Dodik po Vučićevom receptu osvaja društvene mreže: Šta
možemo očekivati od INTERNET OFANZIVE SNSD
Ako SNSD, kao najjača partija u Srpskoj, najavljuje da će za nekoliko meseci postati najvažniji politički faktor na društvenim mrežama, postavlja se legitimno pitanje da li je dobro osmišljen nastup na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i drugim socijalnim mrežama zvanično postao preduslov za dobar izborni rezultat i kod nas.
Do samo pre nekoliko meseci potezi pojedinih opozicionara, koji su na mrežama pozdravljani sa hiljadama lajkova i klikova, u vladajućim partijama su imali negativne konotacije. Međutim, nakon sednice Predsedništva SNSD odlučeno je da žele da im preotmu teren.
– Imaginarni i virtuelni svet nametnuo se kao neizostavan faktor. SNSD će se u narednom periodu ozbiljno posvetiti društvenim mrežama. Angažovaćemo stručnu agenciju koja će se voditi pitanjima koncipiranja naših odnosa prema društvenim mrežama. Mislim da ćemo za nekoliko meseci biti najvažniji faktor na tom planu – izjavio je lider stranke Milorad Dodik.
Šta se konkretno može očekivati u praksi?
Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor jedne od marketinških agencija iz Beograda, veruje da će SNSD-u uzor biti ono što na tom planu u Srbiji radi SNS Aleksandra Vučića, koja je ozbiljno na društvenim mrežama prisutna od trenutka ulaska u vlast 2012, i to na dva načina – u vidu političke propagande i „botovanjem“.
– Tada je to radila jedna fantomska agencija, koja se bavila samo propagandom SNS isključivo na društvenim mrežama, a drugi deo priče se odnosio na klasično botovanje. Dakle, angažovanje jurišnika, koji su svojim komentarima na tekstove na regularnim medijima zagušivali medijski prostor u korist SNS. Njihov rezultat, meren izbornim rezultatom, pokazao je da je to budućnost političke propagande na našim prostorima. SNS je to sada dovela do perfekcije. Ona ima armiju botova kojima komanduje konkretan čovek preko centrale SNS, s tim što ih stranka ne plaća direktno, nego preko plata koje dobijaju na stvarnim ili izmišljenim radnim mestima u javnom sektoru. Očekivao sam da će i SNSD to učiniti ranije, jer sam u Banjaluci za izbore 2014. saznao da jedan deo kampanje SNSD i jedan deo kampanje SDS rade ljudi koji su prethodno radili za Vučića – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Prema njegovim rečima, u tome nema nikakvog političkog marketinga, niti političkog PR, čak je malo i famoznog spinovanja. Milivojević tvrdi da je u ovakvim aktivnostima na internetu uglavnom reč o ogoljenoj propagandi u kojoj je dozvoljeno sve, pa i laž i nipodaštavanje, dehumanizacija političkih protivnika i kritičara vlasti.
– Čak i ako nedovoljno hvalite neku vlast, dolazite u poziciju da vas provlače kroz medije. Dakle, ne vidim ništa tu osim ogoljene propagande, a unutar nje novu kripto aktivnost propagande koja se zove botovanje. Ona će potrajati sve dok ti kanali komunikacije, koji se popularno nazivaju društvene mreže, ne budu podlegali zakonskoj regulativi kao klasični mediji – zaključuje Milivojević.
Jedan od funkcionera SNSD, koji je godinama interaktivno
prisutan na društvenim mrežama, jeste poslanik u Narodnoj skupštini Srđan
Mazalica. On tvrdi da društvene mreže još nisu odlučujući faktor za dobar
izborni rezultat u Srpskoj, iako je istina da se sve više građana, posebno
mladih, o politici informiše skoro isključivo preko tih mreža.
– Međutim, treba analizirati i kolika je izlaznost te vrste birača. Mislim da su neki konvencionalni mediji (televizija) više doprineli pobedi nekih kandidata nego što se to pripisuje društvenim mrežama. Svakako, nijedna stranka nema luksuz da teren društvenih mreža prepušta svojim konkurentima – kaže Mazalica za Srpskainfo.
