INTERVJU - VREMEPLOV
Povodom tri decenije od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima bivše SFRJ i prvih višepartijskih izbora, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na ovim prostorima.
Intervjue
je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom sadržaju i originalnoj
redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno publikovani. Do sada su, na ovom
mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović (intervju iz 1990), Radmilo Kljajić
(1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i Asim Dizdarević (1990), Milica Rajić
(1990), prof. dr Vojin Dimitrijević (1990); Vuk Drašković i Rasim Ljajić (1990),
Milan Paroški (1990), dr Dragoljub Mićunović (1990)...
"Борба", Београд, 5.12.1990.
Четири
дана пред изборе у Србији: др Драгољуб Мићуновић, председник Демократске странке
Клатно ка
демократији
Имамо и кадрове и
инструменте за преображај од тоталитарне државе са запуштеном привредом и
друштвом у једну модерну државу. Против смо конфедерације јер подразумева савез
суверених држава, а до њега без претходног разграничења не може доћи. Уколико
би дошло до раздвајања, Србија би морала да све своје компаративне предности
искористи у једном демократском духу.
Почетком године на измаку, тада још чврсто једноумна власт
Београдског универзитета и српске државе, прећутно су признале право на побуну
интелектуалаца. После 15 година интелектуалног изгнанства, под сводове
Филозофског факултета вратио се професор Драгољуб Мићуновић, „сумњиво
универзитетско лице“ од 68, непожељни предавач од 75. и још од раније, „опасност
по концепт плурализма самоуправних
интереса“. Са професором Мићуновићем који је у својој другој приступној беседи
на факултету образложио зашто су интелектуалци одувек били „анфан терибл“ сваке
власти, у јавни живот Србије заједно, под именом „Демократска странка“ вратило
се још сијасет угледних српских интелектуалаца који су у "оно време“
мислили другачије.
Демократска странка данас, према свим проценама, слови за једну од три најјаче партије у Србији. У преко 150 одбора, чланство које „није милионско, нажалост, као у многих других странака“, разасуто је у 150 месних одбора који ће за наредне изборе истаћи 180 посланичких кандидата. Међутим, ова странка једна је од ретких која нема свог „фаворита“ за председника Србије.
-Неки ову нашу одлуку повезују са неуспешним преговорима наше делегације са принцом Томиславом. Истина је, ипак, на друго страни, каже Мићуновић. – Принц је требало да буде надстраначки кандидат, а мотив за наше одустајање од „трке за председника“ је у томе што смо принципијелно против оваквог председничког система, односно Устава који председнику даје аутократска овлашћења. Доста је било владавине једног човека. За демократско оздрављење друштва потребно је да клатно крене на другу страну, а председнику нека остану церемонијалне дужности. Јер, ова земља нема 200-годишњу демократску традицију нити такав механизам друштвених институција (као Француска или САД) који би онемогућили злоупотребе.
Не обећавамо немогуће
За кога ће онда гласати Ваши потенцијални бирачи?
-То је већ ствар практичне политике. Подржаћемо кандидате опозиције складно нашој блискости са појединим странкама и њиховој спремности да подрже наше кандидате у другом кругу, јер ће опозиција и иначе бити приморана да за други круг избора начини неку врсту споразума.
Да ли то значи да отпадају све шпекулације о „тихом рату“ међу најјачим странкама опозиције, нарочито поткрепљене чињеницом да су коначну одлуку о изласку на изборе странке саопштавале по „одвојеним групама“?
-Здраво ривалство мора да постоји, иначе не бисмо излазили на изборе као различите странке. Међутим, опозициони блок мора до краја бити солидаран, јер нам је један циљ исти – срушити садашњу ауторитарну власт.
Под условом да се то и деси, а Демократска странка буде једна од јачих снага у будућем парламенту – шта не обећавате грађанима Србије?
