INTERVJU - VREMEPLOV
Povodom tridesetogodišnjice od obnavljanja političkog pluralizma na prostorima bivše SFRJ, ovde ćemo objavljivati izbor intervjua sa sagovornicima koji su, od kraja osamdesetih do početka dvehiljaditih godina, obeležili politički život na ovim prostorima.
Intervjue je vodio Cvijetin Milivojević, a prenosimo ih u izvornom sadržaju i originalnoj redakcijskoj opremi, onako kako su premijerno publikovani. Do sada su, na ovom mestu, govorili: dr Dragiša Buca Pavlović (intervju iz 1990), Radmilo Kljajić (1990), Krist Gegaj (1990), Fikret Abdić i Asim Dizdarević (1990)...
* уводна напомена: Фикрет Абдић је, као кандидат СДА, 1990, на првим вишестраначим изборима изабран за члана Предсједнишва БиХ, са највећим бројем гласова од свих кандидата и требало је да постане први председник Председништва, али се повукао у корист А. Изетбеовића, а у септембру је основао Аутономну покрајину Западна Босна која је потписала примирје са Хрватима и Србима; Асим Диздаревић је био члан Иницијативног одбора за формирање Аутономне покрајине Западна Босна
"Борба" (дневни
лист), 12.4.1990.
Може ли великокладушки посрнули колос стати на здраве ноге: Фикрет Абдић и Асим Диздаревић
Крхка нада и танко стрпљење
За протекле две године из Кладуше отишло 4000 радника. "Прехрамбена индустрија" нечије вежбање плаила 12.000 милијарди. Десио се прави помор перади и кунића. Да ли је Република кредитирала распродају "Агрокомерцове" имовине? Ко је уводио ванредно стање? Откуд етикете за национализам? Фикрет Абдић о приговорима злобника и шансама за оздрављење фирме.
Откако се Фикрет Абдић вратио из затвора, а Република, изгледа,
одустала од "истеривања правде по Агрокомерцу", Велика Кладуша се
вратила свом, како то њени мештани воле да кажу, "претпотопском"
животу.
Почетна еуфорија "про ет контра", после Фикретовог поновног именовања у АКО-првака добрано је, све до недавно, била утихнула. Међутим, "мењшевички испад" групе од 98, додуше анонимних грађана, у доскора "јединствену" Цазинску крајину, опет је вратио позорност јавности.
Иако је ново - полустаро пословодство најављивало "ред, рад и дисциплину", све у циљу рехабилитације посрнулог колоса (и у то име прокламовало крилатицу "успјети или умријети") - у котаче који се тек захуктавају неко је, веле Кладушани, потурио клип.
О ономе шта је "Агрокомерц" данас, а шта би, ако га најзад послужи и сретна звезда, требало да буде сутра - у одсуству "бабе" Фикрета који је стално на путу, а прав-заправ није ни вољан да прича пре него што се буду могли опипати резултати његовог повратка - разговарамо са чланом Пословодног органа Сложеног предузећа Асимом Диздаревићем. Диздаревић је, иначе, професор индустријске педагогије и у "Агрокомерц" је дошао само осам месеци пре избијања "афере". "Агрокомерц", вели, није стварао, али га није ни разграђивао, па је, вероватно, личност која о "Агрокомерцу" може говорити реално и без емоција.
Фикрет Абдић је, одлуком Централног радничког савета, одмах по изласку из затвора, крајем децембра, именован за председника пословодног органа. Како је ту одлуку примило старо пословодство и да ли се од тада виде неки позитивни помаци у пословању "Агрокомерца"?
- Дотадашњи директор Осман Пирија био је врло коректан. Уосталом, он је био најдобронамернији од свих руководилаца Пословодног одбора у протекле две и по године. Фикрет, на запрепашћење чланова комисије за примопредају, није чак ни прочитао записник о затеченом тању који је Пирија потписао - а ипак га је примио!? Одмах је кренуо на посао, а у предузеће се вратило оно чега две и по године није било - додатна мотивација радника. За само месец дана "Прехрамбена индустрија" је произвела више него у преходних десет месеци. Физички обим производње и финансијски ефекат тога стално рапидно расту. Иначе, мотор за покретање рада осталих делова предузећа били су "Прехрамбена индусрија", "Акопромет" и "Транспорт" јер се током зиме није могло кренути са пољопривредном производњом. Међутим, полазиште је морало бити, и још је, санирање великих штета које су направиле претходне руководне структуре. "Агрокомерц" је био политгон за обуку привредних руководилаца...
