Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneće danas Skupštini
Srbije izveštaj o pregovorima sa Kosovom. To će biti drugi put da pred
parlamentom govori o Kosovu. Hoćemo li saznati nešto? Sagovornici portala
Nova.rs kažu - najverovatnije ništa. Baš kao i u maju 2019. godine kada je
Vučić referisao parlamentu o KiM. Možemo očekivati, smatraju oni, novu turu
presipanja odgovornosti na leđa bivše vlasti i obećanja da neće priznati
Kosovo, sve to u direktnom prenosu na svih šest televizija sa nacionalnom
frekvencijom i još jedno predizborno “pumpanje” rejtinga.
Po ko zna koji put javnost bi, možda, želela da sazna šta smo uradili po pitanju rešavanja kosovskog čvora, kakva su očekivanja i gde su nam crvene linije.
Predsednik Srbije rekao je da će o tome izveštaj podneti Skupštini Srbije 22. juna. Prethodno je na istu temu razgovarao i sa predstavnicima opozicije među kojima su pokret Dosta je bilo, Srpska radikalna stranka, Dveri, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i Zavetnici.
Mišljenje sagovornika portala Nova.rs je da će epilog ove spektakularne najave biti isti kao i maju 2019. godine.
O čemu je onomad pričao predsednik?
„Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom mogu da vam kažem da nismo izgubili ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nismo trgovali ni sa čim što odavno neko nije prodao“, rekao je tada Vučić.
Zatim je dobar deo izlaganja “potrošio” na takse koje je Priština tada uvela na robu iz Srbije. Rekao je i da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom, a to su normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.
„Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu“, rekao je tada Vučić.
Govorio je i o slučaju braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koju su bili pripadnici nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova. Uhapšeni su zbog nelegalnog boravka na teritoriji Srbije posle bombardovanja 1999. godine. Naknadno su i ubijeni. Vučić je te 2019. rekao da hapšenja nema, jer nema dokaza.
Rekao je i da je Briselski dijalog u interesu obe strane, da će svaki eventualni dogovor ići na referendum, te da je vreme da se napravi izbor između “slatke laži i gorke istine”.
Šta je slatko a šta gorko, nismo saznali.
Pretpostavke su da nas i sada čeka isti scenario.
Dve novo-stare teze
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je načelno njegov stav takav da od viška dijaloga o Kosovu i Metohiji glava ne boli, ali da je i ovog puta Vučić od tog državnog pitanja napravio predizbornu kampanju i još jedan TV spektakl koji će sve televizije sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a delove govora zatim ponavljati nebrojeno puta.
Bez da saznamo išta novo.
“Reč je o državnom pitanju. I radi se na neki način o zloupotrebi koloseka dijaloga vlasti i opozicije danas, ali ako to znači da će se predsednik vratiti u ulogu posrednika što je opozicija i tražila, onda je to dobro. Međutim, mislim da će on i danas i sutra u Skupštini Srbije kada bude govorio pred poslanicima predstaviti jednu verziju istine dijaloga sa Prištinom i to onu njegovu. Uvek kada je reč o dijalogu ukrstim ono što priča Vučić, sa onim što govori prištinska strana i negde u sredini se dođe do nečega što je najpribližnije onome o čemu su zaista razgovarali. S tim što je verzija prištinske strane nekako uvek bliža istini. Od Vučića ne očekujem ništa. Osim da će mu poslanici sutra ponovo polagati zakletve na vernost, da će ponoviti da on najbolje zastupa naše interese, a da on opet suštinski ne kaže ništa”, kaže Milivojević i dodaje:
“To ništa bi se moglo podeliti u dve teze. Prva je da su oni bivši uradili sve najgore, a da on sada vadi fleke. A druga je da on nikada neće priznati KiM, što zapravo radi svakog dana. Ćutanjem na ulazak Kosova u međunarodne organizacije kao što su UEFA, FIFA, Olimpijski komitet… Da zaključim, ovo je povod za još malo publiciteta, farse, televizijskog spektakla, koji će sve TV sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a kasnije izvlačiti i citirati najveće momente Vučićevog govora. To je deo jedne velike predizborne kampanje”, navodi Milivojević.
Platforma nikad jasno definisana
Nakon najave da će Vučić poslanicima govoriti o dijalogu sa Prištinom i kosovskom problemu, asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za Nova.rs je, takođe, rekao da od ovog obraćanja ne možemo očekivati ništa epohalno.
„Ne možemo očekivati ništa epohalno. Eventualno konstataciju da dijalog nije dao nikakve posebne rezultate u odnosu na 2019. godinu. A taj izveštaj koji je izlagao 2019. goodine bio je u svetlu uvođenja taksi na srpsku robu. Sad nema toliko gorućih problema, ali postoji tužba za genocid, reparacija… U suštini Vučić može da ponovi poruke iz 2019. godine, da se i dalje zalaže za kompromis, da je za dijalog, da je pod velikim pritiskom i da mu je potrebno nacionalno jedinstvo“, kaže Surlić.
Detalje o samom dijalogu, dokle je došao, koji su ciljevi Srbije, a šta su crvene linije, kako kaže, teško da ćemo saznati.
„Čak ni Vladimir Lajčak, ni Metju Palmer po ovom pitanju se ne izjašnjavaju i neće sve dok nešto ne bude zvanično potpisano. Glavni problem je što mi nemamo jasnu platformu. Mi ne znamo šta su nam ciljevi, ni crvene linije, to nikad jasno nije definisano. Na šta nećemo pristati, a šta možemo da ponudimo. Onda je lako naknadno predstaviti da je to što je potpisano više od onoga što nam je ponuđeno“, zaključuje Surlić. (www.nova.rs, Jelena Jelovac , 22.6.2021)
Po ko zna koji put javnost bi, možda, želela da sazna šta smo uradili po pitanju rešavanja kosovskog čvora, kakva su očekivanja i gde su nam crvene linije.
