Inckov zakon uzburkao BiH: Skupština RS danas o dva zakona

Narodna skupština Republike Srpske raspravljaće danas na posebnoj sednici o dva zakona nastala kao odgovor na dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje negiranje zločina protiv čovečnosti koje je nametnuo odlazeći visoki predstavnik u BiH Valentin Incko. Upravo taj zakon dodatno je "rasplamsao" inače napetu situaciju u Bosni i Hercegovini.
Poslanici RS raspravljaće o tome da se ne dozvoli sprovođenje nametnute odluke Incka, te da svako ko povredi ugled Srpske i njenih naroda bude procesuiran i kažnjen. Burne reakcije je izazvalo to što političari iz RS već bojkotuju rad institucija BiH, a Inckov potez, prema oceni analitičara, doveo je Bosnu i Hercegovinu u krizu kakva nije viđena godinama.
Dopune Krivičnog zakona stupile su na snagu u sredu. Negiranje da se u Srebrenici dogodio genocid i veličanje ratnih zločinaca je stoga u BiH zabranjeno zakonom, a onima koji ga krše prete zatvorske kazne.
U Tužilaštvu Bosne i Hercegovine već su formirirani predmeti u slučajevima negiranja genocida, na osnovu prijava nekoliko građana, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik u sredu se sam prijavio tužilaštvu.
O razmerama konfuzije koja je nastala nakon što je odredba stupila na snagu govori i to što suđenje u predmetu Mane Ðurić i ostali, koji se terete za zločine u Vlasenici, nije održano zbog tvrdnje branilaca da ne znaju granicu do koje smeju da idu u odbrani optuženih.
Komšić i Džaferović pozdravili Inckov potez
Incko je, da podsetimo, 23. jula objavio da je iskoristio Bonska ovlašćenja i nametnuo dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. To je učinio nakon što je na pomenutoj poziciji proveo 12 godina i nedelju dana pre nego što će ga  zameniti Nemac Kristijan Šmit.
Ubrzo su reagovali predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić i član Predsedništva Šefik Džaferović koji su pozdravili Inckov potez.
Komšić je na Fejsbuku napisao da mu je drago što je Incko na kraju mandata, uprkos protivljenju nekih od ključnih međunarodnih faktora, doneo takvu odluku. 
"Našem društvu je ovakva odluka bila neophodna, kao neka vrsta prekopotrebnog leka sa nadom da svakom zlu ipak može doći kraj", napisao je Komšić.
On je dodao da je ta odluka "stvar civilizacijskih vrednosti u današnjem svetu“ i naveo da je Incko "postupio po svojoj savesti, na žalost na kraju mandata".
Šefik Džaferović je naveo da je Incko ispunio "obavezu koju ima prema žrtvama, prema svojoj savesti, ali i prema Dejtonskom mirovnom sporazumu“.
"Negiranje genocida i slavljenje zločinaca je mehanizam kojim se ozbiljno potkopava poverenje među narodima i ugrožava mir“, naveo je Džaferović.
Prema njegovim rečima, negiranje genocida se godinama tolerisalo i jedini rezultat je bio sve više toksičan ambijent u BiH, u kojem porodice žrtava jednostavno ne mogu da žive na miru.
U RS jedinstveni protiv nametanja zakona
Sa druge strabe, potez je izazvao ljutnju u Republici Srpskoj, te je skupština tog entiteta najavila uvođenje krivičnog dela povrede ugleda RS po ugledu na pomenuti Inckov zakon.
Kao glavnu tačku sporenja, kritičari ovog zakona navode to što bi se na taj način srpski narod označio kao genocidan, a Inckov potez je inače posle dugogodišnjih sporenja naveo vlast i opoziciju Republike Srpske na jedinstven stav.
Predlagači zakona u Skupštini RS tvrde da oni predstavljaju odgovor i zaštitu od nametnute odluke o "zabrani negiranja genocida" i da se njima "štite građani Republike Srpske i Srpska". Jedan od zakona o kojima će danas biti reči je poseban zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika.
Drugi je predlog zakona po kom će svako ko "javno izloži poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju Republiku Srpsku, njenu zastavu, grb, amblem ili himnu, biti kažnjen kaznom zatvora do tri godine".
Kazne zatvora do pet godina prete onima koji Republiku Srpsku označe kao "agresorsku ili genocidnu tvorevinu" ili ukoliko su njeni narodi označeni kao "agresorski ili genocidni". Ukoliko bi delo učinilo službeno ili odgovorno lice ili lice u institucijama vlasti ili organu koji se finansira iz javnog budžeta, preti kazna od dve do deset godina. Ukoliko su dela izvršena u nameri promene "ustavnog uređenja Republike Srpske, njene teritorijalne celovitosti ili nezavisnosti, počinilac će biti kažnjen zatvorom od tri do 15 godina".
Potpredsednik parlamenta Republike Srpske Milan Petković najavio je da će skupština doneti zakon kojim se neće primenjivati odluka Incka i kojim se obavezuju nadležni organi RS, odnosno da neće sarađivati sa nadležnim organima BiH na primeni odluke koju je nametnuo visoki predstavnik.
"Na jednoj strani to znači da organi Republike Srpske neće sarađivati ako Tužilaštvo BiH, Sud BiH, SIPA ili bilo koja druga agencija na nivou BiH budu želeli da sprovode odluku visokog predstavnika u Srpskoj. Organi Republike Srpske neće im dati podršku, ni logističku, ni pravnu, ni bilo kakvu drugu i nećemo dozvoliti da se ta odluka povede na nivou Srpske", rekao je Petković.
O zakonima se, inače, raspravlja po hitnom postupku, a sednica će biti zatvorena za javnost.
"Otvaranje problema tamo gde problema nema"
Politikolog Cvijetin Milivojević za Euronews Srbija kaže da ga trenutna situacija u Bosni i Hercegovini podseća na situaciju "tuk na utuk". Kako kaže, odluka visokog predstavnika je diskutabilna i sa političkog i sa međunarodno-pravnog stanovišta.
"On je 12 godina visoki predstavnik, 12 godina nije posezao za takozvanim Bonskim ovlašćenjima i onda u poslednjoj sedmici svog mandata doneo je takvu jednu odluku", navodi Milivojević.
Kako je rekao, reč je faktički o nametanju zakona tamo gde 26 godina nije bilo međunacionalnih incidenata.
"Ovo je prosto otvaranje problema tamo gde problema nema. Videli smo šta je ovo prouzrokovalo. Skupština Republike Srpske će doneti sada sličan zakon koji, ako bi se primenio, doveo u pitanje odnos ogromnog broja Bošnjaka koji žive u BiH prema Republici Srpskoj. To je zaista jedna vrsta politički neopreznog poteza, osim ako nije dogovoren sa nekim moćnicima iz takozvane međunarodne zajednice, jer on direktno, faktički urušava Bosnu i Hercegovinu", naveo je on.
Milivojević je podsetio  da u preambuli Ustava BiH piše da Bošnjaci, Srbi i Hrvati stvaraju Bosnu i Hercegovinu kao konstruktivni narodi.
"Način na koji se sada pokušava urušiti daje zapravo krila na jednoj strani političkim elitama u Republici Srpskoj, a na drugoj političkih elita Hrvata da razmisle o osamostaljenju. Sa druge strane, političkim elitama Bošnjaka stvara se privid da će svoju politiku uspeti da nametnu drugim konstruktivnim narodima", rekao je on.
Milivojević napominje da i ukoliko bi se u Republici Srpskoj primenila dva zakona, koja su na dnevnom redu skupštine, to bi značilo da bi svaki Bošnjak, a "svaki Bošnjak smatra da je u Srebrenici bio genocid, a da Bošnjaci nisu počinili nikakve masovne zločine nad Srbima i Hrvatima", bio osuđen.
"Prema tome, došlo je do jednog opšteg haosa. Mislim da je gospodin Incko očigledno imao jednu nameru ili da se sveti svojim partnerima tokom dvanaestogodišnje vladavine, a njegovi partneri su bili predstavnici Srba, Hrvata i muslimana. I druga stvar, da gurne jedan vruć kamen svom nasledniku Kristijanu Šmitu", kaže Milivojević.
Na pitanje šta Bosnu i Hercegovinu očekuje u budućnosti i šta se može očekivati od Šmita, Milivojević navodi da se nada "da ima više pameti nego potrebe da se za velike pare igra životima četiri miliona stanovnika BiH, kao što se igra Incko".
"On se zaista igra građanima BiH koje ostavlja na milost ili nemilost probuđenih duhova, duhovima mržnje", navodi on.
Dodaje da je Bosna i Hercegovina nastala na bolnom kompromisu i da bi primena Inckovog zakona "rasturila BiH".
"Politka tuk na utuk ne ide. Svako je u ratu imao svoju bol, svako je u tom ratu činio zločine i svako je bio i žrtva i dželat", naveo je on. Naglasio je da je Incko doneo individualnu, ličnu odluku, te da on za nju nema podršku međunarodne zajednice.
Inače, visoki predstavnik u BiH Valentin Incko je ocenio da su reakcije političara iz Republike Srpske na njegovu odluku da zakonski zabrani negiranje genocida, bile očekivane i možda čak, kako tvrdi, nešto blaže nego što je očekivao.
Incko je u intervjuu za "Klix.ba", na pitanje da li očekuje da bi moglo doći do blokada institucija BiH, rekao da bi svaka aktivnost političkih stranaka koja bi paralizovala institucije, bila korak u pogrešnom smeru i loša usluga građanima koje tvrde da predstavljaju.
I predstavnici vlasti u Srbiji su na ovu odluku Incka u poslednjoj nedelji njegovog mandata reagovali, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije pristalica nametnutih odluka i da je važno da Srbija sa Bošnjacima gradi bratske odnose. (euronews.rs, EuronewsSrbija, Nevena Zdravković, 30.7.2021)

Milivojević: Inckov zakon odgovara onima koji ne žele opstanak BiH

Politikolog Cvijetin Milivojević rekao je u Među nama na televiziji Nova S da zakonske izmene u Bosni i Hercegovini, koje predviđaju zabranu negiranja genocida u Srebrenici pod pretnjom zatvorske kazne, odgovaraju samo onome ko ne želi opstanak ove države.
Negiranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca od danas je u Bosni i Hercegovini zabranjeno zakonom, a onima koji ga prekše prete kazne zatvora od tri meseca do tri godine.
Komentarišući zakon, Milivojević je rekao da mu se ne može radovati niko ko želi opstanak BiH.
„Ova odluka odgovara, zapravo, svima onima koji ne žele opstanak BiH. BiH onakva kakva je bila pre izbijanja ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, prema članu Ustava bila je suverena republika tri suverena naroda. Isto je i danas. Ovi koji smatraju da BiH kao takva država ne treba da postoji, jedni to misle zato što je treba rasturiti, napraviti neke nove države, a drugi pak koji se samodefinišu kao jedini branioci BiH, mislim na Stranku demokratske akcije, oni ne žele takvu BiH. Onako kako piše u Ustavu BiH, ali i u Dejtonskom sporazumu“, rekao je Milivojević i dodao:
„Arhitekta takve BiH je bio Ričard Holbruk i otkud to da 25 godina kasnije takva država ne treba da postoji. Za sve to vreme u BiH nije zabeležen nijedan ozbiljan međunacionalni incident. To je jedinstven slučaj u svetu. Imali ste krvavi rat i sada toga nema. Kome treba sad, recimo gospodinu Incku, da posle 12 godina bitisanja na mestu visokog predstavnika, u nedelji u kojoj odlazi, svom nasledniku ostavlja jednu vrstu bagaža koji je nerazrešiv. Ovome može da se raduje svako onaj koji želi rasturanje BiH po sastavnim delima. Svako onaj ko iskreno, ma šta govorio, iskreno želi njen opstanak ovakve kakva je, ne može da se raduje ovome. To bi značilo da bi 99 odsto Srba u BiH trebalo istog trenutka da bude uhapšeno i procesuirano i kažnjeno do pet godina zatvora“, zaključio je Milivojević. (TV Nova S, “Među nama“, voditelj Đuro Svilar, www.nova.rs, 28.7.2021)
https://youtu.be/WEegUh7x5P4

