Inckov zakon uzburkao BiH: Skupština RS danas o dva zakona

Narodna skupština Republike Srpske raspravljaće danas na posebnoj sednici o dva zakona nastala kao odgovor na dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje zločina protiv čovečnosti koje je nametnuo odlazeći visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Upravo taj zakon dodatno je "rasplamsao" inače napetu situaciju u Bosni i Hercegovini.
Poslanici RS raspravljaće o tome da se ne dozvoli sprovođenje nametnute odluke Incka, te da svako ko povredi ugled Srpske i njenih naroda bude procesuiran i kažnjen. Burne reakcije je izazvalo to što političari iz RS već bojkotuju rad institucija BiH, a Inckov potez, prema oceni analitičara, doveo je Bosnu i Hercegovinu u krizu kakva nije viđena godinama.
Dopune Krivičnog zakona stupile su na snagu u sredu. Negiranje da se u Srebrenici dogodio genocid i veličanje ratnih zločinaca je stoga u BiH zabranjeno zakonom, a onima koji ga krše prete zatvorske kazne.
U Tužilaštvu Bosne i Hercegovine već su formirirani predmeti u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u sredu se sam prijavio tužilaštvu.
O razmerama konfuzije koja je nastala nakon što je odredba stupila na snagu govori i to što suđenje u predmetu Mane Ðurić i ostali, koji se terete za zločine u Vlasenici, nije održano zbog tvrdnje branilaca da ne znaju granicu do koje smeju da idu u odbrani optuženih.
Komšić i Džaferović pozdravili Inckov potez
Incko je, da podsetimo, 23. jula objavio da je iskoristio Bonska ovlašćenja i nametnuo dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. To je učinio nakon što je na pomenutoj poziciji proveo 12 godina i nedelju dana pre nego što će ga  zameniti Nemac Kristijan Šmit.
Ubrzo su reagovali predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić i član Predsedništva Šefik Džaferović koji su pozdravili Inckov potez.
Komšić je na Fejsbuku napisao da mu je drago što je Incko na kraju mandata, uprkos protivljenju nekih od ključnih međunarodnih faktora, doneo takvu odluku. 
"Našem društvu je ovakva odluka bila neophodna, kao neka vrsta prekopotrebnog leka sa nadom da svakom zlu ipak može doći kraj", napisao je Komšić.
On je dodao da je ta odluka "stvar civilizacijskih vrednosti u današnjem svetu“ i naveo da je Incko "postupio po svojoj savesti, na žalost na kraju mandata".
Šefik Džaferović je naveo da je Incko ispunio "obavezu koju ima prema žrtvama, prema svojoj savesti, ali i prema Dejtonskom mirovnom sporazumu“.
"Negiranje genocida i slavljenje zločinaca je mehanizam kojim se ozbiljno potkopava poverenje među narodima i ugrožava mir“, naveo je Džaferović.
Prema njegovim rečima, negiranje genocida se godinama tolerisalo i jedini rezultat je bio sve više toksičan ambijent u BiH, u kojem porodice žrtava jednostavno ne mogu da žive na miru.
U RS jedinstveni protiv nametanja zakona
Sa druge strabe, potez je izazvao ljutnju u Republici Srpskoj, te je skupština tog entiteta najavila uvođenje krivičnog dela povrede ugleda RS po ugledu na pomenuti Inckov zakon.
Kao glavnu tačku sporenja, kritičari ovog zakona navode to što bi se na taj način srpski narod označio kao genocidan, a Inckov potez je inače posle dugogodišnjih sporenja naveo vlast i opoziciju Republike Srpske na jedinstven stav.
Predlagači zakona u Skupštini RS tvrde da oni predstavljaju odgovor i zaštitu od nametnute odluke o "zabrani negiranja genocida" i da se njima "štite građani Republike Srpske i Srpska". Jedan od zakona o kojima će danas biti reči je poseban zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika.
Drugi je predlog zakona po kom će svako ko "javno izloži poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju Republiku Srpsku, njenu zastavu, grb, amblem ili himnu, biti kažnjen kaznom zatvora do tri godine".
Kazne zatvora do pet godina prete onima koji Republiku Srpsku označe kao "agresorsku ili genocidnu tvorevinu" ili ukoliko su njeni narodi označeni kao "agresorski ili genocidni". Ukoliko bi delo učinilo službeno ili odgovorno lice ili lice u institucijama vlasti ili organu koji se finansira iz javnog budžeta, preti kazna od dve do deset godina. Ukoliko su dela izvršena u nameri promene "ustavnog uređenja Republike Srpske, njene teritorijalne celovitosti ili nezavisnosti, počinilac će biti kažnjen zatvorom od tri do 15 godina".
Potpredsednik parlamenta Republike Srpske Milan Petković najavio je da će skupština doneti zakon kojim se neće primenjivati odluka Incka i kojim se obavezuju nadležni organi RS, odnosno da neće sarađivati sa nadležnim organima BiH na primeni odluke koju je nametnuo visoki predstavnik.