Predsednik Srbije rekao je da će o tome izveštaj podneti Skupštini Srbije 22. juna. Prethodno je na istu temu razgovarao i sa predstavnicima opozicije među kojima su pokret Dosta je bilo, Srpska radikalna stranka, Dveri, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i Zavetnici.
Mišljenje sagovornika portala Nova.rs je da će epilog ove spektakularne najave biti isti kao i maju 2019. godine.
O čemu je onomad pričao predsednik?
„Nakon sedam godina pregovora sa Prištinom mogu da vam kažem da nismo izgubili ništa od onoga što je već bilo izgubljeno i nismo trgovali ni sa čim što odavno neko nije prodao“, rekao je tada Vučić.
Zatim je dobar deo izlaganja “potrošio” na takse koje je Priština tada uvela na robu iz Srbije. Rekao je i da postoje dve mogućnosti u vezi s Kosovom, a to su normalizacija odnosa Srba i Albanaca i zamrznuti konflikt, za koji je rekao da ne znači ništa i da Albanci mogu da ga odmrznu u svakom trenutku i napadnu Srbe.
„Pitanje je trenutka kada će Albanci da napadnu Srbe. Pitanje je dana i meseca jer oni to ne mogu više da podnesu“, rekao je tada Vučić.
Govorio je i o slučaju braće Bitići, američkih državljana albanskog porekla, koju su bili pripadnici nekadašnje Oslobodilačke Vojske Kosova. Uhapšeni su zbog nelegalnog boravka na teritoriji Srbije posle bombardovanja 1999. godine. Naknadno su i ubijeni. Vučić je te 2019. rekao da hapšenja nema, jer nema dokaza.
Rekao je i da je Briselski dijalog u interesu obe strane, da će svaki eventualni dogovor ići na referendum, te da je vreme da se napravi izbor između “slatke laži i gorke istine”.
Šta je slatko a šta gorko, nismo saznali.
Pretpostavke su da nas i sada čeka isti scenario.
Dve novo-stare teze
Politikolog Cvijetin Milivojević kaže da je načelno njegov stav takav da od viška dijaloga o Kosovu i Metohiji glava ne boli, ali da je i ovog puta Vučić od tog državnog pitanja napravio predizbornu kampanju i još jedan TV spektakl koji će sve televizije sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a delove govora zatim ponavljati nebrojeno puta.
Bez da saznamo išta novo.
“Reč je o državnom pitanju. I radi se na neki način o zloupotrebi koloseka dijaloga vlasti i opozicije danas, ali ako to znači da će se predsednik vratiti u ulogu posrednika što je opozicija i tražila, onda je to dobro. Međutim, mislim da će on i danas i sutra u Skupštini Srbije kada bude govorio pred poslanicima predstaviti jednu verziju istine dijaloga sa Prištinom i to onu njegovu. Uvek kada je reč o dijalogu ukrstim ono što priča Vučić, sa onim što govori prištinska strana i negde u sredini se dođe do nečega što je najpribližnije onome o čemu su zaista razgovarali. S tim što je verzija prištinske strane nekako uvek bliža istini. Od Vučića ne očekujem ništa. Osim da će mu poslanici sutra ponovo polagati zakletve na vernost, da će ponoviti da on najbolje zastupa naše interese, a da on opet suštinski ne kaže ništa”, kaže Milivojević i dodaje:
“To ništa bi se moglo podeliti u dve teze. Prva je da su oni bivši uradili sve najgore, a da on sada vadi fleke. A druga je da on nikada neće priznati KiM, što zapravo radi svakog dana. Ćutanjem na ulazak Kosova u međunarodne organizacije kao što su UEFA, FIFA, Olimpijski komitet… Da zaključim, ovo je povod za još malo publiciteta, farse, televizijskog spektakla, koji će sve TV sa nacionalnom frekvencijom prenositi, a kasnije izvlačiti i citirati najveće momente Vučićevog govora. To je deo jedne velike predizborne kampanje”, navodi Milivojević.
Platforma nikad jasno definisana
Nakon najave da će Vučić poslanicima govoriti o dijalogu sa Prištinom i kosovskom problemu, asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić za Nova.rs je, takođe, rekao da od ovog obraćanja ne možemo očekivati ništa epohalno.
„Ne možemo očekivati ništa epohalno. Eventualno konstataciju da dijalog nije dao nikakve posebne rezultate u odnosu na 2019. godinu. A taj izveštaj koji je izlagao 2019. goodine bio je u svetlu uvođenja taksi na srpsku robu. Sad nema toliko gorućih problema, ali postoji tužba za genocid, reparacija… U suštini Vučić može da ponovi poruke iz 2019. godine, da se i dalje zalaže za kompromis, da je za dijalog, da je pod velikim pritiskom i da mu je potrebno nacionalno jedinstvo“, kaže Surlić.
Detalje o samom dijalogu, dokle je došao, koji su ciljevi Srbije, a šta su crvene linije, kako kaže, teško da ćemo saznati.
„Čak ni Vladimir Lajčak, ni Metju Palmer po ovom pitanju se ne izjašnjavaju i neće sve dok nešto ne bude zvanično potpisano. Glavni problem je što mi nemamo jasnu platformu. Mi ne znamo šta su nam ciljevi, ni crvene linije, to nikad jasno nije definisano. Na šta nećemo pristati, a šta možemo da ponudimo. Onda je lako naknadno predstaviti da je to što je potpisano više od onoga što nam je ponuđeno“, zaključuje Surlić. (www.nova.rs, Jelena Jelovac , 22.6.2021)
Нема коментара:
Постави коментар