Ekonomski tigar, mafijaški zmaj: Šta je donelo devet godina SNS

Brojimo desetu godinu od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Rezultat živimo svakog dana. Predsednik kaže da smo ekonomski tigar, zdrav razum uzvraća - kriminalni zmaj. Nije da dobrih stvari nema, ali one bi mogle da stanu na ne više od tri prsta jedne ruke, za ostale je malo i svih 10. Kad je o prvima reč to bi moglo biti smanjenje nezaposlenosti, kakav- takav ekonomski pomak i izgradnja infrastrukture. Sa druge strane stoji lancima vezano pravosuđe, nakrivljene i gotovo do kraja uništene institucije, medijski mrak, jednopartijski parlament i kriminal koji je po svemu sudeći neraskidivo vezan sa samom državom.
Da je loše rekla je Evropska unija. Više puta. Poslednji izveštaj Evropske komisije bio je po Srbiju najlošiji do sad. U Evropi, pre svega, postoji ozbiljna zabrinutost zbog političkog uticaja na pravosuđe i korupcije, za koju kako kažu nema mehanizama prevencije.
Kome robuje pravosuđe
Politikolog Cvijetin Milivojević za novine Nova kaže da mi odavno nemamo nezavisno pravosuđe koje robuje zakonima.
 “Naprotiv, imamo predsednika republike koji umesto da predstavlja državno jedinstvo unižava Ustav. Samom činjenicom da umesto da obavlja onih osam protokolarnih nadležnosti koje mu Ustav daje, postaje Bog i batina svh državnih institucija. I zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Imamo predsednika koji je pravnik i kako kaže jedan od najboljih studenata u istoriji Pravnog fakulteta koji ne želi da pročita član 115 Ustava Srbije koji kaže da predsednik ne može da obavlja nijednu drugu javnu funkciju, a kamoli da bude predsednik stranke koja broji 750.000 članova i u otvorenom je ratu sa preostalih 6.250.000 građana Srbije koji to nisu. Tako je svim onim poltronima u pravosuđu poručio da ni oni ne moraju da se drže zakona”, kaže Milivojević.
Šta je dobro
Kad je reč o dobrim stvarima koju je ova vlast napravila u prethodnih devet godina, Milivojević nabraja svega tri.
“To je pre svega smanjenje broja nezaposlenih, zatim mali ali ipak nekakvi napredak u ekonomiji i treće – izgradnja infrastrukturnih projekata, pre svega kad je reč o putnoj komunikaciji”, kaže Milivojević.
Obespravljene institucije
To nije slučaj samo sa pravosuđem, slična je situacija sa gotovo svim institucijama u zemlji. Ono malo onih koje su uspevale do sada da održe nezavisnost stalno su na udaru i polako padaju, jedna po jedna. Takav je bio slučaj, recimo, sa Beogradskim univerzitetom. Vlast nikada nije oprostila rektorki Ivanki Popović što je univerzitet proglasio doktorat Siniše Malog plagijatom, pa je nedavno “preglasana” i izabran je novi rektor.
 
 “Institucije su preuzete od strane režima. Ali ne od vladajuće koalicije, već od jednog čoveka. Sve što je bitno u ovoj zemlji u rukama je jednog gospodara. Vučić je i predsednik države i predsednik Vlade, on je ministar unutrašnjih i spoljnih poslova, glavni pregovarač u dijalogu sa Prištinom, glavni poligrafista, tužilac, advokat i sudija. Institucije su ponižene. Ustavni sud, glavni tužilac služe za sprdnju. Institucije u Srbiji služe kao partijske štake”, kaže Milivojević.
Medijski mrak i svetlost rijalitija
Ono što se Srbiji često zamera jeste ugrožena sloboda medija. U Izveštaju Evropske komisije piše da postoji ozbiljna zabirnutost zbog pretnji, uznemiravanja i nasilja nad novinarima. Navodi se i da Srbija ima medijsku strategiju, ali nedostaje primena. Piše i da dolazi do preusmeravanja novca iz budžeta, što na lokalnom nivou mediji koji prikazuju drugačije mišljenje ne mogu izbalansirati.
Jednopartijski parlament
Najočigledniji primer političke krize koja postoji u Srbiji, svakako je gotovo jednopartijska Skupština u kojoj od ukupno 250 poslanika, naprednjaka ima 199.
“Izbori su bili nelegitimni i zato je Vučić dobio oročeno vreme ove Vlade. Neko iz Berlina ili Brisela mu je naložio da raspiše izbore za godinu i po dana. Mi imamo oktroisani parlament koji nije posledica volje građana već volje Vučića. A taj i takav parlament se bavi veoma ozbiljnim stvarima, između ostalog i promenom Ustava”, navodi Milivojević.
“Evropska unija se u svom izveštaju od 6. oktobra samo proforme bavi ovim problemom. Primer toga je dijalog vlasti i opozicije oko izbornih uslova koja se bavi uređivanjem odnosa u medijskoj sferi tokom izborne kampanje od mesec i po dana. A šta sa ostalih tri godine i 10 meseci? Stanje u medijima u Srbiji je sa jedne strane stanje medijskih nesloboda, a sa druge je medijska džungla u kojoj se na brutalan način proizvodi propaganda. Medijima direktno upravlja režim, a medijske slobode fingiraju nekakvim rijalitima i slično. Kao posledicu imate jednog neinformisanog građanina, koji to mire dezinformacija ne može da razume”.
Veze kriminala i države
Na posletku, ali možda najvažnije jeste kriminal. Koliko je Srbija ogrezla u kriminalu najbolje odslikava upravo afera Veljko Belivuk i sve ono što se u vezi toga dešava. Počevši od navoda da su ljudi iz vrha vlasti, ministri, gajili dobre odnose sa kriminalcima koji se terete za najmonstruoznija krivična dela, do iskaza samog Belivuka koji kaže da je sa predsednikom države imao dogovor u vezi nekoliko stvari.
 “Realno gledajući ne mogu da protivurečim Vučiću kada kaže da su sva mafijaška ubistva u prošloj godini rešena. Ali ga pitam, a ko je kriv za ovoliki kriminal? Ko je tolerisao, pa čak i pomagao iz vrha države organizovani kriminal. Odgovore na to vlast krije, zato i ostaje tu gde jeste”, zaključuje Milivojević. (www.nova.rs, 29.7.2021. i list “Nova”, 28.7.2021, Jelena Jelovac)

Gde je nestala politika u Srbiji (ako ju je ikada i bilo)

I ma ona izreka, uglavnom su je eksploatisali stendap komičari u vicevima, koja se kao i mnoge druge pogrešno pripisuje Marku Tvenu, da pelene i političare treba redovno menjati uz dodatak – uglavnom iz istog razloga. Političari u Srbiji nisu kao pelene. Oni se izuzetno retko menjaju, ulogu pelena ovde uglavnom imaju politike.
Toliko je borba stranaka i njihovih lidera za pronalaženje svog mesta na političkoj sceni, u kojoj su „ideologije”, „principi” i „pravci delovanja” služili kao pesme folk zvezdica, za jednu sezonu (čitaj: za jedne izbore), toliko da je stvaranjem jedne dominantne takozvane „catch all” partije i svih drugih koje se određuju u odnosu prema njoj – svaka politika postala besmislena.
S jedne strane, dakle, na srpskoj političkoj sceni postoje ideološki obezličena Srpska napredna stranka i njeni sateliti, od kojih neki iako nominalno ideološki izrazito profilisani, poput Pokreta socijalista, pa u velikoj meri i SPS-a, svoju politiku svode na „imamo poverenja u Vučića”, a sa druge strane rascepkane opozicione grupacije koje u pojedinačnim situacijama traže na čemu će graditi svoju poziciju kako bi nanele neki udarac vlastima, bilo da je tema Kosovo ili zaštita životne sredine…
…“U Hrvatskoj se politika može voditi na ideološkim, programskim i drugim frontovima, jer je Hrvatska dovršena država. To je ono što je Zoran Đinđić još osamdesetih pisao o tadašnjoj Jugoslaviji. SFRJ, a potom nažalost i SRJ i Srbija su nedovršene države. I, što je nagore, današnja Srbija nije dovršena po možda najvažnijem činiocu identiteta, a to je teritorija. Kada ne zante ni dokle vam je država, teško je govoriti o politikama. Jer, veći deo građanstva smatra da je Srbija teritorijalno jedinstvena sa Kosovom, manji deo misli drugačije, ali već to otvara proctor da kada se kod nas govori o ideologiji, I kada se psotavi pitanje kako da tretiramo pojedine političke aktere, da se sve pojednostavljuje I svodi, pre svega, u odnosu na to kaka vim je stav prema onome što piše u preambuli Ustava”, kaže za Nedeljnik politikolog Cvijetin Milivojević.
(www.nedeljnik.rs, Dušan Telesković i Veljko Miladinović, 21.7.2021, opširnu analizu čitajte u dvobroju “Nedeljnika”, od 22.7.2021)

"Inckova odluka će još više udaljiti Federaciju od Republike Srpske"

