Šanse da se dođe do suštinskih izmena izbornih uslova svakim
danom su sve manje, a čak i ako bude postignut dogovor između vlasti i
opozicije neće biti dovoljno vremena za njegovu primenu, ocenjuju politički
analitičari u razgovoru za portal N1 nakon što je postalo izvesno da do
takozvanog međustranačkog dijaloga neće doći pre leta.
Iznoseći stav da međustranački pregovori mogu da dovedu do unapređenja izbornog procesa, izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar ipak ističe da ishod razgovora “teško može radikalno promeniti izborne uslove i čitavo izborno okruženje“, a svoje tvrdnje potkrepljuje navođenjem tri razloga.
“Prvo, suštinske izmene znače sistemske promene propisa, a već se nalazimo u izbornoj godini i nema dovoljno vremena za pronalaženje kompromisa. Drugo, ako se ne menjaju propisi, to onda znači uvođenje ad hok radikalnih mehanizama koje je predložila opozicija (paralelno uredništvo na RTS, ministarstvo ili neko drugo telo za kontrolu izbora…), na šta SNS verovatno neće biti spreman. I treće, određeni izazovi u vezi sa izbornim uslovima nisu problem propisa već primene i nije realno da će se za nekoliko meseci promeniti ponašanje brojnih aktera od čijeg rada zavisi kvalitet izbora, poput državnih institucija, medija, političkih stranaka“, ističe Klačar.
„Ni opozicija ni EU nisu u stanju da izvrše pritisak na vlast“
Da će dijalog između vlasti i opozicije teško dovesti do suštinskih promena izbornih uslova mišljenje je i profesora Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića.
“Pre svega ne primećujemo spremnost vladajuće većine da se menja, a tu je suština ovog problema. S druge strane, ni opozicija ni Evropska unija trenutno ne deluju sposobni da izvrše značajniji pritisak na vlast“, napominje Spasojević.
Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov smatra da je Srbija “daleko od društvene klime u kojoj se vodi dijalog o bilo kom problemu“. Kako kaže, kroz međustranački dijalog trebalo bi da se, za početak, postigne konsenzus oko toga šta su konkretni problemi kad su u pitanju izborni uslovi.
“U ovom trenutku nemamo razumevanje ni oko tih bazičnih pitanja, a kamoli oko načina za rešavanje problema. Dok se vlast uporno trudi da stvori privid da je spremna na ustupke i unapređenja različitih društvenih i političkih procesa, problemi se usložnjavaju i produbljuju, uključujući i probleme oko izbornih uslova. Isključivo insistiranje na izmenama pravnog okvira, o kom se govori u poslednje vreme je nedovoljno, pa čak i štetno“, upozorava Nedeljkov.
Procenjujući šanse za uspeh međustranačkih pregovora, politički analitičar Cvijetin Milivojević konstatuje da “nema nikakve filozofije u vezi sa izbornim uslovima“.
“Umesto ‘32 + 16‘, ruku na srce, sporednih zahteva, opozicija mora da insistira na samo nekoliko. Razdvajanje termina različitih nivoa izbora, pre svega. Zatim, ako je već kasno za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, a možda i nije ukoliko ima dobre volje, onda primena, ‘koliko juče‘, izbornog i medijskog zakonodavstva koje i nije toliko loše. Takođe, potrebno je hitno oslobađanje svih medija, a naročito onih koji koriste javna dobra, ali ne samo u 30 dana kampanje, nego svih 365 dana“, naglašava Milivojević, koji se zalaže i za uvođenje video-nadzora na svih 10.000 biračkih mesta u Srbiji, kao i za zabranu predsedniku Republike da se, kako kaže, kandiduje na svim listama na svim nivoima izbora i da tako namiče glasove svojoj stranci.
Odgovarajući na pitanje da li odugovlačenje sa početkom razgovora o izbornim uslovima može na neki način da obesmisli efekte onoga što bi eventualno bilo dogovoreno u pregovorima između vlasti i opozicije, Milivojević smatra da smo “već sad u nenadoknadivoj docnji“.