Prema njegovim rečima, SNSD okuplja veliki broj mladih i pismenih ljudi i smatra da je veći broj političara i aktivista SNSD prisutan na društvenim mrežama nego kod ostalih stranaka.
– Ono što nedostaje SNSD je kreiranje kvalitetnog sadržaja prilagođenog za društvene mreže. U nedavnoj kampanji smo videli da je naša preokupacija razvojnim projektima i infrastrukturom u nekim sredinama dala ograničen rezultat, a da su u tim sredinama dobra video produkcija, marketing, ciljane poruke, napravili bolji posao. Svakako kod nas nedostaje kvalitetnih istraživanja koji bi analizirali ove uticaje, ali trendovi su jasni. Konvencionalna politička metodologija ugovora između političara i birača o rešavanju njihovih problema ustupa mjesto sposobnostima u marketingu, kreiranju ciljanih poruka, populizmu, brzom reagovanju i dnevnoj politici – zaključuje Mazalica.
Šef Sektora za politiku i medije SDS, Stevan Salatić, naglašava da neka istraživanja iz prošle godine pokazuju da su društvene mreže prvi put postale primarni kanal formiranja političkih stavova građana u zemljama Zapadnog Balkana.
– Izbori u Crnoj Gori 2020. potvrdili su nalaze istraživanja, jer je tadašnja opozicija apsolutno „nadigrala“ DPS na društvenim mrežama, što joj je i donelo pobedu. Razlog tome je u neposrednosti koju komunikacija putem društvenih mreža omogućava, kao i činjenica da gotovo svaka osoba danas ima pametni telefon i pristup internetu. I kod nas su na prošlim izborima kampanje Ljubiše Petrovića, Draška Stanivukovića i Nebojše Vukanovića bile skoncentrisane na internet i ta strategija je donela rezultat – kaže Salatić.
Smatra da da nije dovoljno imati samo jaku infrastrukturu na internetu, već je važno imati i interaktivan sadržaj, a to su poruke koje se klikaju i dele i gde drugi ljudi žele da ostave svoj komentar.
– Mislim da je problem SNSD činjenica da su ostali bez sadržajne politike, bez tema kojima mogu da pridobiju naklonost građana, kao i činjenice da svakodnevno pokazuju da ne žele da menjaju ono zbog čega su ih građani kaznili na lokalnim izborima – kaže Salatić.
Portparolka PDP Anja Petrović smatra da uloga društvenih mreža postaje sve značajnija u političkim kampanjama, ali da samo prisustvo na mrežama ne garantuje uspeh, nego je krucijalno da iza toga stoje politička ideja i aktuelna priča.
– Ne znam nijedan primer pobede ili značajnog rezultata na izborima samo zbog plasiranja sadržaja putem društvenih mreža, a bez direktne komunikacije s biračima, tradicionalnih medija, snažne političke poruke i drugih faktora koji znače uspešnu kampanju – kaže Petrovićeva za Srpskainfo.
“Nije kasno uhvatiti korak”
Kada je reč o planovima SNSD, Petrovićeva smatra da nije kasno uhvatiti korak na tom polju. Za to navodi primere političara iz PDP koji nisu dugo prisutni na političkoj sceni, ali su najuticajniji na društvenim mrežama.
– I pored najava da će se tek aktivirati, već je primetno veće prisustvo SNSD na mrežama, ali po mom mišljenju na veoma pogrešan način. Gomilanje tzv. botova, koji služe za vređanje političkih protivnika, nisu rešenje; čak može izazvati kontraefekat. S druge strane, bez obzira o kojoj se političkoj opciji radi, bojim se da nas društvene mreže, prevelika želja za podrškom tu, neargumentovane navijačke rasprave, sve više odvlače od politike, a stavljaju u neku drugu sferu koja liči na šou biznis, što je svakako negativna pojava i efekat mreža – smatra Petrovićeva. (Blic i EuroBlic, www.srpskainfo.com, Beograd, Banja Luka, Slobodan Popadić, 11.2.2021)
Ako SNSD, kao najjača partija u Srpskoj, najavljuje da će za nekoliko meseci postati najvažniji politički faktor na društvenim mrežama, postavlja se legitimno pitanje da li je dobro osmišljen nastup na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i drugim socijalnim mrežama zvanično postao preduslov za dobar izborni rezultat i kod nas.