"Na jednoj strani to znači da organi Republike Srpske neće sarađivati ako Tužilaštvo BiH, Sud BiH, SIPA ili bilo koja druga agencija na nivou BiH budu želeli da sprovode odluku visokog predstavnika u Srpskoj. Organi Republike Srpske neće im dati podršku, ni logističku, ni pravnu, ni bilo kakvu drugu i nećemo dozvoliti da se ta odluka povede na nivou Srpske", rekao je Petković.
O zakonima se, inače, raspravlja po hitnom postupku, a sednica će biti zatvorena za javnost.
"Otvaranje problema tamo gde problema nema"
Politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da ga trenutna situacija u Bosni i Hercegovini podseća na situaciju "tuk na utuk". Kako kaže, odluka visokog predstavnika je diskutabilna i sa političkog i sa međunarodno-pravnog stanovišta.
"On je 12 godina visoki predstavnik, 12 godina nije posezao za takozvanim Bonskim ovlašćenjima i onda u poslednjoj sedmici svog mandata doneo je takvu jednu odluku", navodi Milivojević.
Kako je rekao, reč je faktički o nametanju zakona tamo gde 26 godina nije bilo međunacionalnih incidenata.
"Ovo je prosto otvaranje problema tamo gde problema nema. Videli smo šta je ovo prouzrokovalo. Skupština Republike Srpske će doneti sada sličan zakon koji, ako bi se primenio, doveo u pitanje odnos ogromnog broja Bošnjaka koji žive u BiH prema Republici Srpskoj. To je zaista jedna vrsta politički neopreznog poteza, osim ako nije dogovoren sa nekim moćnicima iz takozvane međunarodne zajednice, jer on direktno, faktički urušava Bosnu i Hercegovinu", naveo je on.
Milivojević je podsetio  da u preambuli Ustava BiH piše da Bošnjaci, Srbi i Hrvati stvaraju Bosnu i Hercegovinu kao konstruktivni narodi.
"Način na koji se sada pokušava urušiti daje zapravo krila na jednoj strani političkim elitama u Republici Srpskoj, a na drugoj političkih elita Hrvata da razmisle o osamostaljenju. Sa druge strane, političkim elitama Bošnjaka stvara se privid da će svoju politiku uspeti da nametnu drugim konstruktivnim narodima", rekao je on.
Milivojević napominje da i ukoliko bi se u Republici Srpskoj primenila dva zakona, koja su na dnevnom redu skupštine, to bi značilo da bi svaki Bošnjak, a "svaki Bošnjak smatra da je u Srebrenici bio genocid, a da Bošnjaci nisu počinili nikakve masovne zločine nad Srbima i Hrvatima", bio osuđen.
"Prema tome, došlo je do jednog opšteg haosa. Mislim da je gospodin Incko očigledno imao jednu nameru ili da se sveti svojim partnerima tokom dvanaestogodišnje vladavine, a njegovi partneri su bili predstavnici Srba, Hrvata i muslimana. I druga stvar, da gurne jedan vruć kamen svom nasledniku Kristijanu Šmitu", kaže Milivojević.
Na pitanje šta Bosnu i Hercegovinu očekuje u budućnosti i šta se može očekivati od Šmita, Milivojević navodi da se nada "da ima više pameti nego potrebe da se za velike pare igra životima četiri miliona stanovnika BiH, kao što se igra Incko".
"On se zaista igra građanima BiH koje ostavlja na milost ili nemilost probuđenih duhova, duhovima mržnje", navodi on.
Dodaje da je Bosna i Hercegovina nastala na bolnom kompromisu i da bi primena Inckovog zakona "rasturila BiH".
"Politka tuk na utuk ne ide. Svako je u ratu imao svoju bol, svako je u tom ratu činio zločine i svako je bio i žrtva i dželat", naveo je on. Naglasio je da je Incko doneo individualnu, ličnu odluku, te da on za nju nema podršku međunarodne zajednice.
Inače, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je ocenio da su reakcije političara iz Republike Srpske na njegovu odluku da zakonski zabrani negiranje genocida, bile očekivane i možda čak, kako tvrdi, nešto blaže nego što je očekivao.
Incko je u intervjuu za "Klix.ba", na pitanje da li očekuje da bi moglo doći do blokada institucija BiH, rekao da bi svaka aktivnost političkih stranaka koja bi paralizovala institucije, bila korak u pogrešnom smeru i loša usluga građanima koje tvrde da predstavljaju.
I predstavnici vlasti u Srbiji su na ovu odluku Incka u poslednjoj nedelji njegovog mandata reagovali, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije pristalica nametnutih odluka i da je važno da Srbija sa Bošnjacima gradi bratske odnose. (euronews.rs, EuronewsSrbija, Nevena Zdravković, 30.7.2021)