“Evroparlamentarci već na prvom koraku pokazuju ‘višak razumevanja‘ za svoje partnere iz srpske vlasti, pa najavljuju termin početka dijaloga za leto, što je, ako to čitate žargonom i ritmom rada briselske birokratije, u stvari, početak septembra“, ocenjuje Milivojević.
Da je sve manje vremena za ozbiljne i suštinske promene smatra i Nedeljkov. Kako kaže, čak i da relevantne političke grupacije postignu dogovor oko ključnih mehanizama za unapređenje izbornih uslova, predstoji mnogo teža faza – njihova primena.
“Do sada nismo videli čak ni obrise motivacije za istinskim razgovorima. Uveren sam da će kad-tad doći trenutak u kom će političke elite morati da razgovaraju o problemima, u kom će mediji stvarati klimu za civilizovanu razmenu argumenata, a u parlamentu se kroz političku debatu rešavati društveni sukobi. Alternativa razgovoru u okviru institucija je scenario koji me plaši, ali ne vidim dovoljno napora i volje da se iskreno radi na kreiranju klime za razgovor“, ne zrači optimizmom programski direktor organizacije CRTA.
Za nijansu pozitivniji stav iznosi Spasojević, ocenjujući da “još nije prekasno za suštinske promene“.
“Ako računamo da će izbori 2022. biti u redovnom terminu – dakle u martu ili aprilu, onda je potrebno da se do kraja ove godine sprovedu izmene kako bi se osetio njihov efekat. To znači da zakazani početak pregovora uživo u septembru još ne znači da je prekasno za promene, pod uslovom da se do tada pripreme pregovori tj. da se već naprave neformalni dogovori oko mera i načina sprovođenja“, naglašava profesor Fakulteta političkih nauka.
„Odugovlačenje nije hir već deo stranačkih strategija“
Prema rečima Bojana Klačara, odugovlačenje nije slučajno jer je, kako kaže, veliki politički ulog u pitanju, dodajući da je to “donekle razumljivo i opravdano ako se pogleda iz stranačkih perspektiva“.
“Iako se svi ljute na takvu ocenu, ovo su više pregovori nego dijalog, a kada su pregovori u pitanju onda su važni i najsitniji detalji. Odugovlačenje dolazi od vladajućih stranaka (dugo čekanje na uvodne sastanke, traženje izuzeća Tanje Fajon…), od opozicije koja je izašla na prošlogodišnje izbore (traženje drugog koloseka) i od strane takozvane bojkot opozicije, preko insistiranja na ulozi evroparlamentaraca i izbegavanja direktne saradnje s parlamentom. Oduglovlačenje, dakle, nije hir već procena odabira stranačkih strategija koje će da im koriste“, smatra Klačar.
Upitan šta bi mogla da bude “crvena linija“ za opoziciju kad je reč o izbornim uslovima i izlasku na predstojeće izbore, Nedeljkov je istakao da bi svako poboljšanje izbornih uslova bilo značajno, makar ono bilo i minimalno.
“Ne mogu da dajem savete opoziciji, ali iz perspektive aktiviste za slobodne i fer izbore činjenica da iz godine u godinu beležimo pogoršanje izbornih uslova ozbiljno me brine. Da li će potencijalna poboljšanja biti dovoljna da građani glasaju bez straha, da institucije bez okolišanja primenjuju zakone, da mediji izveštavaju u javnom interesu i ne favorizuju ni jednu stranu, ostaje da vidimo. U odnosu na do sada viđen odnos vlasti prema izbornim uslovima, u odnosu na izveštaje međunarodnih organizacija i Evropskog parlamenta, vrlo sam skeptičan da će biti dovoljnih poboljšanja“, naglašava Nedeljkov, dodajući da pritisak javnosti u zahtevanju prava na političke slobode mora da bude jači i konkretniji nego ikad.
Milivojević: Vučić da posreduje, ali ne kao šef stranke
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ističe da opozicija ne bi smela da pravi kompromis kad je reč o posrednicima u pregovorima između vlasti i opozicije.
