INTERVJU - VREMEPLOV
Povodom tri decenije od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima
bivše SFRJ, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od
kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na
ovim prostorima.
Intervjue je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom
sadržaju i originalnoj redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno
publikovani. Do sada su, na ovom mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović
(intervju iz 1990), Radmilo Kljajić (1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i
Asim Dizdarević (1990), Milica Rajić (1990), prof. dr Vojin Dimitrijević (1990);
Vuk Drašković i Rasim Ljajić (1990)...
"Борба". 15-16.9.1990.
Вук Драшковић и Расим
Љајић о збивањима у Новом Пазару
Ко се брани, а ко коље
Вук Драшковић: Викали су „Поклаћемо Србе“ –
Расим Љајић: Викали су „Бранићемо Србе – побићемо четнике“
На
прошлонедељном сабору Срба, испред цркве светог Петра у Новом Пазару, није, на
сву срећу, дошло до „блиског контакта“ Срба и Муслимана. „Контактирали“ су само
„специјалци“ и демонстранти, припадници СДА. Тако званичне информације кажу.
Како данас оно што се прошле недеље догађало у Новом Пазару – питали смо
секретара Странке демократске акције Расима Љајића и председник Српског покрета
обнове Вука Драшковића.
Расим Љајић: „Шта се све од тада
догодило? Под истрагом је 16 лица. Хоће да нам ухапсе 14 људи из обезбеђења
странке. Једном од њих полиција је упала у стан и одузела му трофејно оружје,
поклон од оца који је умро три дана пре.
Један
наш члан два пута је хапшен после скупа, да би на крају био осуђен и упућен у
Краљево на издржавање казне од 60 дана затвора. У Прибоју су неки чланови
Извршног одбора странке суспендовани са посла, председнику странке у Прибоју
исписан је крст са четири „С“ на улазу у кућу и на аутомобилу. На основу
видео-снимка полиција масовно приводи таксисте...
„Турска,
Турска“ није чуло ни једном, ни пре ни после Оснивачке скупштине наше странке.
Нису ношене ни турске заставе, већ само заставе Исламске верске заједнице. Није тачно ни то што
Драшковић тврди да постоји неки тајни документ „31. децембар“ о исламској
републици.
Једина
парола која се чула у граду тог дана била је „Бранићемо Србе – побићемо четнике“.
Вук Драшковић: „Тих „муџахедина“ на
сабору није било. Нисам их видео тада, али када смо пре сабора пролазили кроз
центар – видео сам своје извађене очи и грло пререзано на плакатима који су
најављивали скуп. Викали су „Поклаћемо Србе“, „Доле Србија“, а ја сам отворио
прозор од аута и махао им...
После
сабора смо пошли за Рашку и тек тамо сам дознао да су препречили пут. Волео бих
да није било полиције, па да дођу, да их видимо. Ко по мојој њиви и мојој
очевини поставља барикаде, не би се добро провео.
Јесу,
скандирали су и „турско, турско“, а ово је земља Рашка.
Сад,
по типичном брозовском рецепту, српска штампа прави симетрију. Тобоже, Муслимани
су јурнули тек кад су чули моју претњу да ће они који српском земљом витлају
барјацима Азије и Албаније остати и без руке и без барјака, или ће морати пут
Турске или Албаније...
Социјалистичка
партија сад најављује неки „митинг братства и јединства“. Послужићу се речима
Достојевског – „Нема братства ако нема браће“. Кад буде братства, биће и браће.
За
сад – очитали смо им лекцију из чојства и јунаштва на српски начин.“
Цвијетин Миливојевић
Нема коментара:
Постави коментар