Do samo pre nekoliko meseci potezi pojedinih opozicionara, koji su na mrežama pozdravljani sa hiljadama lajkova i klikova, u vladajućim partijama su imali negativne konotacije. Međutim, nakon sednice Predsedništva SNSD odlučeno je da žele da im preotmu teren.
– Imaginarni i virtuelni svet nametnuo se kao neizostavan faktor. SNSD će se u narednom periodu ozbiljno posvetiti društvenim mrežama. Angažovaćemo stručnu agenciju koja će se voditi pitanjima koncipiranja naših odnosa prema društvenim mrežama. Mislim da ćemo za nekoliko meseci biti najvažniji faktor na tom planu – izjavio je lider stranke Milorad Dodik.
Šta se konkretno može očekivati u praksi?
Cvijetin Milivojević, politički analitičar i direktor jedne od marketinških agencija iz Beograda, veruje da će SNSD-u uzor biti ono što na tom planu u Srbiji radi SNS Aleksandra Vučića, koja je ozbiljno na društvenim mrežama prisutna od trenutka ulaska u vlast 2012, i to na dva načina – u vidu političke propagande i „botovanjem“.
– Tada je to radila jedna fantomska agencija, koja se bavila samo propagandom SNS isključivo na društvenim mrežama, a drugi deo priče se odnosio na klasično botovanje. Dakle, angažovanje jurišnika, koji su svojim komentarima na tekstove na regularnim medijima zagušivali medijski prostor u korist SNS. Njihov rezultat, meren izbornim rezultatom, pokazao je da je to budućnost političke propagande na našim prostorima. SNS je to sada dovela do perfekcije. Ona ima armiju botova kojima komanduje konkretan čovek preko centrale SNS, s tim što ih stranka ne plaća direktno, nego preko plata koje dobijaju na stvarnim ili izmišljenim radnim mestima u javnom sektoru. Očekivao sam da će i SNSD to učiniti ranije, jer sam u Banjaluci za izbore 2014. saznao da jedan deo kampanje SNSD i jedan deo kampanje SDS rade ljudi koji su prethodno radili za Vučića – kaže Milivojević za Srpskainfo.
Prema njegovim rečima, u tome nema nikakvog političkog marketinga, niti političkog PR, čak je malo i famoznog spinovanja. Milivojević tvrdi da je u ovakvim aktivnostima na internetu uglavnom reč o ogoljenoj propagandi u kojoj je dozvoljeno sve, pa i laž i nipodaštavanje, dehumanizacija političkih protivnika i kritičara vlasti.
– Čak i ako nedovoljno hvalite neku vlast, dolazite u poziciju da vas provlače kroz medije. Dakle, ne vidim ništa tu osim ogoljene propagande, a unutar nje novu kripto aktivnost propagande koja se zove botovanje. Ona će potrajati sve dok ti kanali komunikacije, koji se popularno nazivaju društvene mreže, ne budu podlegali zakonskoj regulativi kao klasični mediji – zaključuje Milivojević.
– Međutim, treba analizirati i kolika je izlaznost te vrste birača. Mislim da su neki konvencionalni mediji (televizija) više doprineli pobedi nekih kandidata nego što se to pripisuje društvenim mrežama. Svakako, nijedna stranka nema luksuz da teren društvenih mreža prepušta svojim konkurentima – kaže Mazalica za Srpskainfo.