Штете, штете...
Имате ли неке бројчане показатеље о штетама?
- Само "прехрамбена индустрија" платила је то "увежбање" 12 хиљада милијарди. Ето, рецимо, у прошлој години, због недостатка хране, угинуло је 120 камиона кунића. Ако знате да у један камион стаје 2.300 кунића - можете замислити која је то штета. Затим, поо налогу Републике, продат је за милион долара наш Дистрибутивни центар у КАрловцу. Нећете веровати да је Босна и Херцеговина са 500.000 долара кредитирала тог купца из Карловца!? Друга половина суме исплаћена нам је после 62 дана, при инфлацији од 2.000 одсто, па смо само тако изгубили 250.000 долара. "Агрокомерц" је напустило и 4.000 радника, од чега 2.500 мајстора, људи са вишом и високом стручном спремом, па и неколико доктора наука. Подсетићу само да на западу стварање једног врхунског сручњака стаје између 200 и 250 хиљада долара...
Доста "Агрокомерцове" имовине, производа и сировина отишло је и на "изравнавање" дугова повериоцима после меничне афере. Да ли је и ту било претеривања у разношењу свега што је остало из "покојника"?
- И те како, сетите се заплењивања 4.600 тона кафе из наше пржионице, сетите се распродаје перади итд. итд. Све је могло тактичније и ефикасније да се изведе без пуно политичке буке. Јер, гаранција на 220 тадашњих милијарди коју је Абдић тражио - дата је, али са шест месеци закашњења када је Крајина већ постала гробница бројлера и ћурана који су, много, много вредели и у "шуштећим" новчаницама. "Агрокомерц" је, понављамо као папагаји, имао покриће за менични дуг и зар је било потребно да заустављамо призовдњу, да нам пропадају машине. Ето, сад плаћамо Италијане да нам ремонтују готово уништене машине...
Како је Кладуша преживела сва ова дешавања око "Агрокомерца"? Готово три године радници су на "минималцу"...
- Како? Радничко стрпљење је на измаку. Не заборавите да од милијарду и двеста старих живи осам хиљада људи, а како су овде породице многочлане - "Агрокомерц" храни и 100.000 људи. Не волим да истичем свој пример, али ће он најбоље илустровати ситуацију: Ето, прошлог месеца зарадио сам 1.119 конвертибилних динара, практично ме издржава жена, иако, као и већина руководилаца радим и до подне и поподне и суботом и недељом. И Фикрет прима загарантовани лични доходак, а не смете сметнути с ума да и њега најпре морамо да зарадимо. Јер, "Агрокомерц" данас гледају кроз двоструку лупу.
Укинути лупу
Тако вас гледају већ одавно...
- Да, али то сад постаје закон. Кладуша је због "Агрокомерца" преживела право правцато ванредно стање (!), "јежеве" на путу по повратку радника са протеста у Београду, једно време овде је било 172 млиционера РСУП-а (довитљива раја је то израчунала јер је за њих наручивано толико пљескавица). Добро би било да надлежни органи (наравно, у неком новом сазиву) о томе дају неку званичну информацију. Све смо то преживели, можемо и да опростимо. Међутим, данас морамо радити опрезно, то је случај и са уласком у нове програме. Али, ако желимо да наставимо тамо где смо стали онда и та лупа мора да се укине. Ми смо једноставно принуђени да се боримо за тржиште - то нам је јасно, али као кад би по прописима наша пржионица, рецимо, из увозног контигента могла добити кафе у висини прошлогодишње прераде (140 тона) плус пет одсто. То је та основица, а ми смо још 1986. прерађивали 12,5 хиљада тона! Исти је случај и са селективним кредитима за пољопривредну производњу и слично.
Шта је са започетим објектима чија је градња прекинута 1986?