-Најпре, нашим бирачима не обећавамо ништа што нисмо у стању да испунимо. Обећавамо начине на које мислимо да остваримо реформе, дакле, не само циљеве и жеље да Србија буде модерна, демократска и богата. То сада сви обећавају, али ми имамо и кадрове и инструменте за преображај од тоталитарне државе са запуштеном привредом и друштвом у једну модерну државу. А ако дођемо на власт, па не испунимо обећања, народ је ту да нас мења.
Демократска странка је модерна странка у европском смислу. Нисмо покрет, не идемо ни на чије емоције, већ делујемо на разум грађана, на расветљавање њихових интереса. Нисмо утописти који, опет, као и владајућа партија пола века, обећавају рајску будућност, већ реалисти у процени постојећег стања и тражења начина за бољу будућност. Демократска странка није за једнократну употребу, већ је ту да траје деценијама.
Српски народ или грађани Србије? Како ће да се понаша странка која у своме имену нема атрибут „српска“, а ипак има јасан национални програм?
-Ми нисмо, како се то обичава рећи, национална странка ни у позитивном ни у негативном смислу, једноставно стога што демократске странке у Србији никад нису имале предзнак „српске“, већ су своје чланове окупљале око неких заједничких политичких начела и интереса. Друга је ствар била са странкама у Словенији и Хрватској које су под Аустро-Угарском истицале и тај свој национални знак. Затим, ми наш програм не желимо да исцрпимо само у националним оквирима, већ истичемо демократију у први план. Мислимо да и српско национално питање најефикасније може да се реши управо на такав, најпре демократски, начин. И треће, ми јесмо и национална странка и једнако смо српска и патриотска странка као било која друга, али исто тако и модерна демократска странка која сматра да људи не могу бити само етикете већ, поред националног, имају и грађански интерес.
Југославија као интерес
У каквој Југославији њени грађани могу да задовоље те своје интересе?
-Наше опредељење је демократска федерација, модерна федерација, са грађанином као политичким субјектом. Савезни парламент имао би два дома – веће грађана и веће народа. О свим најважнијим етничким питањима одлучивало би веће народа, као у свим сложеним државама у свету. Право вета на поједине одлуке искључивало би било какву националну неравноправност.
Према Вашем програму, у надлежности савезне државе биле би оне области које омогућавају функционисање тржишне привреде и обезбеђују очување интегритета земље. Колико би се та нова модерна федерација разликовала од садашње државне заједнице?
-Наша замисао по питању надлежности федерације врло је флексибилна. Све оне ствари које на било који начин имају призвук етничког биле би остављене већу народа. Ово што сад имамо није федерација већ лоша конфедерација, а напетост која постоји између њених хибридних елемената довела је до апсолутне парализе. Против смо конфедерације јер подразумева савез суверених држава, а до њега се без претходног разграничења не може доћи. И због рационалности, дакле, боље је реконструисати југословенску федерацију него ући у грађански рат.
Мислите ли да је могућ дијалог са представницима народа?
-Ми смо, рецимо, имали контакте са представницима ДЕМОС-а. Разговора ће сигурно бити више када се у свим републикама створе вишестраначки парламенти. Тада ће, вероватно, многе политички сродне групације не само да се повезују унутар народа већ и по једној вертикалној линији, према друго врсти политичких интереса. Ту је и незаобилазна привредна повезаност наших република...
Србија у Југославији, ако Југославија опстане, и Србија у случају да договор о будућој Југославији ипак не буде постигнут?
-Ако успемо да реконструишемо ову државу, онда данашње административне границе међу републикама нису толико важне за права човека. Међутим, уколико би дошло до раздвајања, Србија би морала да све своје компаративне предности искористи у једном демократском духу. Тада би се и питање унутрашњих граница поставило на другачији начин, с правом народа да одлучи у којој држави жели да живи. Пошто је сан о етничким државама у Европи давно напуштен сан, Србија би се морала вратити свом националном програму и покушати да највећи део свог становништва врати у националне границе. То, наравно, отвара проблеме у мешовитим срединама, па је договор о Југославији ипак најпаметније решење.
Покрајине Косово и Војводина, према новом републичком уставу, изгубиле су своју политичку аутономију. Ваша странка, ипак, није за паралелизам у односу према двема покрајинама?