“Prva ‘crvena linija‘ koju opozicija ne bi trebalo da pređe jeste minimalni pretkvalifikacioni zahtev da u pregovorima vlasti i opozicije mogu da posreduju jedino predstavnik Evropskog parlamenta koji ne dolazi iz navijački opredeljene grupe Evorpske narodne partije, te predsednik Republike Srbije jer njegov legitimitet i legalitet nisu sporni, ali tek pošto se prethodno, shodno Ustavu, povuče sa mesta predsednika najjače vladajuće stranke“, poručuje Milivojević.
Klačar smatra da je u Srbiji čitavo izborno zakonodavstvo postavljeno na stranačkoj armaturi i zato ističe da je izborni proces kvalitetniji ukoliko postoji više pluralizma i međusobne kontrole.
“Iz ugla nezavisnog posmatrača koji ne može predlagati političke mehanizme i shodno vremenu koje je ostalo, a koje nije dovoljno da se radikalno promene propisi, na stanovištu sam da bi dobra mera bilo adresiranje svih ODIHR preporuka datih posle izbora 2020. godine, a možda i onih iz 2017. ili 2016. godine. Takođe, iz ugla društva, ali i nekih sledećih izbora, bolje je da na izborima imamo sve aktere i punu političku konkurenciju nego limitirani pluralizam kakav imamo danas u parlamentu“, napominje Klačar.
Spasojević, pak, smatra da nema jasnih crvenih linija jer “sve zavisi iz koje perspektive gledate“.
“Gledano iz perspektive zahteva opozicije pred izbore 2020, opozicija ne sme da unapred odustane od bojkota zbog svoje kredibilnosti, pa je jasno da mora da dobije nešto na pregovorima da bi izašla na izbore. Ali to zna i vlast, pa im neće olakšati situaciju. S druge strane, svaki ustupak i svaki novi prostor koji nije pod kontrolom vlasti može da znači puno – drugim rečima, izlazak i na nedemokratske izbore može opoziciji da donese nekakav rezultat“, ocenjuje Spasojević. (N1 portal, www.rs.n1info.com, Nikola Kojić, 14.3.2021)
Iznoseći stav da međustranački pregovori mogu da dovedu do unapređenja izbornog procesa, izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar ipak ističe da ishod razgovora “teško može radikalno promeniti izborne uslove i čitavo izborno okruženje“, a svoje tvrdnje potkrepljuje navođenjem tri razloga.
“Prvo, suštinske izmene znače sistemske promene propisa, a već se nalazimo u izbornoj godini i nema dovoljno vremena za pronalaženje kompromisa. Drugo, ako se ne menjaju propisi, to onda znači uvođenje ad hok radikalnih mehanizama koje je predložila opozicija (paralelno uredništvo na RTS, ministarstvo ili neko drugo telo za kontrolu izbora…), na šta SNS verovatno neće biti spreman. I treće, određeni izazovi u vezi sa izbornim uslovima nisu problem propisa već primene i nije realno da će se za nekoliko meseci promeniti ponašanje brojnih aktera od čijeg rada zavisi kvalitet izbora, poput državnih institucija, medija, političkih stranaka“, ističe Klačar.
„Ni opozicija ni EU nisu u stanju da izvrše pritisak na vlast“
Da će dijalog između vlasti i opozicije teško dovesti do suštinskih promena izbornih uslova mišljenje je i profesora Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića.
“Pre svega ne primećujemo spremnost vladajuće većine da se menja, a tu je suština ovog problema. S druge strane, ni opozicija ni Evropska unija trenutno ne deluju sposobni da izvrše značajniji pritisak na vlast“, napominje Spasojević.
Programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov smatra da je Srbija “daleko od društvene klime u kojoj se vodi dijalog o bilo kom problemu“. Kako kaže, kroz međustranački dijalog trebalo bi da se, za početak, postigne konsenzus oko toga šta su konkretni problemi kad su u pitanju izborni uslovi.