- Огроман капитал стоји залеђен. Ради се о фабрици анималних лекова преко потребних нашим фармама, хотелском комплексу "Стари град"... Објекти су урађени између 70 и 95 одсто, неки чак и плаћени по систему по систему "кључ у руке", а радови су ипак напрасно завршени. Пошто "Агрокомерц" има и приоритетнијих послова, једно од решења могло би бити и да заинтересовани партнери уложе капитал у завршетак радова, а добит бисмо делили. Успут, запослили бисмо и силан млади свет који се и не пријављује на кладушки СИЗ јер, кад "Агрокомерц" не запошљава, онда то нико не чини. Срце ме заболело кад сам једног петка избројао овде 23 аутобуса који довозе раднике из Словеније. Одлази кладушка младост, а враћа се здравствено гробље.
У петицији коју је потписало 98 грађана "Агрокомерцу", односно његовим челницима, импутира се и национализам...
- Ово је мешовита средина, али је највише муслиманског живља. Али, то са национализмом је бесмислено - можда има појединачних случајева, али увлачити у све то Хрвоја Шошића (првака Хрватске странке, прим.аут) који је радио економски део одбране Абдића на суду - могу само злонамерни. Па, зар национализам може да пропагира Фикрет који има зетове Драгана и Рајка или моја маленкост чија је жена Српкиња, а кћи удата за Хрвата?! Постоје два начина етикетирања људи: први, пљунути на етикету па залепити на човека и други, пљунути на човека па залепити еиткету. Овде се ради о овом другом.
Радници и руководство предузећа јединствени су у једном: "Нови живот Агрокомерца" ће успети. Да ли су то реална очекивања?
- "Агрокомерц" има капацитете, стручњаке и вредне раднике. Нека нас пусте да радимо на миру. Ако смо могли да будемо 24. по снази фирма у Југославији, са извозом у 38 земаља Европе, Азије, Африке и Америке, а гро материјалних и људских потенцијала и даље је ту - зашто би то била нереална очекивања? Штавише, и законски оквири за деловање економских субјеката променили су се у њихову корист. Зато није далеко дан када ће "Агрокомерцови" камиони возити храну за америчке војнике на Сицилији.
ФИКРЕТ АБДИЋ, ексклузивно за
"Борбу": Разговарао сам с 32.000 људи
- Откако сам се вратио ни динар кредита нисмо добили. Тражили смо подршку Привредне банке Сарајево, али они, наравно, хоће да виде програм, а како да га понудимо када још нисмо успели да дођемо ни до комплетног извештаја о затеченом стању!? Никакву евиденцију немамо о пословању "Агрокомерца" у протекле две и по године.
Сада нам злобници приговарају да смо обећавали препород преко ноћи. Добро, њега још нема, али ако неко жели да поштено погледа истини у очи - нека пословања у ова три и по месеца упореде са "пословањем" у осамдесет деветој или осамдесет осмој, на пример.
Што се тиче трајних улога којима смо покушали да, на обострану корист, у "Агрокомерц" привучемо капитал заинтересованих улагача - свашта су ми стављали на леђа. А ствари овако стоје: За сада су то још симболична средства. Али, ја сам већ разговарао са 32.000 људи, од којих су многи потенцијални улагачи. Међутим, нигде нисам хтео да разговарам са групом која је бројала више од 20 људи, иако их се, рецимо, у сали у Штутгарту окупило мише од 1.000. Нисам хтео политичке митинге, желим само да обавим контакте, од којих ће, сигурно, и "Агрокомерц"имати користи.
Иако су нас плански уништавали, сигуран сам да ће "Агрокомерц" опет стати на своје ноге - каже за "Борбу" Фикрет Абдић.
Почетна еуфорија "про ет контра", после Фикретовог поновног именовања у АКО-првака добрано је, све до недавно, била утихнула. Међутим, "мењшевички испад" групе од 98, додуше анонимних грађана, у доскора "јединствену" Цазинску крајину, опет је вратио позорност јавности.
Иако је ново - полустаро пословодство најављивало "ред, рад и дисциплину", све у циљу рехабилитације посрнулог колоса (и у то име прокламовало крилатицу "успјети или умријети") - у котаче који се тек захуктавају неко је, веле Кладушани, потурио клип.