Potez Valentina Incka se u srpskim medijima uglavnom tumači kao osvetnički čin na kraju njegovog mandata, koji će umesto pomirenja dovesti do još većih napetosti kako u BiH tako i u regionu.
Odluka Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini da nametne zakon o negiranju genocida je već nekoliko minuta po objavljivanju izazvala brojne reakcije od Banjaluke do Beograda.
Praktično uporedo sa tom vešću beogradski mediji su zabeleželi izjavu srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika kako je Inckova odluka „ekser u mrtvački kovčeg BiH" i da „genocida nije bilo".
Nepromišljena odluka
Srpski zvaničnici su takođe osudili pomenutu odluku, i kako kaže predsednica Vlade Ana Brnabić „ona će još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od Republike Srpske".
„Mislim da je to nepromišljena i neodgovorna odluka, posebno jer će zbog toga na meti biti predstavnici institucija što će napraviti veliki problem", dodala je srpska premijerka.
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković ocenio je „da današnja odluka ne može nikome doneti ništa dobro, kao ni bilo koji drugi nametnuti stav, odluka ili zakon".
Oglasio se i srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji smatra da se „istina ne može nametnuti zakonom. Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko rešio je da Srbe ućutka i zabrani im da govore istinu o građanskom ratu u BiH", naveo je Vulin, koji Inckovu odluku vidi „kao osvetu svim građanima BiH".
Beogradski mediji beleže i izjavu austrijskog šefa diplomatije Aleksandera Šalenberga koji ističe „da mentalno i emotivno to možemo da shvatimo, ali žalim da se moralo posegnuti za takvim merama".
Saopštenjem se oglasio i Muzej žrtava genocida iz Beograda koji „smatra da je odluka Incka očigledna reakcija na temeljan i detaljan, činjenicama potkrepljen nedavno objavljeni izveštaj tima međunarodno priznatih stručnjaka koji je ratni zločin počinjen na području Srebrenice ispravno kvalifikovao kao takav, ukazujući da on u sebi ne sadrži elemente genocidne namere, odnosno genocidne radnje".
Otvaranje nepotrebnog fronta
Tajming ovakve odluke je u najmanju ruku nekorektan, ističe za DW politički analitičar Cvijetin Milivojević, „jer će posledice te odluke podnositi budući Visoki predstavnik u BiH. Kako je Incko trpeo kritike obe strane, i srpske i bošnjačke, verovatno je želeo da izađe iz čitave priče zapamćen po nečemu. To je otvaranje još jednog fronta u prilično nezgodnom trenutku- mi smo još uvek u julu mesecu, kada imamo užasna sećanja na ono što se dešavalo u Srebrenici na jednoj strani, ali i na ono što se dešavalo u ostalom delu Podrinja na drugoj strani, i ovo pre svega nije vreme za jednu takvu vrstu dramatične odluke", kaže Milivojević.
Cvijetin Milivojević smatra da onaj ko želi dobro Bosni i Hercegovini, „ne bi trebalo da se na ovako dramatičan način stavlja na jednu stranu. Ko želi mir u BiH on ne donosi ovakve odluke".
Poruka Beogradu i Banjaluci
Odgovorni urednik nedeljnika „Vreme" Filip Švarm čitav događaj posmatra u nešto širem regionalnom kontekstu, i podseća na rezolucije o Srebrenici koje su donošene na Kosovu i u Crnoj Gori, koje su naišle na osudu Beograda.
„Mislim da je nakon negativnih reakcija iz Beograda ovo na neki način na kraju njegovog mandata neka vrsta političkog solidarisanja sa Federacijom BiH, Kosovom, Crnom Gorom, pa i Hrvatskom. To je neka vrsta poruke zvaničnom Beogradu da međunarodna zajednica, makar onaj deo koji predstavlja Incko, jeste u boljim odnosima sa srpskim susedima nego sa samom Srbijom. Ali, to je i upozorenje da bi Republika Srpska mogla da dospe u neku vrstu izolacije, i da se približavanje Rusiji i Kini ne gleda blagonaklono na Zapadu", ocenjuje Švarm.
„Kada dovedemo u vezu sukobe oko izbora novog Visokog predstavnika u BiH, kao i činjenicu da je ovo ne samo pritisak na Republiku Srpsku, već i na Hrvate u BiH, koji su najmalobrojnija zajednica i koji su zbog loših izbornih zakona u nemogućnosti da biraju svoje predstavnike- vidimo da sve ovo ne ide u pravcu očuvanja BiH kao nekakve funkcionalne države već ka njenoj razgradnji. A jedini način da se obezbedi zaštita manjinskih naroda je upravo taj element konstitutivnosti tri naroda", skreće pažnju Cvijetin Milivojević.
Konstantan nivo napetosti
 “Od istine se nikada ne smemo udaljavati, a okončanje tobožnjih rešenja je obaveza prema narednim generacijama kako bi pomirenje bilo moguće. To je garant stabilne budućnosti BiH", rekao je Švarc-Šiling za DW.
Teško je reći da li će ovaj potez dovesti do povećanja napetosti u BiH, smatra Filip Švarm, jer mi stalno imamo neki konstantan nivo napetosti.
„Prosto je reč o nekoj vrsti neuspešnih država gde sve vlasti čitavu svoju konstrukciju vladanja baziraju na događajima iz devedesetih godina. Stoga mislim da ova odluka neće doprineti nekom smirivanju, ali neće dovesti ni do nekog većeg zaoštravanja- osim verbalnog koje traje već decenijama", napominje odgovorni urednik „Vremena".
Predstavnici Republike Srpske su u ovoj odluci već pronašli istorijske paralele, jer kako kažu „Incko je zakon nametnuo baš na današnji dan, kada je posle sarajevskog atentata Austrija, iz koje dolazi Incko, uputila ultimatum Kraljevini Srbiji".
Kada je reč o potencijalnim reakcijama Beograda, Cvijetin Milivojević procenjuje „da će one verovatno biti slične kao i u slučaju budućeg Visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, a tim povodom je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će Beograd sa njim sarađivati".
Dodik oštro - Vučić blago
Filip Švarm misli da će podizanje nacionalnih tenzija biti vetar u jedra Miloradu Dodiku i njegovim pandanima, a što se tiče reakcije Beograda „to će verovatno biti jedna blaža reakcija od one koju je već izneo Dodik, u kojoj će Aleksandar Vučić ponoviti svoje reči da se neprijatelji Srbije udružuju, i da je i najnovija odluka Valentina Icka uperena protiv srpskog naroda", zaključuje Švarm. (Radio Deutsche Welle, www.dw.com, autor Ivica Petrović, 24.7.2021)

“Kaleidoskop”, KTV: gost Cvijetin Milivojević

U ovonedeljnom izdanju emisije "Kaleidoskop" na KTV televiziji gost je novinar i politički analitičar Cvijetin Milivojević. Cvijetin je na početku gostovanja govorio o svom poslu, o pisanju kolumni i komentarisanju političke scene u našoj zemlji. Predstavio je i nekoliko svojih knjiga među kojima je prva bila knjiga njegovih izveštaja i kolumni, govorio je o listu Borba, o medijima i novinarima u Jugoslaviji prisetivši se pojedinih velikana jugoslovenskog novinarstva sa kojima je radio ili sarađivao. Cvijetin je predstavio i svoju knjigu “Mostovi i izbori”, kao i knjigu “Duhovna kolaboracija”, a govorio je i o svojoj najnovijoj knjizi pod nazivom “Nulta 2020. tačka”. Tokom gostovanja Cvijetin je govorio o političkoj sceni u našoj zemlji, upoređujući različite periode i vladavine različitih političkih partija te njihove ideologije i načine vladanja. (KTV Zrenjanin, voditelj dr Aleksandar Dikić, 17.7.2021)
https://www.youtube.com/watch?v=7PcUqd9ImsM

Zašto Erdogan lobira za Kosovo?

Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da njegova zemlja radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost samoproglašenog Kosova. Erdogan je pomenuo ovu temu uoči posjete sjevernom Kipru, nepriznatom dijelu ove države, koji naseljavaju pripadnici turske manjine. Oštre reakcije zvaničnika Srpske i Srbije.
Niko sa strane ne može da rješava problem Kosova, ključ rješenja u dijalogu.
Ovo je poruka srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika. "Turska bi trebalo da poštuje realnost u regionu i ako već tako razmišlja o Kosmetu, zašto to razmišljanje ne primjeni i na Republiku Srpsku i ne podrži njeno otcjepljenje od BiH, pa da svi živimo u miru kao dobri susjedi", poručio je Dodik.
Slično je reagovao i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić koji je osudio mješanje Turske, precizirajući da Kosovo nije tursko i da nije pripadalo Turskoj. "Pripada Srbiji", odgovorio je Vučić.
Tursko lobiranje za nezavisnost takozvanog Kosova nije novost, ipak, pitanje je koliki manevarski prostor ima da ostvari ovu prijetnju.
- Ona ima ozbiljan sukob sa ostatkom svijeta u vezi sa sjevernim Kiprom. Riječ je o jednoj političkoj poruci za unutrašnju upotrebu u Turskoj, a istovremeno i poruci ohrabrenja sunarodnicima na Kipru. Imajte u vidu da je Kipar jedina zemlja Evropske unije koja je primljena u Evropsku uniju, a da ne kontroliše skoro jednu trećinu svoje teritorije - rekao je Cvijetin Milivojević, politički analitičar.
Turska je, ističu poznavaoci prilika, druga zemlja po redu koja je priznala nezavisnost kvazi države Kosovo, što je zaobilazni put za međunarodno priznanje sjevernog Kipra.
- Tu postoje određene paralele, zato što je i jedna situacija nastala silom, nasilnim putem, u slučaju Kosova agresija NATO, a u slučaju severnog Kipra, to je bila agresija Turske. Prema tome, afirmacija kosovske državnosti ide u korist afirmacije severnog Kipra na čemu Erdogan insistira - naglašava Zoran Milivojević, karijerni diplomata.
Naravno, sve što dolazi iz Ankare treba ozbiljno shvatiti, pogotovo što Turska ne krije svoje imperijalne interese na Balkanu.
- Kosovo kao nezavisna država bi u budućnosti bila jedna od suštinskih okosnica turske politike na Balkanu. Turska se toga neće odreći. Ta podrška ostaje kao konstanta. Dakle, ne radi se samo o BiH i o tom bošnjačkom delu, nego se radi i toj, nekakvoj, kosovskoj državi koja bi bila centralno mesto turskih interesa na Balkanu - dodao je Milivojević.
Јedina novina u turskom stavu je, kažu analitičari, što Erdoganova izjava pada u trenutku kada su ekonomski odnosi Srbije i Turske u uzlaznoj putanji. (RTRS, www.rtrs.tv, Centralni dnevnik, Ognjen Mihajlović, 21.7.2021)
https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=439278

