlja na svetu koja istovremeno održava predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 18.8.2021)
Do sledećih izbora ostalo je više od pola godine, ali se već sada u opoziciji naziru tri moguće kolone za izbornu trku. Jednu bi činile stranke desnice, drugu stranke okupljene oko SSP-a, DS-a i PSG-a, a treću Ne davimo Beograd, „Zajedno za Srbiju“ i ekološki prokreti. Analitičari ocenjuju da bi to bile prirodne koalicije koje bi mogle da daju rezultat.
Opozicija, po svemu sudeći, vodi i međusobni i dijalog sa vlašću o izborima. Ako sa predstavnicima vlasti razgovara o uslovima pod kojima će izaći na izbore i to na dva koloseka onda u tri kolone pregovara o nastupu na izbornim listićima.
Predsednik parlamenta Ivica Dačić izjavio je da bi od sledeće nedelje trebalo da počne sklapanje završne priče o izbornim uslovima, kako bi se u septembru tačno videlo dokle se stiglo u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije.
Ujedinjene patriote?
S druge strane, opozicija sada već otvoreno pravi izbornu strategiju. Tako je lider „Dveri“ Boško Obradović pozvao stranke desnice da naprave izbornu listu ujedinjenih patriota pošto smatra da bi takva koalicija imala, kako kaže, ogroman potencijal sa više od 15 odsto glasova.
- Kad to kažem mislim na Srpski pokret Dveri, Narodnu stranku, DJB, DSS, POKS, Zavetnike, Državotvorni pokret Srbije, Otadžbinu i mnoge druge manje patriotske pokrete i pojedince. Ako ostanemo podeljeni iznova ćemo baciti veliki broj opozicionih patriotskih glasova ispod cenzusa – istakao je za „Blic“ Obradović.
Pored toga, u poslednje vreme je jasno da su SSP i DS sa svojim koalicionim partnerima sve bliži PSG-u iako ovaj pokret nije bojkotovao parlamentarne i lokalne izbore prošle godine. Konačno, inicijativa „Nedavimo Beograd“ gotovo se na javnim nastupima ne odvaja od stranke „Zajedno za Srbiju“ Nebojše Zelenovića i najavljuje sve prisniju saradnju sa ekološkim pokretima pre svega pokretom „Odbranimo reke Srbije“ Aleksandra Jovanovića Ćute.
Sve to ukazuje da bi opozicija na izborima sledeće godine mogla da nastupi u tri ideološki prirodne kolone. Zato se sada postavlja pitanje kakav bi rezultat te tri kolone mogle da postignu na izborima?
"Prioritet ne bi smele da budu međusobice"
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ističe za „Blic“ da su i istraživanja pokazala da bi bi grupisanje opozicije u tri bloka predstavljao optimalan izbor za birače koji ne glasaju za vlast.
-Ako bi lideri opozicije nastavili proces fragmentisanja na male stranke pokazali bi još jednom nedovoljnu zrelost i svakako bi imali nedostatak sinergetskog efekta. S druge strane, iskustva tokom devedesetih godina pokazala su da i ona stara Vuka Draškovića „jedna lista protiv komunista“ nije efikasna jer se postavlja pitanje šta bi tako ujedinjenu opoziciju spojilo osim mržnje prema Aleksandru Vučiću – naglašava Stojilković.
Zato, kako kaže, opoziciji rezultat na izborima može da donese samo udruživanje u profilisane kolone zasnovane na jasnoj programskoj priči.
-Prioritet ne bi trebalo da im budu međusobice nego minimalna zakednička platforma koja bi mogla da podrazumeva antikoruptivno delovanje, demokratizaciju društva i socijalnu pravdu. Naravno, ako žele rezultat sve tri opozicione kolone bi morale da naprave pakt o nenapadanju kakav smo, recimo, videli u Crnoj Gori . Pitanje je samo da li iste kolone treba formirati i na beogradskim izborima i na republičkom nivou – ocenjuje Stojiljković.
"Moguće i četiri kolone"
Politikolog Cvijetin Milivojević, pak, misli da bi opozicija mogla da napravi četiri kolone koje će imati šansu da prođu cenzus.
-Jednu kolonu bi činila hiperkonstruktivna opozicija koja je izašla na izbore prošle godine. To su mahom, stranke desnice. Druga logična kolona je bojkot desnica. Tu, pre svega, mislim na Narodnu stranku i Dveri. Treću bi predstavljani takozvani građanisti ili građanske stranke kao SSP, DS i PSG. Konačno, u četvrtoj koloni bi bili Nedavimo Beograd, ekološki pokreti, nevladine organizacije - ocenjuje Milivojević i dodaje da bi sve kolone morale da potpišu sporazum da neće ući u koaliciju sa vladajućim strankama.
Naš sagovornik smatra da podela na osnovu bojkota prošlih izbora neće biti kočnica saradnje unutar opozicionih kolona.
-Vidimo da su SSP i DS prihvatile PSG iako taj pokret nije bojkotova izbore prošle godine. To su shvatili kao grešku PSG. Takođe, vidimo da Obradović iz Dveri vidi kao potencijalne koalicione partnere DJB i „Zavetnike“ iako su oni izašli na izbore prošle godine – zaključuje Milivojević.
Opozicija više ne traži razdvajanje izbora?
Politikolog Cvijetin Milivojević podseća da je jedna od osnovnih zahteva opozicije pred početak dijaloga sa vlašću o izbornim uslovima bio da se razdvoje predsednički i parlamentarni izbori sa lokalnim izborima.
- To je tražila i opozicija koja je pregovarala sa vlašću uz posredstvo evroparlamentaraca i one stranke koje su vodeile dijalog u skupštini. Međutim, kako vreme prolazi vidimo da opozicija sve više ćuti o tom zahtevu. Šta više, vlast uveliko najavljuje da će se izbori na sva ta tri nivoa održati istog dana – apostrofira Milivojević i dodaje da ne postoji nijedna zemlja na svetu koja istovremeno održava predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore. (Blic, www.blic.rs, Marko Tašković, 18.8.2021)
Нема коментара:
Постави коментар