“U ovom trenutku nemamo razumevanje ni oko tih bazičnih pitanja, a kamoli oko načina za rešavanje problema. Dok se vlast uporno trudi da stvori privid da je spremna na ustupke i unapređenja različitih društvenih i političkih procesa, problemi se usložnjavaju i produbljuju, uključujući i probleme oko izbornih uslova. Isključivo insistiranje na izmenama pravnog okvira, o kom se govori u poslednje vreme je nedovoljno, pa čak i štetno“, upozorava Nedeljkov.
Procenjujući šanse za uspeh međustranačkih pregovora, politički analitičar Cvijetin Milivojević konstatuje da “nema nikakve filozofije u vezi sa izbornim uslovima“.
“Umesto ‘32 + 16‘, ruku na srce, sporednih zahteva, opozicija mora da insistira na samo nekoliko. Razdvajanje termina različitih nivoa izbora, pre svega. Zatim, ako je već kasno za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, a možda i nije ukoliko ima dobre volje, onda primena, ‘koliko juče‘, izbornog i medijskog zakonodavstva koje i nije toliko loše. Takođe, potrebno je hitno oslobađanje svih medija, a naročito onih koji koriste javna dobra, ali ne samo u 30 dana kampanje, nego svih 365 dana“, naglašava Milivojević, koji se zalaže i za uvođenje video-nadzora na svih 10.000 biračkih mesta u Srbiji, kao i za zabranu predsedniku Republike da se, kako kaže, kandiduje na svim listama na svim nivoima izbora i da tako namiče glasove svojoj stranci.
Odgovarajući na pitanje da li odugovlačenje sa početkom razgovora o izbornim uslovima može na neki način da obesmisli efekte onoga što bi eventualno bilo dogovoreno u pregovorima između vlasti i opozicije, Milivojević smatra da smo “već sad u nenadoknadivoj docnji“.
“Evroparlamentarci već na prvom koraku pokazuju ‘višak razumevanja‘ za svoje partnere iz srpske vlasti, pa najavljuju termin početka dijaloga za leto, što je, ako to čitate žargonom i ritmom rada briselske birokratije, u stvari, početak septembra“, ocenjuje Milivojević.
Da je sve manje vremena za ozbiljne i suštinske promene smatra i Nedeljkov. Kako kaže, čak i da relevantne političke grupacije postignu dogovor oko ključnih mehanizama za unapređenje izbornih uslova, predstoji mnogo teža faza – njihova primena.
“Do sada nismo videli čak ni obrise motivacije za istinskim razgovorima. Uveren sam da će kad-tad doći trenutak u kom će političke elite morati da razgovaraju o problemima, u kom će mediji stvarati klimu za civilizovanu razmenu argumenata, a u parlamentu se kroz političku debatu rešavati društveni sukobi. Alternativa razgovoru u okviru institucija je scenario koji me plaši, ali ne vidim dovoljno napora i volje da se iskreno radi na kreiranju klime za razgovor“, ne zrači optimizmom programski direktor organizacije CRTA.
Za nijansu pozitivniji stav iznosi Spasojević, ocenjujući da “još nije prekasno za suštinske promene“.
“Ako računamo da će izbori 2022. biti u redovnom terminu – dakle u martu ili aprilu, onda je potrebno da se do kraja ove godine sprovedu izmene kako bi se osetio njihov efekat. To znači da zakazani početak pregovora uživo u septembru još ne znači da je prekasno za promene, pod uslovom da se do tada pripreme pregovori tj. da se već naprave neformalni dogovori oko mera i načina sprovođenja“, naglašava profesor Fakulteta političkih nauka.
„Odugovlačenje nije hir već deo stranačkih strategija“
Prema rečima Bojana Klačara, odugovlačenje nije slučajno jer je, kako kaže, veliki politički ulog u pitanju, dodajući da je to “donekle razumljivo i opravdano ako se pogleda iz stranačkih perspektiva“.