Naprednjaci će ponovo istaći Vučića kao kandidata na svim nivoima

Srpska napredna stranka imaće jedinstvenu kampanju za beogradske, predsedničke i republičke izbore, ocenjuju sagovornici Danasa
Naprednjaci će težiti da istaknu svog lidera Aleksandra Vučića kao nosioca kampanje na svim nivoima i tako objedine izbornu kampanju za beogradske, predsedničke i parlamentarne izbore, smatraju sagovornici Danasa, skeptični po pitanju mogućnosti da se izbori razdvoje po zahtevu opozicije.
Pripreme Srpske napredne stranke za izbore na svim nivoima najavljene su na stranačkom skupovima održanim širom Srbije tokom vikenda za nama.
Opšti predlog je da se vodi „pozitivna kampanja“ kroz koju bi se naglasili uspesi vladajuće stranke u proteklom periodu, kako su preneli pojedini mediji, a poseban akcenat biće na redovnim beogradskim izborima koji bi trebalo da se održe u aprilu sledeće godine, što se vidi i iz odluke da se premijerka Ana Brnabić postavi za poverenicu beogradskog odbora SNS, uz naznake da bi se na stranačkoj skupštini na jesen mogao birati predsednik beogradskih naprednjaka.
Manje je govora bilo o kampanji naprednjaka za predsedničke izbore koji bi takođe redovno trebalo da se održe na proleće 2022. godine, ali sagovornici Danasa ukazuju da će se SNS sigurno truditi da ove kampanje objedini.
Analitičar i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević kaže za Danas da izgled izborne kampanje i to da li će predsednik SNS Aleksandar Vučić ponovo biti nosilac lista na svim nivoima zavisi prvenstevno od opozicije i evroparlamentaraca koji posreduju u dijalogu o izbornim uslovima.
– Ovo je pitanje za predstavnike opozicije koji pregovaraju na oba koloseka jer sve stranke insisitiraju na razdvajanju izbora – dakle da se ne održavaju u jednom danu i lokalni, beogradski i predsednički i parlamentarni izbori. To bi trebalo da bude zahtev svih zahteva jer to zatvara sve ilegalne mogućnosti Srpskoj naprednoj stranci da zloupotrebljava činjenicu da ona sama uređuje, određuje i kontroliše izborni proces. Ukoliko se opozicija izbori za razdvajanje, makar lokalnih od tzv. „velikih“ izbora, to onemogućava predsednika SNS – čoveka koji protivustavno vrši javnu funkciju predsednika stranke i predsednika republike, da svojim imenom i prezimenom, protivzakonito pokrije i prekrije sve izbore, kao što je to učinio prošle godine – ističe Milivojević.
On podseća da, iako prošle godine nije bilo predsedničkih izbora, na parlamentarnim izborima je ime predsednika države bilo na svim listama, a ime stranke nije čak ni bilo navedeno što Milivojević ocenjuje kao „apsoultno dovođenje u zabludu građana Srbije“. On naglašava da je zato bitno da opozicija insisitra na ovoj zahtevu ali da nije siguran da će u tome uspeti.
– Ne bi me iznenadilo da deo opozicije, ne samo one „konstruktivne“ nego i one tzv. „bojkot“ opozicije odustane od tog zahteva. Ukoliko Vučić ne pristane da izađe u susret čak ni tom zahtevu odnosno ako delegacija Evropskoj parlamenta ne podrži opoziciju, onda je više nego jasno da niko iz vlasti ni iz EU ne želi slobodne i fer izbore u Srbiji – navodi Milivojević.
Ipak, većina deo javnosti u Srbiji smatra da će izbori, pa tako i izborna kampanja biti objedinjena na svim nivoima, na šta ukazuje i Dejan Bursać, saradnik Instituta za političke studije.
– U SNS su svesni da je Vučić osoba koja vuče popularnost te stranke na svim nivoima i to će se videti po tome što će svi izbori biti, verujem, odjednom održani. To je zgodan način da se Vučić istakne kao nosilac liste u onim opštinama u kojima postoje problematični kadrovi ili nema dovoljno dobrih kadrova – ističe Bursać.
On dodaje da je „čudno“ što SNS već najavljuje kampanju tokom leta kada su inače smanjene političke aktivnosti, ali da je razlog za tako nešto pandemija korona virusa i moguće novo zatvaranje od jeseni te vladajuća stranka želi sada da obavi deo terenskih aktivnosti.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković takođe je uveren da će SNS imati kampanju sa istom porukom na svim nivoima – kako za predsedničke, tako i za beogradske izbore, s tim što, kako on dodaje, beogradska kampanja ima svoje specifičnosti.
– Generalna poruka će verovatno biti ista ali beogradska kampanja će verovatno počivati na tome da se predstave pozitivni rezultati vlasti i zavisi od toga ko će biti lice za Beograd. Predsednička kampanja biće jednako bitna kao i beogradska, ali SNS će u Beogradu morati duplo više da se trudi nego u ostatku Srbije jer je beogradsko biračko telo najzahtevnije a opozicija će u Beogradu biti najambicioznija. Nije mi jasno kako će opozicija da nastupi. Vlast je jasna što se tiče poruke. Na svim nivoima će biti istaknut Vučić kao neko ko ima najveće poverenje birača SNS, stranka će verovatno biti „retuširana“ što se tiče kadrova i oni za koje se proceni da mogu da ugroze rezultat stranke će biti stavljeni u drugi plan ili potpuno uklonjeni, budite sigurni da će SNS ići na maksimalnu kontrolu štete – navodi on. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 21.7.2021)

Neki su izbori pošteniji od drugih

Novi Nedeljnik otkriva šta se dešavalo tokom dijaloga vlasti i opozicije
Većina paradoksa srpske političke scene izašla je na videlo posle prošlonedeljnog dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima, iako su detalji sa dvodnevnih sastanaka u najvećem delu ostali tajna. Za početak se još jednom pokazalo da se reči vlasti bitno razlikuju od njihovih dela – učestvuju u pregovorima o poboljšanju izbornih uslova, iako javno tvrde da su oni odlični. Što se tiče opozicije, ona je ušla u svojevrsni paradoks da je uspela da internacionalizuje problem izbornih uslova, ali je veliko pitanje da li će dobiti nešto više od onog što je nuđeno uoči predizbornih pregovora prošle godine.
Ako ne dobije više od onog što je odbila prošle godine, a pristane na glasanje, pitanje je da li će ovog puta moći da objasni svojim biračima zašto su prošlog leta bojkotovali izbore. S druge strane, pristajanje na nove uslove dovešće do opozicionog davanja legitimiteta aktuelnoj vlasti za proces glasanja, dok im u isto vreme preti opasnost od činjenice da izborni uslovi ne garantuju dobre izborne rezultate.
Takođe, deo opozicije je ušao u paradoks da su svojevremeno tražili međunarodno posredovanje, a da sada nisu zadovoljni time što su u pregovore uključeni poslanici Evropskog parlamenta, a ne izaslanici Evropske komisije. Veći deo njih je ipak mišljenja da bi šansu koja im je pružena trebalo iskoristiti, pa su se pojavili u “najjačem sastavu”. Pitanje je da li zbog toga ili su drugi razlozi naterali Dragana Đilasa da se ne pojavi na pregovorima već da predstavnik Stranke slobode i pravde (SSP) bude generalni sekretar Ljuban Panić, iako je ta stranka bila jedna od najvećih zagovornika bojkota i priče o lošim izbornim uslovima.
… “Vlast koristi alibi da su tako radili i njihovi prethodnici. Imate, na primer, funkcionersku kampanju koja je brutalna i predsednik Republike to bespoštedno radi tokom kampanje. Ali, to je najmanji problem jer mali broj glasača tokom kampanje donosi odluku za koga će da glasa. Najveći broj ljudi donosi odluku u periodu od četiri godine između dva glasanja. A mi u tom periodu vidimo na RTS-u ili na televizijama sa nacionalnom frekvencijom brutalnu kampanju jedne stranke i predsednika…” (Cvijetin Milivojević)
(www.nedeljnik.rs; Dušan Telesković, 14.7.2021; ceo tekst objavljen je u Nedeljniku, 15. jula 2021)