О ономе шта је "Агрокомерц" данас, а шта би, ако га најзад послужи и сретна звезда, требало да буде сутра - у одсуству "бабе" Фикрета који је стално на путу, а прав-заправ није ни вољан да прича пре него што се буду могли опипати резултати његовог повратка - разговарамо са чланом Пословодног органа Сложеног предузећа Асимом Диздаревићем. Диздаревић је, иначе, професор индустријске педагогије и у "Агрокомерц" је дошао само осам месеци пре избијања "афере". "Агрокомерц", вели, није стварао, али га није ни разграђивао, па је, вероватно, личност која о "Агрокомерцу" може говорити реално и без емоција.
Фикрет Абдић је, одлуком Централног радничког савета, одмах по изласку из затвора, крајем децембра, именован за председника пословодног органа. Како је ту одлуку примило старо пословодство и да ли се од тада виде неки позитивни помаци у пословању "Агрокомерца"?
- Дотадашњи директор Осман Пирија био је врло коректан. Уосталом, он је био најдобронамернији од свих руководилаца Пословодног одбора у протекле две и по године. Фикрет, на запрепашћење чланова комисије за примопредају, није чак ни прочитао записник о затеченом тању који је Пирија потписао - а ипак га је примио!? Одмах је кренуо на посао, а у предузеће се вратило оно чега две и по године није било - додатна мотивација радника. За само месец дана "Прехрамбена индустрија" је произвела више него у преходних десет месеци. Физички обим производње и финансијски ефекат тога стално рапидно расту. Иначе, мотор за покретање рада осталих делова предузећа били су "Прехрамбена индусрија", "Акопромет" и "Транспорт" јер се током зиме није могло кренути са пољопривредном производњом. Међутим, полазиште је морало бити, и још је, санирање великих штета које су направиле претходне руководне структуре. "Агрокомерц" је био политгон за обуку привредних руководилаца...
Штете, штете...
Имате ли неке бројчане показатеље о штетама?
- Само "прехрамбена индустрија" платила је то "увежбање" 12 хиљада милијарди. Ето, рецимо, у прошлој години, због недостатка хране, угинуло је 120 камиона кунића. Ако знате да у један камион стаје 2.300 кунића - можете замислити која је то штета. Затим, поо налогу Републике, продат је за милион долара наш Дистрибутивни центар у КАрловцу. Нећете веровати да је Босна и Херцеговина са 500.000 долара кредитирала тог купца из Карловца!? Друга половина суме исплаћена нам је после 62 дана, при инфлацији од 2.000 одсто, па смо само тако изгубили 250.000 долара. "Агрокомерц" је напустило и 4.000 радника, од чега 2.500 мајстора, људи са вишом и високом стручном спремом, па и неколико доктора наука. Подсетићу само да на западу стварање једног врхунског сручњака стаје између 200 и 250 хиљада долара...
Доста "Агрокомерцове" имовине, производа и сировина отишло је и на "изравнавање" дугова повериоцима после меничне афере. Да ли је и ту било претеривања у разношењу свега што је остало из "покојника"?
- И те како, сетите се заплењивања 4.600 тона кафе из наше пржионице, сетите се распродаје перади итд. итд. Све је могло тактичније и ефикасније да се изведе без пуно политичке буке. Јер, гаранција на 220 тадашњих милијарди коју је Абдић тражио - дата је, али са шест месеци закашњења када је Крајина већ постала гробница бројлера и ћурана који су, много, много вредели и у "шуштећим" новчаницама. "Агрокомерц" је, понављамо као папагаји, имао покриће за менични дуг и зар је било потребно да заустављамо призовдњу, да нам пропадају машине. Ето, сад плаћамо Италијане да нам ремонтују готово уништене машине...
Како је Кладуша преживела сва ова дешавања око "Агрокомерца"? Готово три године радници су на "минималцу"...
- Како? Радничко стрпљење је на измаку. Не заборавите да од милијарду и двеста старих живи осам хиљада људи, а како су овде породице многочлане - "Агрокомерц" храни и 100.000 људи. Не волим да истичем свој пример, али ће он најбоље илустровати ситуацију: Ето, прошлог месеца зарадио сам 1.119 конвертибилних динара, практично ме издржава жена, иако, као и већина руководилаца радим и до подне и поподне и суботом и недељом. И Фикрет прима загарантовани лични доходак, а не смете сметнути с ума да и њега најпре морамо да зарадимо. Јер, "Агрокомерц" данас гледају кроз двоструку лупу.