-Покрајине су прављене по различитим принципима, као и федералне јединице, уосталом. Србија или Хрватска, на пример, засноване су на етничком, а Босна и Херцеговина на културном принципу. Код Косова се прибегло искључиво етничком принципу, због бројности албанске националне мањине, али ту није било никаквих културних и историјских разлога за аутономије. Војводина, пак, у културно-историјском смислу заслужује територијалну аутономију, али без државних прерогатива, док се на Косову мора обезбедити културна аутономија и поштовање свих права националних мањина.
Дијалога мора бити
Залажете се за дијалог са легитимним представницима албанског становништва на Косову. Шта ако Албанци на предстојећим изборима не изаберу своје представнике?
-У том случају вишестраначки парламент мора обезбедити накнадне изборе за све изборне јединице на којима Албанци не изађу на гласање. Дијалога мора бити.
Како економска секција Демократске странке гледа на „заштитне мере“ садашње српске владе?
-То су дневне економске мере, као што је цела економска политика владајуће партије погрешна, јер задржава друштвену својину, пропале привредне системе одржава у животу по цену великих губитака, а ова додатна мера је нека врста царинских баријера. Није то добит за Србију, као што кажу, већ заштита од здраве конкуренције, заштита лоше индустрије од конкуренције. Ако желимо у европске интеграције, онда и наша роба мора бити конкурентна.
Ваша странка једна је од ретких која је оформила и групу експерата за међународне односе и спољну политику. Спремате ли се то за спољну политику српске или југословенске државе?
-Ми спремамо стручњаке за ову област, без обзира каква била нова будућа држава. Ако то буде Југославија, имаћемо шта да јој понудимо, ако буде Србија – такође. Спољна политика мора да се професионализује, не може више више бити бирања амбасадора по кључевима или по степену поверљивости, да не говорим о онима који су на амбасадорска места одлазили директно из полиције. Осим тога, Демократска странка и сада, у опозицији, изазива пажњу многих демократских партија у свету, тако да област међународних односа већ на неки начин „тренирамо“. У контакту смо са многим, нама блиским, партијама центра.
Нисте се кандидовали за председника Србије. Да ли су тачна нагађања да би професор Драгољуб Мићуновић могао постати Александар Дубчек новог српског парламента?
-Прво треба добити на изборима за посланика. После ће све зависити од констелације односа у парламенту (не сумњам да ће Демократска странка добро проћи). Знам само да ћу, колико ми способности буду дозвољавале, учинити све да будем користан члан парламента без обзира у којој функцији.
Наш политички живот морамо унапредити тако да људи који учествују у политици схватају то као часну професију у којој је сасвим нормално опробати се у власти, али и у опозицији. Народу треба обезбедити могућност да што чешће смењује владу, како би онима на власти остало мало времена да се кваре и једном злоупотребе ту власт.
Цвијетин Миливојевић
Демократска странка данас, према свим проценама, слови за једну од три најјаче партије у Србији. У преко 150 одбора, чланство које „није милионско, нажалост, као у многих других странака“, разасуто је у 150 месних одбора који ће за наредне изборе истаћи 180 посланичких кандидата. Међутим, ова странка једна је од ретких која нема свог „фаворита“ за председника Србије.
-Неки ову нашу одлуку повезују са неуспешним преговорима наше делегације са принцом Томиславом. Истина је, ипак, на друго страни, каже Мићуновић. – Принц је требало да буде надстраначки кандидат, а мотив за наше одустајање од „трке за председника“ је у томе што смо принципијелно против оваквог председничког система, односно Устава који председнику даје аутократска овлашћења. Доста је било владавине једног човека. За демократско оздрављење друштва потребно је да клатно крене на другу страну, а председнику нека остану церемонијалне дужности. Јер, ова земља нема 200-годишњу демократску традицију нити такав механизам друштвених институција (као Француска или САД) који би онемогућили злоупотребе.
Не обећавамо немогуће
За кога ће онда гласати Ваши потенцијални бирачи?