Prkos Mađara mrsi konce Briselu

Kako se Orban oteo ularu Evropske unije i osmelio se da ima svoj stav
Na svakih nekoliko nedelja svet bruji o novom potezu mađarskog premijera, a poslednjim je otvoreno udario na osnovne principe Unije, o čemu je za 24sedam pričao novinar i analitičar Cvijetin Milivojević
Premijer Mađarske Viktor Orban imao je već nekoliko nesuglasica sa Evropskom unijom, koja mu je zamerila zbog poteza koji “nisu u skladu sa vrednostima Evropske unije”. Jedan od prvih potresa bilo je prekidanje aranžmana sa MMF-om, a nakon toga problem je nastao zbog nepuštanja migranata u Mađarsku i podizanja ograde na granicama u vreme kad je Evropska unija oberučke želela da ih prihvati. Usledile su mnoge kritike na račun premijera, koje su prestale kada su i ostale države Unije odlučile da se zatvore.
Ipak, ova godina je bila posebno burna kada je reč o odnosima Mađarske sa ostatkom Evropske unije. U martu je Orban ispunio svoje obećanje i vladajuća mađarska stranka Fides povukla se iz grupe Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu.
Nakon toga, zagovarao je i drugačiji stav o vakcinama od ostatka EU, koja nije odobrila kineske i ruske vakcine, dok je on pričao da je “podela na istok i zapad” nije važna kada su u pitanju ljudski životi i obezbedio svojim građanima i kinesku i rusku vakcinu.
Buru je potom napravio predlog zakona koji je izglasao mađarski parlament, a kojim se zabranjuje “prikazivanje i propagiranje rodnog identiteta različitog od pola po rođenju, promene pola i homoseksualnosti” osobama mlađim od 18 godina. Evropska komisija i neke od članica EU obrušile su se na Orbana, zahtevajući da da ukine ovaj zakon, dok su neki zvaničnici tražili od premijera Mađarske da napusti Evropsku uniju. Sa druge strane, Orban se branio ističući da sporni zakon štiti prava dece, garantuje prava roditelja i da se ne odnosi na seksualnu orijentaciju starijih od 18 godina, “tako da ne sadrži nikakve diskriminatorne elemente”.
Poslednjim potezom, objavivši u hrvatskom “Večernjem listu” i nemačkom “Bildu” oglas koji nosi naziv “O budućnosti Europske unije”, direktno je udario na sistem EU, iznevši sedam predloga Mađarske za njeno poboljšanje:
1. U Briselu grade superdržavu za koju niko nije dao ovlašćenje. Mi kažemo “ne” evropskom carstvu.
2. Integracija je sredstvo, a ne svrha samoj sebi. Iz Temeljnih ugovora EU treba brisati postavljanje cilja “sve tešnje povezane unije između naroda Evrope”.
3. Odluke treba da donose izabrane vođe, a ne međunarodne NVO! Kažemo “ne” autsorsingu vladavine prava.
4. Evropskim integracijama snagu daju zajednički privredni uspesi. Ako zajedno ne možemo biti uspešniji nego pojedinačno, onda je to kraj Evropske unije.
5. Sledeća decenija biće razdoblje opasnih izazova: ugrožavaju nas masovne migracije i pandemije. Moramo zaštititi ljude u Evropi.
6. Moramo vratiti evropsku demokratiju. Evropski parlament pokazao se kao slepa ulica: zastupa isključivo vlastite ideološke i institucionalne interese. Treba povećati uloge nacionalnih parlamenata.
7. Srbiju treba primiti u Evropsku uniju.
Dosanjani “mađarski san”
O svemu ovome za 24sedam pričao je novinar i analitičar Cvijetin Milivojević, koji je objasnio zbog čega Orban ima hrabrosti da prkosi ostatku Evropske unije i kako mu polazi za rukom da prođe bez posledica.
– Oglas je došao kao jedna vrsta vidljive poruke kolegama iz EU. Ono što je on vodio kao jednu vrstu “suverenističke politike” Mađarske nešto je što je njegova politička osobenost. On je na toj politici dobijao izbore u Mađarskoj. Mađarska je imala tu sreću da bude u talasu prijema istočnoevropskih zemalja u Evropsku uniju i pre nego što su neke od tih zemalja ispunjavale minimalne uslove, a taj talas posledica je cilja da se te zemlje udalje u svakom smislu te reči od Rusije. Mađarska je bila zemlja srećnica koja nije morala da prelazi taj težak put za ulazak u EU. Ona je ušla u toj grupi zemalja koje su imale isključivo korist, pre svega ekonomsku, od tog brzog priključivanja, tako da je ona mogla iz pozicije nekog ko je članica, što pogotovo čini otkad je Orban na čelu Mađarske, da faktički gradi ono što je oduvek i želela, a to je taj “mađarski suverenizam” – kaže Milivojević i dodaje:
– Ne treba zaboraviti ni Mađarsku istoriju, da je ona bila deo jedne imperije, Austrougarske imperije, čija je trećina stanovništa posle poraza u Prvom svetskom ratu ostala izvan granica Mađarske. Taj mađarski san da neka jaka Mađarska, teritorijalno ista, bude jedna vrsta štita svim Mađarima koji su ostali izvan granica te države faktički je sada dosanjan. To je, zapravo, jedan od razloga zbog kojih Orban pobeđuje u mađarskom biračkom telu i zbog kojih je Orban trn u oku Evropskoj uniji. Jasno je da dobar deo zemalja EU sebe vidi kao jednu vrstu pomoćnog glasačkog personala jedinoj sili Unije nakon izlaska Velike Britanije iz nje – Nemačkoj.
 “Nestašno dete” Evropske unije: Da li je izlazak Mađarske iz Evropskog parlamenta početak kraja EU?
Broj nesuglasica sa Evropskom unijom nizao se iz godine u godinu, ali Mađarska, pod veštim Orbanovim vođstvom, nije snosila posledice zbog svojih “nestašluka”.
– Osim neprodužavanja aranžmana sa MMF-om, bilo je tu još primera soliranja mađarske vlade. Jedan od poslednjih slučajeva je da je Mađarska počela sa vakcinacijom i nekim vakcinama koje nisu bile na spisku dozvoljenih cepiva Evropske unije. Mađari su odlučili da ne čekaju, da se ne igraju sa zdravljem svojih građana, nego da koriste one vakcine koje su dostupne, uprkos tome što EU nije delila taj stav. Mađarska već godinama unazad čini ono što se zove stvaranje tog takozvanog “mađarskog sveta” – ona je još davno dala državljanstvo ne samo Mađarima, nego i ljudima neke druge nacionalnosti koji mogu da dokažu da su poreklom sa teritorije bivše Ugarske, odnosno Mađarske. Ona je tim ljudima dala ne samo državljanstvo, nego i biračko pravo. Mađarska stvara jedan kult matice. Ona je bila trn u oku i kada je pre više od pola decenije došlo do migrantske krize – Mađarska je bila jedan od spoljnih zidova EU koji je zapravo zatvorio svoje granice sa ciljem da spreči ulazak prekomernog broja azilanata, čime je direktno stavila prst u oko Angeli Merkel, koja je imala taj svoj egoistički pristup da dopusti da u Nemačku uđe dva miliona fizičkih radnika koji će popuniti ona radna mesta koja Nemci ne žele. Nakon toga desilo se ono što je Orban i pretpostavio – da će onog trenutka kada Nemačka zadovolji svoje potrebe, zapravo ostatak tih migranata ostati na granicama EU da pritiskaju Mađarsku i ostale zemlje koje se graniče sa ostatkom takozvanog Zapadnog Balkana – rekao je naš sagovornik i dodao:
– Godinama unazad bilo je mnogo prebacivanja iz Brisela na račun Mađarske. Jedan od poslednjih je prigovor da Mađarska navodno ne poštuje prava LGBT populacije. Ta priča o LGBT pravima je jedna vrsta trendseterske priče unutar same Unije. Tu se ne može govoriti o diskriminaciji, kako to označavaju evropske birokrate, ali jeste reč o jednoj vrsti soliranja u jednoj takvoj politici. Ne treba zaboraviti ni priču o gasovodu – Mađarska je ušla u priču sa sada već Turskim tokom, a da nije bilo “mađarskog sna”, taj gasovod se verovatno ne bi ni gradio. To što on prolazi morem i dolazi do Turske od Rusije ne bi značilo ništa ako on ne može preko Bugarske, Srbije i Mađarske da ide do krajnjih kupaca. I to je Mađarska, na neki način, učinila pre svega razmišljajući o svojim ekonomskim, odnosno nacionalnim državnim interesima. Meni se u jednom trenutku učinilo da Mađarska gradi sebi poziciju da, kada bude dovoljno i ekonomski i u svakom drugom smislu jaka, ili sačeka da dobije opomenu pred isključenje iz EU, što bi zaista bio presedan, ili da sama pođe putem Velike Britanije.
Svim sredstvima protiv totalitarizma
Oglasom čiji sadržaj je objavljen prošle nedelje u skoro svim svetskim medijima Orban je pokazao da sme direktno da kritikuje Evropsku uniju i sistem koji mu ne odgovara, bez straha od isključenja i bez straha od posledica.
– Ono što sam ja shvatio kao suštinu tog oglasa jeste da je budućnost EU isključivo u jačanju državnog i nacionalnog suvereniteta njenih zemalja članica i da od onoga što se nekada smatralo putem ka unitarizaciji, što je faktički začetak federalizacije Evropske unije, nema ništa. Nije Mađarska jedina zemlja koja se protivi tome. Videli smo kako se to završilo sa primerom Britanije. To su poruke koje Orban šalje i u unutrašnjoj politici u Mađarskoj i u svojim spoljnopolitičkim kontaktima – da je on izričito protiv te fantomske superdržave, koja bi bila neka vrsta mlađe sestre Sjedinjenih Američkih Država na tlu Evrope, zamišljena kao jedna vrsta vojnog štita u odnosu na Rusiju. Očigledno je da ta vrsta ideološkog huškanja Mađara protiv njihove istorije odnosa sa Rusijom više ne prolazi. Orban više današnju Rusiju ne vidi kao nekog zbog koga je Mađarska od 1945. do 1990. godine trpela u svakom smislu i oni danas imaju izuzetnu ekonomsku saradnju i svaku drugu saradnju – objašnjava Milivojević i dodaje:
– Dalje, iz poruka se može primetiti da je budućnost Evrope u jednoj vrsti saradnje iz interesa, da EU nije stvorena protiv nekoga, nego za nešto, za saradnju svake od zemalja članica koje je čine i da u tome svako prepoznaje svoj interes. On smatra da treba da se razvija takva EU ili da se razmišlja o njenom kraju. U konkretnom smislu, on je nastavio ono što je bila politika njegove stranke. To se videlo u odnosima Fidesa u okviru Evropske narodne partije, gde je njegovo nezadovoljstvo raslo, a zna se da su u Evropskoj narodnoj partiji glavna tačka spajanja i razdvajanja demohrišćani Angele Merkel. Čini mi se da je Orban i požurivao taj svoj izlazak iz Evropske narodne partije. To što je tada pričao, naglašava i u oglasu, ističući potrebu supremacije nacionalnih parlamenata zemalja članica EU nad tim fantomskim Evropskim parlamentom.
Orban je jasno i glasno ustao protiv takozvanih “evropskih vrednosti”, koje se povlače kao karta svaki put kad treba da se opravda neka akcija EU.
– On je jedan konzervativan političar, nacionalni lider, tradicionalista. Sa druge strane, u EU je trenutno u toku preglasna promocija homoseksualizma. Način na koji te dominantne struje unutar Evropske unije promovišu homoseksualizam govori zapravo da cilj nije da se ti ljudi oslobode pritiska ili da se zaštite od diskriminacije, nego da je to pokušaj da se na neki način pokaže kako je homoseksualizam, rekao bih, prirodniji i od heteroseksualizma. I to je nešto što će svakog konzervativca da iritira. Isto tako, nijedna crkva se ne slaže sa agresivnom propagandom homoseksualizma. Dolazi do jedne vrste totalitarizma koji se postiže propagiranjem takozvanih “evropskih vrednosti”. Po čemu su to one specifične? Zašto je to “evropska vrednost”, a nije “svetska vrednost”? Zašto nije “azijska” ili “afrička”, gde je nastala svetska civilizacija? – pita se naš sagovornik i ističe:
– Ja mogu da razumem poruku koju šalje Orban, ali problem je u tome što kod takvih lidera vrlo često dolazi do pomanjkanja negovanja demokratije u sopstvenoj zemlji i gospodin Orban je čovek koji je pokazao i tu drugu, manje lepu prirodu svoje samosvojnosti i autentičnosti.
Analitičar je razotkrio i nekima očigledni sistem po kom donošenje odluka u Evropskoj uniji funkcioniše, ali na koji mnogi nisu obratili pažnju – da se odluke koje Nemačka donese, automatski prihvataju i u ostalim zemljama članicama.
– Što se tiče EU, mi imamo jedan dualizam. Većina odluka koje ona donosi, na primer na polju pridruživanja, navodno se donosi konsenzusom. Dakle, sve članice Evropske unije daju svoj glas, to se ratifikuje u svim nacionalnim skupštinama i tako dalje, ali je svima jasno da će odluka koju je donela Nemačka biti prihvaćena konsenzusom u svim zemljama EU. Pod prividom demokratskog usaglašavanja vidimo jednu vrstu apsolutne supremacije koja vodi ka totalitarizmu Evropske unije. Čini mi se da su izlaskom Velike Britanije neke najveće sile zapravo odahnule, pre svega mislim na Nemačku i Francusku, jer znaju da će sve ono što su one zamislile proći. Dok je bilo Britanije, bilo je mogućnosti da se to ne desi. Britanija je uz Fransuku bila prva zemlja koja je imala pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sad to ima samo Francuska i to je jedina žica koja je drži kao silu unutar EU. Da nema toga, i Francuska bi bila u klubu drugorazrednih zemalja kao što su Španija, Italija i neke druge zemlje koje imaju ekonomsku moć, teritoriju i veliki broj stanovnika, ali se bez obzira na to, ne pitaju kao što se pita Nemačka – objašnjava Milivojević.
Orbanova spretna igra sa Briselom dozvolila mu je da u nekoliko navrata zada neočekivane udarce Nemačkoj, koja mu nije mogla ništa i koja će sve manje moći da utiče na njega ukoliko se ekonomski napredak Mađarske nastavi ovim tempom, smatra Milivojević.
Evropska komisija kritikovala sporni LGBT zakon Mađarske: Orban odbrusio Fon der Lajenovoj
– Ja sam pratio te njegove poteze u poslednjih nekoliko godina. Šta, na primer, znači priča sa davanjem državljanstva i prava glasa svim Mađarima i državljanima Mađarske koji ne žive na teritoriji Mađarske? To je jedan veliki šamar EU. To je na neki način podsećanje da Mađarska nije od juče, da je u jednom trenutnu bila faktički najjača imperija na evropskom kontitentu. Ona je bila deo dvojne monarhije i to što je ona posle vojnog poraza 1918. svedena na vrlo razumnu meru ne mora da znači da se Mađarska zadovoljava time da bude trećerazredna članica EU. To je nešto što je poruka svim zemljama Evropske unije. To ne mora da znači da on priziva revanšizam, ali jeste poruka da se sa Mađarskom i Mađarima ne može igrati kako se igra sa nekim drugim zemljama EU, koje na to, svaka iz svojih razloga, pristaju. Zašto to, na primer, prihvata Španija? Španija, koja je najveća kolonijalna sila, prihvatila je to iz jednostavnih razloga – da sutra ne bi neke moćnije članice EU otvorile pitanje otcepljenja dela njene teritorije. Način na koji gospodin Orban jača Mađarski glas unutar Evropske unije logičan je i razumljiv. On to nije radio od samog početka. Kako je Mađarska jačala u ekonomskom i svakom drugom smislu, tako se on sve više otrgavao od onoga što se zove ular kojim neko iz Brisela upravlja sa ostalih 26 zemalja Evropske unije – zaključuje naš sagovornik. (www.24sedam.rs, Vladimir Tanacković, 14.7.2021)