Prema njegovim rečima, SNSD okuplja veliki broj mladih i pismenih ljudi i smatra da je veći broj političara i aktivista SNSD prisutan na društvenim mrežama nego kod ostalih stranaka.
– Ono što nedostaje SNSD je kreiranje kvalitetnog sadržaja prilagođenog za društvene mreže. U nedavnoj kampanji smo videli da je naša preokupacija razvojnim projektima i infrastrukturom u nekim sredinama dala ograničen rezultat, a da su u tim sredinama dobra video produkcija, marketing, ciljane poruke, napravili bolji posao. Svakako kod nas nedostaje kvalitetnih istraživanja koji bi analizirali ove uticaje, ali trendovi su jasni. Konvencionalna politička metodologija ugovora između političara i birača o rešavanju njihovih problema ustupa mjesto sposobnostima u marketingu, kreiranju ciljanih poruka, populizmu, brzom reagovanju i dnevnoj politici – zaključuje Mazalica.
Šef Sektora za politiku i medije SDS, Stevan Salatić, naglašava da neka istraživanja iz prošle godine pokazuju da su društvene mreže prvi put postale primarni kanal formiranja političkih stavova građana u zemljama Zapadnog Balkana.
– Izbori u Crnoj Gori 2020. potvrdili su nalaze istraživanja, jer je tadašnja opozicija apsolutno „nadigrala“ DPS na društvenim mrežama, što joj je i donelo pobedu. Razlog tome je u neposrednosti koju komunikacija putem društvenih mreža omogućava, kao i činjenica da gotovo svaka osoba danas ima pametni telefon i pristup internetu. I kod nas su na prošlim izborima kampanje Ljubiše Petrovića, Draška Stanivukovića i Nebojše Vukanovića bile skoncentrisane na internet i ta strategija je donela rezultat – kaže Salatić.
Smatra da da nije dovoljno imati samo jaku infrastrukturu na internetu, već je važno imati i interaktivan sadržaj, a to su poruke koje se klikaju i dele i gde drugi ljudi žele da ostave svoj komentar.
– Mislim da je problem SNSD činjenica da su ostali bez sadržajne politike, bez tema kojima mogu da pridobiju naklonost građana, kao i činjenice da svakodnevno pokazuju da ne žele da menjaju ono zbog čega su ih građani kaznili na lokalnim izborima – kaže Salatić.
Portparolka PDP Anja Petrović smatra da uloga društvenih mreža postaje sve značajnija u političkim kampanjama, ali da samo prisustvo na mrežama ne garantuje uspeh, nego je krucijalno da iza toga stoje politička ideja i aktuelna priča.
– Ne znam nijedan primer pobede ili značajnog rezultata na izborima samo zbog plasiranja sadržaja putem društvenih mreža, a bez direktne komunikacije s biračima, tradicionalnih medija, snažne političke poruke i drugih faktora koji znače uspešnu kampanju – kaže Petrovićeva za Srpskainfo.
“Nije kasno uhvatiti korak”
Kada je reč o planovima SNSD, Petrovićeva smatra da nije kasno uhvatiti korak na tom polju. Za to navodi primere političara iz PDP koji nisu dugo prisutni na političkoj sceni, ali su najuticajniji na društvenim mrežama.
– I pored najava da će se tek aktivirati, već je primetno veće prisustvo SNSD na mrežama, ali po mom mišljenju na veoma pogrešan način. Gomilanje tzv. botova, koji služe za vređanje političkih protivnika, nisu rešenje; čak može izazvati kontraefekat. S druge strane, bez obzira o kojoj se političkoj opciji radi, bojim se da nas društvene mreže, prevelika želja za podrškom tu, neargumentovane navijačke rasprave, sve više odvlače od politike, a stavljaju u neku drugu sferu koja liči na šou biznis, što je svakako negativna pojava i efekat mreža – smatra Petrovićeva. (Blic i EuroBlic, www.srpskainfo.com, Beograd, Banja Luka, Slobodan Popadić, 11.2.2021)
Нема коментара:
Постави коментар