-То је већ ствар практичне политике. Подржаћемо кандидате опозиције складно нашој блискости са појединим странкама и њиховој спремности да подрже наше кандидате у другом кругу, јер ће опозиција и иначе бити приморана да за други круг избора начини неку врсту споразума.
Да ли то значи да отпадају све шпекулације о „тихом рату“ међу најјачим странкама опозиције, нарочито поткрепљене чињеницом да су коначну одлуку о изласку на изборе странке саопштавале по „одвојеним групама“?
-Здраво ривалство мора да постоји, иначе не бисмо излазили на изборе као различите странке. Међутим, опозициони блок мора до краја бити солидаран, јер нам је један циљ исти – срушити садашњу ауторитарну власт.
Под условом да се то и деси, а Демократска странка буде једна од јачих снага у будућем парламенту – шта не обећавате грађанима Србије?
-Најпре, нашим бирачима не обећавамо ништа што нисмо у стању да испунимо. Обећавамо начине на које мислимо да остваримо реформе, дакле, не само циљеве и жеље да Србија буде модерна, демократска и богата. То сада сви обећавају, али ми имамо и кадрове и инструменте за преображај од тоталитарне државе са запуштеном привредом и друштвом у једну модерну државу. А ако дођемо на власт, па не испунимо обећања, народ је ту да нас мења.
Демократска странка је модерна странка у европском смислу. Нисмо покрет, не идемо ни на чије емоције, већ делујемо на разум грађана, на расветљавање њихових интереса. Нисмо утописти који, опет, као и владајућа партија пола века, обећавају рајску будућност, већ реалисти у процени постојећег стања и тражења начина за бољу будућност. Демократска странка није за једнократну употребу, већ је ту да траје деценијама.
Српски народ или грађани Србије? Како ће да се понаша странка која у своме имену нема атрибут „српска“, а ипак има јасан национални програм?
-Ми нисмо, како се то обичава рећи, национална странка ни у позитивном ни у негативном смислу, једноставно стога што демократске странке у Србији никад нису имале предзнак „српске“, већ су своје чланове окупљале око неких заједничких политичких начела и интереса. Друга је ствар била са странкама у Словенији и Хрватској које су под Аустро-Угарском истицале и тај свој национални знак. Затим, ми наш програм не желимо да исцрпимо само у националним оквирима, већ истичемо демократију у први план. Мислимо да и српско национално питање најефикасније може да се реши управо на такав, најпре демократски, начин. И треће, ми јесмо и национална странка и једнако смо српска и патриотска странка као било која друга, али исто тако и модерна демократска странка која сматра да људи не могу бити само етикете већ, поред националног, имају и грађански интерес.
Југославија као интерес
У каквој Југославији њени грађани могу да задовоље те своје интересе?
-Наше опредељење је демократска федерација, модерна федерација, са грађанином као политичким субјектом. Савезни парламент имао би два дома – веће грађана и веће народа. О свим најважнијим етничким питањима одлучивало би веће народа, као у свим сложеним државама у свету. Право вета на поједине одлуке искључивало би било какву националну неравноправност.
Према Вашем програму, у надлежности савезне државе биле би оне области које омогућавају функционисање тржишне привреде и обезбеђују очување интегритета земље. Колико би се та нова модерна федерација разликовала од садашње државне заједнице?
-Наша замисао по питању надлежности федерације врло је флексибилна. Све оне ствари које на било који начин имају призвук етничког биле би остављене већу народа. Ово што сад имамо није федерација већ лоша конфедерација, а напетост која постоји између њених хибридних елемената довела је до апсолутне парализе. Против смо конфедерације јер подразумева савез суверених држава, а до њега се без претходног разграничења не може доћи. И због рационалности, дакле, боље је реконструисати југословенску федерацију него ући у грађански рат.
Мислите ли да је могућ дијалог са представницима народа?