Сезона пецања опозиције на бућкало

Најпре, брзалицу „Реч на реч“, беседничку ТВ трку навлакушу („ко заметну ову игру, ову игру поскакушу, ову игру намигушу...?“) већ је, много пре отварања оба колосека дијалога, испрогутавао највећи део, и „праве“ и „неправе“ и „бојкот“ и „сателитске“ опозиције.
И они што прву удицу нису прогутали на прво зевање, загризли су већ други мамац: бућкало се, на овом дијалогу уз наводно посредовање председника Републике, звало оли наизменична шетња по националним (за сада не и величанственој ружичастој) фреквенцијама оли уфур у „Јутарњи“ РТС-а.
На овом колосеку дијалога „са странцима“, тј. европарламентарцима које предводи представник групације Европске народне партије, чија је призната ћерка Врховникова Ес-ен-ес (толико о објективности те делегације која не крије да јој је приоритет да бојкот опозицију, по сваку цену, притера на следеће изборе!), тај део опозиције прихватио је да прелиминарни нацрт споразума о изборним условима чека чак до половине септембра!
А од целе некадашње бојкот опозиције, данас, на Светог Козму и Дамјана, само једна или, највише, две странке изричито тврде да неће изаћи на следеће изборе ако не буду испуњени суштински захтеви који омогућавају иоле регуларне и фер изборе!
У таквој ситуацији, бар то тако тренутно изгледа - и биће и надаље уколико му рачун не помрсе, да ли мангупи у сопственим редовима, да ли нека грађанска гибања иницирана животом, а не политиком – неће Врховник морати нешто пуно ни да попушта да би приволео опозицију на хранилиште, баш испод његове изборне чеке.
Овде морамо на дигресију:  зашто „наводно посредовање“? Па, зато што овим разговорима без странаца фактички посредује председник Српске напредне странке, а не, макар и формално, председник Републике, пошто овај други крши Устав Србије, члан 115, који прописује неспојивост функције председника Републике са другом јавном функцијом! И, друго, чак ни такав „пола риба – пола девојка“ (пола председник државе, а пола председник једне политичке странке) посредник, заправо, и не посредује у разговорима, већ њима председава и управља други „пола риба – пола девојка“ политичар (пола председник друге најјаче владајуће партије у земљи, а другом половином председник Народне скупштине због које се, управо зато што је октроисана, и најављује одржавање ванредних парламентарних избора)!?
Питала се јавност у претквалификацијама по коме ће критеријуму неке политичке странке и покрети бити или неће бити позвани да учествују у дијалогу власти и опозиције, па ко ће бити тај ко ће их позвати (дакле, ко је онај који тумачи параметре), па ко ће судити и, на концу, пресудити у тој утакмици?  У овом дијалогу којим, осим незаобилазног спикера октроисаног српског парламента, посредују и странци, јасно је да је тајанствени творац и врховни тумач критеријума за (не)учешће тзв. делегација европарламентараца. Али, пазите сад: златни глас у тој делегацији има евронародњак пањи Билчик који представља групацију речене Европске народне партије?!
Запањујуће, али у документу који је оном колосеку дијалога без странаца доставило уредништво РТС-а, пише да се, још након прошлих, нелегалних и нелегитимних, избора – дакле, много пре Врховника и Доглавника му  – баш то тело самопрогласило за врховног пресуђивача о томе ко и шта заслужује, а ко и шта не заслужује да га буде или не буде присутно на „јавном медијском сервису свих грађана“.  
Ево, наиме, шта је, између осталог – нека ми на индискрецији опрости „Свети Четам Хаус“, коме су се уочи „Светог Дијалога“, на завет ћутања, заклели и власт и опозиција као, Боже ми опрости, Врховник на Мирослављевом јеванђељу – овима „што преговарају без странаца“, под обећавајућим насловом, „План информативног програма РТС-а“, доставило нешто што се самопредставља као „ЈМУ Радио-телевизија Србије – Информативни програм“.
Жали се, тако, ваљда нама грађанима, у том писанију ЈМУ како су се, после избора 2020, они тамо горе, „нашли пред великим изазовом – како извештавати о политичкој ситуацији у Србији без опозиције у парламенту“?! Јер, тумачим ја то овако: пошто већ ЈМУ годинама уназад избегава извештавање о животу илити свему ономе што, евентуално, није по вољи и укусу ове (а некоћ и оне) власти, чему онда живот када се, у новонасталој ситуације без живе опозиције, не може извештавати ни о политичкој ситуацији у опозицији која је, не својом вољом, на улици?!
А онда је неком генијалном уму (самом, без дошаптавања, Тита ми...) из ЈМУ синула спасоносна идеја „за партиципацију политичких странака и појединаца у емисијама РТС-а“:  „Уредници РТС користе два кључна критеријума за појављивање ванпарламентарне опозиције у емисијама Информативног програма – досадашњи значај у политичком животу Србије и актуелну снагу мерену релевантним истраживањима јавног мнења“!
Има ЈМУ објашњење и зашто опозиције није било мало више и до сада: „Од јуна 2020. до маја 2021. смо имали „снажан талас епидемије и теме везане за пандемију“, што, наравно, није погодило хвалоспеве властима, али јесте резултовало одсуством критичког мишљења у информативном програму!? Има ЈМУ одговор и на питање зашто ни сада нема критике потеза власти у његовим програмима: веле, лето 2021, обележено је бројним спортским преносима, од Првенства Европе за кошаркашице, преко Вимблдона, па до Олимпијских игара у Токију, а и иначе, „уврежени обичај је да се током лета (које на РТС-у практично траје до краја јесени) политичке емисије не емитују у својим редовним терминима“...
Онда ЈМУ, као да је преговарач у дијалогу власти и опозиције, наравно на страни власти, а не услужни сервис свих грађана Србије, без пардона (упркос скоро унисоном захтеву опозиције на оба колосека дијалога, за раздвајање термина избора!), констатује како се, у марту или априлу 2022, дакле у истом термину „очекују председнички, београдски и ванредни парламентарни избори“. Стога ЈМУ великодушно обећава „повећање удела политичких садржаја и више ванпарламентарне (као да нека друга и постоји у Србији 2021!) опозиције у информативном програму“, у периоду од шест месеца пре избора. И, опет, ЈМУ не обећава испуњавање своје примарне мисије – обавештавање грађана о стварном животу, о лепим, али и ружним темама, о успесима, али и аферама тренутне власти!
А онда, школски пример невештог лицемерја и бахатог схватања сопствене улоге, права и обавеза: „критеријуми којима ће се РТС водити приликом позивања у редован програм су – ранији изборни резултати ванпарламентарних странака, политичких покрета и појединаца...“ Стоп. Који ранији резултати, када је највећи део праве опозиције (оне којој је циљ да сруши власт и дође на њено место) бојкотовао прошле нелегалне и нелегитимне изборе?
Други „критеријум“ за припуштање критичког гласа на РТС-у је још циничнији – „релевантни резултати истраживања“?! Пошто редовна истраживања политичког јавног мнења у Србији реализује само једна агенција и то превасходно за потребе Ес-ен-еса, да ли то значи да ће Ес-ен-ес одлучивати о томе ко може, а ко не може на ЈМУ који плаћају сви грађани Србије, па и оних 6.250.000 који нису међу 750.000 чланова Ес-ен-еса?
Већи део онога што ЈМУ најављује за „од септембра“ јесте, суштински, страначка политичка пропаганда, што је – мора ли се и на то подсећати – забрањени медијски садржај изван изборне кампање!?
Шта би ово, такође, могло да значи, осим ако није то да се опозиција, без расправе, помирила с тим - да се избори за сва три нивоа власти, редовни председнички, ванредни парламентарни и редовни локални у Београду, али и у још неколико општина – одрже истога дана?! И да председник Републике, још једном, може да се кандидује за све и свашта и тако доведе у заблуду бираче који би поверовали да је и по закону и у пракси могуће да Врховник буде истовремено и  председник свих општина и градоначелник свих градова, и одборник и посланик у свим парламентима, и председник Владе и министар свих министарстава...?
Кад год тако подсетим мог председника Републике да му је, као председнику њихове странке, његово Високо подрепаштво, не само подвалило слоган Хитлерових националсоцијалиста са избора из ожујка 1936, као назив његове изборне листе за наше, српске (парламентарне и локалне – ко је уопште поменуо председничке?) параизборе, из липња 2020; и кад констатујем како га и данас, његови лажни душебрижници здушно хушкају да продужи антиуставно обнашање обе, и државне и партијске, функције – те исте официјелне Врховникове (из себичног страха за своје задњице и припадајуће им фотеље) улизице, из свих оружја, загуслају у „одбрану“ председника од њега самог и од Устава земље чији је председник!
Спреман да ми због тога још једном пребројава крвна зрнца и да ме, на свом необичном матерњем, ваљда, српском, поново наживо сецира  лично Атл-агић проф. др ИНДетитет – само да успут подсетим да, ево већ неколико година чекамо, а неки и не дочекасмо одговор на његово посланичко питање, дваред упућено, „надлежним органима“: Да ли (сада већ покојни) митрополит Амфилохије, Гордана Суша и Борка Павићевић; Матија Бећковић, Горан Марковић, Душан Теодоровић, Божо Прелевић, моја маленкост итд. управо зато што овако јавно упозоравамо на неподопштине Врховниковог Високог подрепаштва, у ствари, рушимо Србију?
Оптужиле ме, недавно, тако, да „забијам нож у леђа Председнику и држави“, и оне новине што су се проштампале управо вољом и покровитељством Највишег меценства (Високи кум плус Високи брат плус Ниски Кокеза) зато што, од почетка претпрошлог марта најдобронамерније упозоравам мог председника Републике, да су му мангупи у његовим редовима потурили српски превод Фиреровог „Unseren Kindern – die Zukunft durch  AH” и тиме повредили и исмејали руглу не само нашег Врховника и његову 365/12/52/7/24-часовну борбу против имагинарног фашизма у Србији (за сада је, као зец из грма, истеран на чистину „Бошко Фашиста“), него и саму Србију као такву.   
Да се разумемо, моју некадашњу колумну у „Политици“ није забранио садашњи Врховник. Протерана је -  ако сам добро информисан из поузданих извора у ондашњој „Политици“ - дуплим пасом који су одиграли тадашњи главни и одговорни уредник (а данашњи генерални директор РТС-а) и ондашњи главни саветник за комуникацију Бориса Првог Лепог (данас официјелни полтрон актуелног Врховника свесрпског и целе Србије).
Повод су била два моја, баш бенигна, текста из липња, па потом и рујна 2011. године. У првом („Српски дугови на холандској берзи“) сам се бавио самохвалом Бориса Првог Лепог о томе како је Србија (захваљујући њему и ондашњем му министру полицајном, данас шефу октроисаног парламента), хапшењем Младића, „затворила једно поглавље своје историје“. И приметио нешто, што ономад није било по вољи оводањем Врховниковом Алиби опозиционару, а данас – то подсећање на оно што пише у Уставу – једнако нервира Врховниково подрепаштво: „И док наш шеф државе, уместо премијера и министара, као друг Тито студентску 1968, разрешава своју унутарстраначку „паорску буну“, а већ данас му, о трошку дела владајуће коалиције, стиже „на наплату“ ескадрон шумадијских оружара...“
У другом сам тексту („Ружење путевима римских царева“) замерио Борису Првом Лепом што је, уместо да буде у Нео Планти на Дунаву, где је његова Де-ес изгласавала Статут АП Војводине, збрисао на римске ископине у Сирмијуму на Сави. Па сам непристојно успоредио нашег тадашњег председника са рекламом за маргарин: „У све се меша“, наиме, наш председник, и у оно што јесте и у оно што није, по Уставу, његова надлежност...“ Па сам набројао шта су, према члановима Устава од 111 до 121, Председникове надлежности; те да, у том истом Уставу, лепо пише да је носилац извршне политичке власти у земљи – Влада; да она, а не председник Републике, утврђује и води политику земље. Као и да много штошта „подсећа на једну фазу владавине Слободана Милошевића, кад је оно власт становала тамо где је био покојни председник“...
Не чух („не чујем добро, али...“) нешто да се са било ког опозиционог „перона“, на оба колосека, било ко нешто гласно побунио због свакодневног кршења Устава од стране председника, а некмоли да је као један од најважнијих услова за демократске изборе захтевао Врховниково промптно повлачење са јавне функције председника Ес-ен-еса. Ваљда Борису Првом Лепом да се не замере, иако је „злоупотребу функције председника Републике ради намицања гласова својој странци“, Врховнику пред камерама пребацивао чак и комесар Верхељи када је оно, прошлога листопада, походио Београд.
А видљиво је још нешто што, заправо, офира чињеницу да је део опозиције већ „легао на руду“: Иако су, рецимо, теме попут децентрализације и деметрополизације, као и иницијативе за формирање сеоских општина и пројекат за спас српског села од пошасти „пусте земље“, али не само села него и огромних рубних, ненастањених пограничних подручја Србије, откада је обновљеног вишестраначја у Србији, по природи ствари, биле изнадстраначке, као теме које сабирају, а не раздвајају -  чак и део националне опозиције, данас, у томе пројекту иза кога су стали и САНУ, и најважнији специјализовани научни институти и све три највеће верске заједнице у Србији, траже длаку, тј. „Кркобабића, у јајету“, пошто због очигледног договора о ненападању Врховника лично, једино на овога смеју?
На крају, чак ни исподпросечно политички информисаном грађанину не може да промакне чињеница да је део тзв. велике опозиције спремнији да, ваљда ради заузимања стартних позиција у делу бирачког тела наклоњеном опозицији  улази у клинч са представницима грађанских покрета и њиховим активистима него са најважнијим делом власти.
Уосталом, као што су ону одлуку о бојкоту ономад, у коловозу 2019, можда и прерано, донели Јеремићеви народњаци стављајући тако цео ондашњи Савез за Србију пред свршен чин, тако је најавом, скоро па сигурног, изласка на следујушчује изборе поранио и зору преварио, још пред последњу Нову годину дверјанин, „у народу познатији као Бошко Фашиста“, да се опет послужим научном хипотезом главног идеолога напредњаштва хећима Атл-аге... (cvijetinmilivojevi.blogspot.com)
 