“Iako se svi ljute na takvu ocenu, ovo su više pregovori nego dijalog, a kada su pregovori u pitanju onda su važni i najsitniji detalji. Odugovlačenje dolazi od vladajućih stranaka (dugo čekanje na uvodne sastanke, traženje izuzeća Tanje Fajon…), od opozicije koja je izašla na prošlogodišnje izbore (traženje drugog koloseka) i od strane takozvane bojkot opozicije, preko insistiranja na ulozi evroparlamentaraca i izbegavanja direktne saradnje s parlamentom. Oduglovlačenje, dakle, nije hir već procena odabira stranačkih strategija koje će da im koriste“, smatra Klačar.
Upitan šta bi mogla da bude “crvena linija“ za opoziciju kad je reč o izbornim uslovima i izlasku na predstojeće izbore, Nedeljkov je istakao da bi svako poboljšanje izbornih uslova bilo značajno, makar ono bilo i minimalno.
“Ne mogu da dajem savete opoziciji, ali iz perspektive aktiviste za slobodne i fer izbore činjenica da iz godine u godinu beležimo pogoršanje izbornih uslova ozbiljno me brine. Da li će potencijalna poboljšanja biti dovoljna da građani glasaju bez straha, da institucije bez okolišanja primenjuju zakone, da mediji izveštavaju u javnom interesu i ne favorizuju ni jednu stranu, ostaje da vidimo. U odnosu na do sada viđen odnos vlasti prema izbornim uslovima, u odnosu na izveštaje međunarodnih organizacija i Evropskog parlamenta, vrlo sam skeptičan da će biti dovoljnih poboljšanja“, naglašava Nedeljkov, dodajući da pritisak javnosti u zahtevanju prava na političke slobode mora da bude jači i konkretniji nego ikad.
Milivojević: Vučić da posreduje, ali ne kao šef stranke
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ističe da opozicija ne bi smela da pravi kompromis kad je reč o posrednicima u pregovorima između vlasti i opozicije.
“Prva ‘crvena linija‘ koju opozicija ne bi trebalo da pređe jeste minimalni pretkvalifikacioni zahtev da u pregovorima vlasti i opozicije mogu da posreduju jedino predstavnik Evropskog parlamenta koji ne dolazi iz navijački opredeljene grupe Evorpske narodne partije, te predsednik Republike Srbije jer njegov legitimitet i legalitet nisu sporni, ali tek pošto se prethodno, shodno Ustavu, povuče sa mesta predsednika najjače vladajuće stranke“, poručuje Milivojević.
Klačar smatra da je u Srbiji čitavo izborno zakonodavstvo postavljeno na stranačkoj armaturi i zato ističe da je izborni proces kvalitetniji ukoliko postoji više pluralizma i međusobne kontrole.
“Iz ugla nezavisnog posmatrača koji ne može predlagati političke mehanizme i shodno vremenu koje je ostalo, a koje nije dovoljno da se radikalno promene propisi, na stanovištu sam da bi dobra mera bilo adresiranje svih ODIHR preporuka datih posle izbora 2020. godine, a možda i onih iz 2017. ili 2016. godine. Takođe, iz ugla društva, ali i nekih sledećih izbora, bolje je da na izborima imamo sve aktere i punu političku konkurenciju nego limitirani pluralizam kakav imamo danas u parlamentu“, napominje Klačar.
Spasojević, pak, smatra da nema jasnih crvenih linija jer “sve zavisi iz koje perspektive gledate“.
“Gledano iz perspektive zahteva opozicije pred izbore 2020, opozicija ne sme da unapred odustane od bojkota zbog svoje kredibilnosti, pa je jasno da mora da dobije nešto na pregovorima da bi izašla na izbore. Ali to zna i vlast, pa im neće olakšati situaciju. S druge strane, svaki ustupak i svaki novi prostor koji nije pod kontrolom vlasti može da znači puno – drugim rečima, izlazak i na nedemokratske izbore može opoziciji da donese nekakav rezultat“, ocenjuje Spasojević. (N1 portal, www.rs.n1info.com, Nikola Kojić, 14.3.2021)
Нема коментара:
Постави коментар