-Ми смо, рецимо, имали контакте са представницима ДЕМОС-а. Разговора ће сигурно бити више када се у свим републикама створе вишестраначки парламенти. Тада ће, вероватно, многе политички сродне групације не само да се повезују унутар народа већ и по једној вертикалној линији, према друго врсти политичких интереса. Ту је и незаобилазна привредна повезаност наших република...
Србија у Југославији, ако Југославија опстане, и Србија у случају да договор о будућој Југославији ипак не буде постигнут?
-Ако успемо да реконструишемо ову државу, онда данашње административне границе међу републикама нису толико важне за права човека. Међутим, уколико би дошло до раздвајања, Србија би морала да све своје компаративне предности искористи у једном демократском духу. Тада би се и питање унутрашњих граница поставило на другачији начин, с правом народа да одлучи у којој држави жели да живи. Пошто је сан о етничким државама у Европи давно напуштен сан, Србија би се морала вратити свом националном програму и покушати да највећи део свог становништва врати у националне границе. То, наравно, отвара проблеме у мешовитим срединама, па је договор о Југославији ипак најпаметније решење.
Покрајине Косово и Војводина, према новом републичком уставу, изгубиле су своју политичку аутономију. Ваша странка, ипак, није за паралелизам у односу према двема покрајинама?
-Покрајине су прављене по различитим принципима, као и федералне јединице, уосталом. Србија или Хрватска, на пример, засноване су на етничком, а Босна и Херцеговина на културном принципу. Код Косова се прибегло искључиво етничком принципу, због бројности албанске националне мањине, али ту није било никаквих културних и историјских разлога за аутономије. Војводина, пак, у културно-историјском смислу заслужује територијалну аутономију, али без државних прерогатива, док се на Косову мора обезбедити културна аутономија и поштовање свих права националних мањина.
Дијалога мора бити
Залажете се за дијалог са легитимним представницима албанског становништва на Косову. Шта ако Албанци на предстојећим изборима не изаберу своје представнике?
-У том случају вишестраначки парламент мора обезбедити накнадне изборе за све изборне јединице на којима Албанци не изађу на гласање. Дијалога мора бити.
Како економска секција Демократске странке гледа на „заштитне мере“ садашње српске владе?
-То су дневне економске мере, као што је цела економска политика владајуће партије погрешна, јер задржава друштвену својину, пропале привредне системе одржава у животу по цену великих губитака, а ова додатна мера је нека врста царинских баријера. Није то добит за Србију, као што кажу, већ заштита од здраве конкуренције, заштита лоше индустрије од конкуренције. Ако желимо у европске интеграције, онда и наша роба мора бити конкурентна.
Ваша странка једна је од ретких која је оформила и групу експерата за међународне односе и спољну политику. Спремате ли се то за спољну политику српске или југословенске државе?
-Ми спремамо стручњаке за ову област, без обзира каква била нова будућа држава. Ако то буде Југославија, имаћемо шта да јој понудимо, ако буде Србија – такође. Спољна политика мора да се професионализује, не може више више бити бирања амбасадора по кључевима или по степену поверљивости, да не говорим о онима који су на амбасадорска места одлазили директно из полиције. Осим тога, Демократска странка и сада, у опозицији, изазива пажњу многих демократских партија у свету, тако да област међународних односа већ на неки начин „тренирамо“. У контакту смо са многим, нама блиским, партијама центра.
Нисте се кандидовали за председника Србије. Да ли су тачна нагађања да би професор Драгољуб Мићуновић могао постати Александар Дубчек новог српског парламента?
-Прво треба добити на изборима за посланика. После ће све зависити од констелације односа у парламенту (не сумњам да ће Демократска странка добро проћи). Знам само да ћу, колико ми способности буду дозвољавале, учинити све да будем користан члан парламента без обзира у којој функцији.
Наш политички живот морамо унапредити тако да људи који учествују у политици схватају то као часну професију у којој је сасвим нормално опробати се у власти, али и у опозицији. Народу треба обезбедити могућност да што чешће смењује владу, како би онима на власти остало мало времена да се кваре и једном злоупотребе ту власт.
Цвијетин Миливојевић
Нема коментара:
Постави коментар