Lider SSP optužio istraživačku agenciju da kreira javno mnjenje za račun SNS, oni najavili tužbu

„U Srbiji je danas besmisleno svako istraživanje političkog javnog mnjenja, osim ako nemate svesnu nameru da zapravo ne istražujete, nego kreirate javno mnjenje u nečiju korist. Istraživanje rejtinga političkih stranaka i političara će imati smisla onog trenutka kada građani putem najuticajnih masmedija, javnih servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom, budu objektivno i pravovremeno informisani o životu oko njih, što znači i o direktnim posledicama vlasti Srpske napredne stranke u proteklih devet godina“.
To kaže za Danas politikolog Cvijetin Milivojević, komentarišući na taj način sukob na realiciji agencija za istraživanje javnog mnjenja IPSOS – lider SSP-a Dragan Đilas.
Đilas naime tvrdi da IPSOS za račun SNS lažira podatke, kreirajući na taj način javno mnjenje, dok iz IPSOS-a to negiraju i navode da Đilas zapravo unižava njihov rejting i sugeriše građanima da ne veruju istraživanjima javnog mnjenja.
Pre dva dana Dragan Đilas, pozivajući se na junsko istraživanje javnog mnjenja, naveo je da kada bi se izbori za Beograd održali koliko sutra, za koaliciju SNS i SPS glasalo bi 40,8 odsto ljudi, za ujedinjenu opoziciju bilo bi 39,4 odsto, dok bi se za opciju „opozicija, ali ne znam za koga“ opredelilo 9,2 procenta Beograđana.
„Tu je opozicija koju smo stavili pod znake navoda, jer njihovi glasači jesu opozicioni glasači, oni nisu za SNS, ali je pitanje da li bi ove stranke sutra ušle u vlast za SNS. To su DSS, POKS, SRS, Zavetnici, koji bi, prema istraživanju, dobili 6,8 odsto“, precizirao je Đilas u izjavi objavljenoj na portalu Direktno.rs i objasnio da su „odvojili Dveri i DJB u posebnu grupaciju koja bi prešla u Beogradu cenzus i imala 3,8 odsto“. Ali, kako je rekao, jasno je da bi kada se sve to sabere, opozicija u Beogradu imala ubedljivu prednost u odnosu na vladajuću stranku i to na izlaznost od 53 odsto.
Iz ovih podataka, ocenio je Đilas, „apsolutno je jasno“ da će, ako na beogradske izbore izađe 900.000 birača, „režim Aleksandra Vučića u Beogradu doživeti potpuni debakl“. On je, istovremeno, ukazao da se „kose sa elementarnom i zdravom logikom“ istraživanja IPSOS „kako je za vlast u Srbiji, za Vučića i SNS 60 odsto, a najveća opoziciona stranka SSP ima četiri procenta“.
„Znate da to nije istina. Kada gledate te njihove podatke, sve je drugačije“, ocenio je Đilas i podsetio da „stalno govori o tome da IPSOS lažira podatke“.
Direktor IPSOS-a Predrag Kurčubić odbacuje kao neosnovane optužbe predsednika Stranke slobode i pravde da ova agencija lažira podatke istraživanja javnog mnjenja i najavljuje da će IPSOS „zaštitu svoje reputacije i poslovanja potražiti na sudu“.
Ova agencija je, da podsetimo, nedavno objavila istraživanje po kome bi Srpska napredna stranka ubedljivo pobedila sa 59,8 odsto dobijenih glasova, dok bi Đilasov SSP dobio 4,2 odsto podrške.
 
Povodom Đilasove prezentacije istraživanja javnog mnjenja o izborima u Beogradu, Kurčubić kaže da je to istraživanje sprovela „neimenovana agencija“, dok „IPSOS sve rezultate svojih istraživanja objavljuje pod svojim imenom“.
„Napadi koje Dragan Đilas kontinuirano sprovodi protiv IPSOS-a imaju za cilj urušavanje naše reputacije, ali i stvaranje klime u kojoj se istraživanjima javnog mnenja ne veruje ili ih uopšte nema u etru“, predočio je Kurčubić, navodeći da se Đilas stalno vraća u prošlost i pokušava da ospori kvalitet predizbornih anketa koje je IPSOS radio, a koja su po pravilu bile vrlo precizne.
Rat saopštenjima i izjavama između Đilasa i IPSOS-a, čini se, neće biti okončan samo na sudu. Đilas u izjavi za Danas najavljuje da će nastaviti da pokazuje i analizira podatke iz dosadašnjih istraživanja IPSOS-a. Kaže i da bi bilo dobro da ta agencija kaže koliko godišnje radi za SNS i koliko od toga prihoduje. Danas je pokušao ta pitanja da postavi i Marku Uljareviću iz IPSOS-a, ali on nije odgovarao ni na pozive, ni na poruke.
I Cvijetin Milivojević se pita zašto jedna tako kredibilna agencija poput IPSOS-a dozvoljava godinama unazad da njeni klijenti medijski plasiraju samo delove njihovih istraživanja i to one delove koji se koriste, ne da bi se informisala javnost, već da bi se javnost kreirala, odnosno da bi se kreiralo pronaprednjačko javno mnjenje.
„Zašto ta agencija sa velikom reputacijom konačno ne istupi i kaže to je nedopustivo, jer se time ugrožava ugled agencije. Zbog onoga što njihov glavni klijent, SNS, pušta po medijima, ispada da je to partijska agencija, a to nije dobro za njih, jer je ta agencija, barem u prošlosti, bila agencija kojoj se čak i verovalo“, ocenjuje Milivojević, dok jedan od istraživača javnog mnjenja koji je želeo da ostane anoniman, kaže da bi istraživači konačno trebalo da hrabrije podignu glas i istupe protiv kreiranja javnog mnjenja u cilju demotivisanja potencijalnih opozicionih glasača.
„Treba razlikovati greške koje su normalne i koje se dešavaju pri istraživanju, od tendencija i namera u objavljivanju rezultata i kreiranju javnog mnjenja. Verujem da u slučaju IPSOS-a postoji jasan motiv i jasna tendencija da se objavljenim istraživanjima ne vrši deskripcija javnog menjanja, već jedna konstrukcija tog istog javnog mnjenja u cilju demontivisanja potencijalnih opozicionih glasača. I to u kritičnim trenucima kada se formiraju koalicije, ili kada treba odlučiti da li da se ide na izbore ili ne. Takav je bio slučaj od pre četiri godine pred beogradske izbore kada je IPSOS ohrabrivao DS da samostalno izađe na izbore, prikazujući da će osvojiti mnogo više i preći cenzus. Dogodilo se obrnuto. To nažalost nije bila greška, već namera“, kaže sagovornik Danasa.
On napominje da je i posebna priča sa rejtingom SNS-a. Prema njegovim rečima, on jeste visok, ali realno nikada nije prešao 50 odsto, a IPSOS mu daje čak oko 60 procenata podrške građana.
„I to je nešto što se ne može braniti nekom greškom. Mislim da bi sami istraživači, sama branša, trebalo da se jasnije i hrabrije izjasni u vezi sa ovakvim pojavama kreiranja, umesto istraživanja javnog mnjenja, kako se sve ne bi svelo na međusobna prepucavanja“, zaključuje sagovornik Danasa. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković, 14.7.2021)

Gosti N1 o dijalogu vlasti i opozicije: Da li su mediji jedino bitno pitanje

Novinar Zoran Panović smatra da predstavnici medija treba da dođu na sastanak u okviru dijaloga vlasti i opozicije, dok politikolog Cvijetin Milivojević tvrdi da će priča o medijima biti “završena” u drugom koloseku dijaloga, koji se vodi bez posrednika iz Evropskog parlamenta.
 “Ja mislim da su mediji jedino bitno pitanje oko kojih se vlast i opozicija spore”, rekao je Panović u Novom danu na N1.
Panović, koji je i član Upravnog odbora RTS-a, kaže da nema uticaj na uređivačku politiku te kuće i da smatra da nema dovoljno opozicije i kritičkog mišljenja na javnom servisu.
Na pitanje da li predstavnici RTS-a treba da prisustvuju međustranačkom dijalogu, odgovara da “treba da budu predstavnici svih medija”, jer su “mediji jedini problem”.
Cvijetin Milivojević smatra da je priča o medijima “započeta i biće završena na onom prvom koloseku dijaloga, ako bude ikakvih ustupaka”, misleći na razgovore bez posrednika iz EP.
“Očigledno da se onaj dijalog koji se vodi pod posredovanjem predsednika Republike ima veću težinu, barem iz ugla vlasti”, rekao je on.
Milivojević naglašava da, ako vlast bude pravila bilo kakve ustupke, to će najvećim delom biti ono što je dogovoreno bez posrednika.
Dodaje da su u tom dijalogu predstavnici javnih servisa dostavili planove o tome kako vide izveštavanje nakon dogovora oko izbornih uslova, i da se RTS u planu bavi jedino time hoće li i koliko opozicija biti zastupljena.
“U tom planu je neko u ime RTS-a dozvolio sebi pravo da napravi selekciju ko može od političkih stranaka i lidera da ide na televiziju”, tvrdi Milivojević.
Navodi da u dokumentu, za koji kaže da ga je pročitao, stoji da su “relevantna politička istraživanja rejtinga” jedini kriterijum za to ko će i koliko biti zastupljen.
Međutim, kaže da se relevantnim smatraju istraživanja koja predstavlja Ipsos, za koji kaže da “radi sa Srpskom naprednom strankom”.
“RTS ni na jednom jedinom mestu ne kani da promeni išta o izveštavanju o životu”, rekao je Milivojević.
Međutim, on odbacuje ocenu da su mediji jedina bitna tema dijaloga, navodeći kao primer zahtev stranaka opozicije da se razdvoje različiti nivoi izbora.
Panović kaže da merenja pokazuju da opozicione partije imaju male rejtinge, ali i da je negativno raspoloženje prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću mnogo veće.
“Očigledno postoji problem artikulacije koji se ne može drugačije nego organizaciono srediti”, smatra on.
Dodaje da samo SNS može da kontroliše izbore na svim biračkim mestima, ali opozicija verovatno ima kapacitet za kontrolu održavanja izbora u Beogradu.
Dodaje da predsednički i beogradski izbori moraju da se održe po zakonu, ali parlamentarni izbori ne moraju, sa čim se Milivojević nije složio, navodeći da poslanički izbori moraju da se održe zbog pritiska spolja.
Na pitanje da li opozicija ima šanse ako izađe na izbore, Milivojević odgovara potvrdno.
“Nije lako Vučiću, on je pritisnut, postoji nalog da mora izaći u korak zahtevima opozicije”, smatra on. (N1, www.rs.n1info.com, Maja Dragić, 10.7.2021)

Većina najviših državnih funkcionera prekršila zakon

Rezultati Danasove analize primanja članova Vlade Srbije i njihovih saradnika
Istraživanje o prihodima funkcionera u Vladi Srbije, pokazalo je da više od polovine njih nije podnelo prijavu na koju ih obavezuje zakon, kao i da su zarade pomoćnika u ministarstvima daleko iznad, nekad čak i dvostruko veće od plata ministara.
Gotovo svi ministri osim Ratka Dmitrovića uredno su prijavili svoje prihode, ali od 64 državna sekretara to je učinilo svega 25, dok su od 122 pomoćnika prijavu dostavila tek 53.
Advokat Božo Prelević kaže za Danas da možda polaze od toga da ništa nemaju pa ne moraju ni da prijavljuju ali da je mnogo izvesniji njihov stav da su iznad institucija i zakona.
– Sa tom njihovom tezom se slažem, jesu iznad zakona i to je očigledno. Za njih ne važi ni Krivični zakon, ni Zakon o slobodi medija, ni o zabrani zagađenja zemlje i vazduha, a to su ustavne garancije pa za njih ne važi ni Ustav. Osvajajući vlast smatraju da su osvojili pravo da budu nedodirljivi i zbog takvog shvatanja se Srbija nalazi na začelju Evrope. Taj stav povećava osećaj bezizlaznosti a to je jedan od velikih razloga što se povećava broj ljudi koji napuštaju zemlju. Među njima nema članova SNS-a jer se oni dobro snalaze u uslovima takve zaštite – kaže Prelević.
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da i visina zarade ministara, državnih sekretara i pomoćnika ukazuju na demagoško-populistički pristup vođenja države prema kome ministar treba da ima što manju platu kako bi se pokazalo da deli sudbinu naroda.
– Više bih voleo da je obrnuta situacija, da su ministri više od pomoćnika plaćeni za svoj rad, ne za nerad, i do iznosa koji prosečnom građaninu ne bio izazivao sumnju kako ne žive od plate i da rade nešto nedozvoljeno kako bi održali način života na koji su navikli. S druge strane, mesta pomoćnika, a uvek je bilo tako, nažalost su atraktivnija od ministarskog. Odgovornost je nikakva a mogućnosti ogromne, jer sve operativne poslove oni obavljaju, u najvećoj meri odlučuju da li će se sklopiti neki ugovor, uraditi posao sa nekim. Većina ministara manje od njih učestvuje u takvim odlukama – kaže Milivojević.
Pita i čemu potreba da se ljudi iz ministarstava angažuju kao eksperti i predstavnici države u nekim upravnim odborima, osim što im se tako omogućava da još nešto zarade, opet iz budžeta. Kaže da nema nikakve logike da za te dodatne funkcije dobijaju nadoknade jer ih obavljaju u radno vreme.
– Oni tu pro forma predstavljaju državu u nekim izmišljenim agencijama i odborima a to su zapravo sinekure koje se isplaćuju i političkim partnerima. Tako već deset godina imate predstavnicu jedne partije u Upravnom odboru NIS-a gde prima sinekuru koja je u jednom trenutku iznosila milion dinara. A sama nikakve veze nema sa energetikom koja je baš specijalistički sektor. Ti ljudi u upravama nisu ni eksperti ni konsultanti koji mogu da pomognu a nažalost ni kontrolori jer se ponašaju kao da ne vide šta se dešava u tim preduzećima – kaže naš sagovornik.
Zaključuje da i pored toga što se promenom vlasti menjaju imena onih koji su u upravnim i raznim drugim odborima i upravama, sistem se ne menja.
„Imam utisak da postoji jedna vrsta opšteg konsenzusa i sadašnje vlasti i sadašnje opozicije, bivše vlasti i bivše opozicije: oni jedni druge ne diraju, jer ako su sada u opoziciji, računaju na to da će doći na vlast, uzeti ta ista mesta i ne žele da seku granu na kojoj će sedeti“, zaključuje Milivojević.
Prelević: Vlast vrše nepismeni sa kupljenim diplomama
– Upravo to što zakoni ne važe za vlast, okupilo je ljude u Skupštini slobodne Srbije i zbog čega stalno pozivaju na objedinjavanje, jer se bez toga ništa neće promeniti. Koliko god da su za ovo stanje krivi pobednici u vidu SNS-a, deo odgovornosti imaju i oni koji znaju da ovo zlo neće proći bez objedinjavanja svih prosvećenih građana, pokreta i opozicije kakva god da je. I ako neko misli da može da se „mačuje“ sa ostalim delom opozicije tako što može „duže da izdrži pod vodom“, on pod vodom drži i građane Srbije. To što ljudi iz vlasti ignorišu zakone je pojavni oblik, oni koji su kupili diplome ne znaju da zakoni moraju da važe za sve. A uzrok je to što su im građani i opozicione stranke dozvolili da vrše vlast. Zato oni moraju da se okupe i kažu da im nije potreban populizam već da žele da žive u ozbiljnoj zemlji. To je jedini preduslov života Srbije na ovim prostorima, ne to ko će da bude na vlasti, nego da li će tu vlast da vrše institucije ili nepismeni sa kupljenim diplomama – kaže Božo Prelević. (Danas, www.danas.rs, Mirjana N. Stevanović, 2.7.2021)

Milivojević: Palmer traži da opozicije ne sprečava Vučića u predaji Kosova!

U najnovijem izdanju emisije "Bez ustručavanja" gost je bio politikolog Cvijetin Milivojević. Po mišljenju Cvijetina Milivojevića Srbiji je preko potreban dijalog vlasti i opozicije kako bi se organizovali i održali legitimni i demokratski izbori. Da je to iskrena želja i stranog faktora američki diplomata Palmer, inače čest gost kod Vučića, mogao bi da zatraži od vlasti da prihvati zahteve opozicije. Prošle godine održani su oktroisani i nezakoniti izbori i niko ne treba da prizna rezultate tih izbora, ali ni sve druge posledice te nezakonite radnje. Vladanje leks specijalisima odlika je nedemokratskih režima i , umesto da se tim institutom vlast posluži kako bi stvari vratila u pravno valjano stanje, ona takve zakone koristi da bi legalizovala korupciju. Milivojević smatra da je bivši predsednik Tadić alibi opozicionar za aktuelnu vlast, jer vlast za sve svoje mane i propuste može da okrivi bivšu vlast i da krivicu svali na Borisa Tadića koji tu vlast i dalje personifikuje. Milivojević ističe da su i za nastupajuće izbore spremni trojanci unutar opozicije. Na prethodnim izborima to su bili oni kojima je vlast skupljala potpise i koji su na pojedinim izbornim mestima dobijali manje glasova nego što su imali potpisa za kandidovanje liste. Za Cvijetina Milivojevića Kosovo i Metohija su okupirani deo Srbije. Na okupiranom delu naše teritorije stvorena je lažna država Kosovo i niko nema pravo da takvo stanje legalizuje. Po njegovom mišljenju, neophodno je poštovati Ustav i Rezoluciju 1244 da bi se došlo do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju. (KTV Zrenjanin, emisija „Bez ustručavanja“, voditelj dr Aleksandar Dikić, 30.6.2021)

https://www.youtube.com/watch?v=CZMypNLgytc