Укинути лупу
Тако вас гледају већ одавно...
- Да, али то сад постаје закон. Кладуша је због "Агрокомерца" преживела право правцато ванредно стање (!), "јежеве" на путу по повратку радника са протеста у Београду, једно време овде је било 172 млиционера РСУП-а (довитљива раја је то израчунала јер је за њих наручивано толико пљескавица). Добро би било да надлежни органи (наравно, у неком новом сазиву) о томе дају неку званичну информацију. Све смо то преживели, можемо и да опростимо. Међутим, данас морамо радити опрезно, то је случај и са уласком у нове програме. Али, ако желимо да наставимо тамо где смо стали онда и та лупа мора да се укине. Ми смо једноставно принуђени да се боримо за тржиште - то нам је јасно, али као кад би по прописима наша пржионица, рецимо, из увозног контигента могла добити кафе у висини прошлогодишње прераде (140 тона) плус пет одсто. То је та основица, а ми смо још 1986. прерађивали 12,5 хиљада тона! Исти је случај и са селективним кредитима за пољопривредну производњу и слично.
Шта је са започетим објектима чија је градња прекинута 1986?
- Огроман капитал стоји залеђен. Ради се о фабрици анималних лекова преко потребних нашим фармама, хотелском комплексу "Стари град"... Објекти су урађени између 70 и 95 одсто, неки чак и плаћени по систему по систему "кључ у руке", а радови су ипак напрасно завршени. Пошто "Агрокомерц" има и приоритетнијих послова, једно од решења могло би бити и да заинтересовани партнери уложе капитал у завршетак радова, а добит бисмо делили. Успут, запослили бисмо и силан млади свет који се и не пријављује на кладушки СИЗ јер, кад "Агрокомерц" не запошљава, онда то нико не чини. Срце ме заболело кад сам једног петка избројао овде 23 аутобуса који довозе раднике из Словеније. Одлази кладушка младост, а враћа се здравствено гробље.
У петицији коју је потписало 98 грађана "Агрокомерцу", односно његовим челницима, импутира се и национализам...
- Ово је мешовита средина, али је највише муслиманског живља. Али, то са национализмом је бесмислено - можда има појединачних случајева, али увлачити у све то Хрвоја Шошића (првака Хрватске странке, прим.аут) који је радио економски део одбране Абдића на суду - могу само злонамерни. Па, зар национализам може да пропагира Фикрет који има зетове Драгана и Рајка или моја маленкост чија је жена Српкиња, а кћи удата за Хрвата?! Постоје два начина етикетирања људи: први, пљунути на етикету па залепити на човека и други, пљунути на човека па залепити еиткету. Овде се ради о овом другом.
Радници и руководство предузећа јединствени су у једном: "Нови живот Агрокомерца" ће успети. Да ли су то реална очекивања?
- "Агрокомерц" има капацитете, стручњаке и вредне раднике. Нека нас пусте да радимо на миру. Ако смо могли да будемо 24. по снази фирма у Југославији, са извозом у 38 земаља Европе, Азије, Африке и Америке, а гро материјалних и људских потенцијала и даље је ту - зашто би то била нереална очекивања? Штавише, и законски оквири за деловање економских субјеката променили су се у њихову корист. Зато није далеко дан када ће "Агрокомерцови" камиони возити храну за америчке војнике на Сицилији.
- Откако сам се вратио ни динар кредита нисмо добили. Тражили смо подршку Привредне банке Сарајево, али они, наравно, хоће да виде програм, а како да га понудимо када још нисмо успели да дођемо ни до комплетног извештаја о затеченом стању!? Никакву евиденцију немамо о пословању "Агрокомерца" у протекле две и по године.
Сада нам злобници приговарају да смо обећавали препород преко ноћи. Добро, њега још нема, али ако неко жели да поштено погледа истини у очи - нека пословања у ова три и по месеца упореде са "пословањем" у осамдесет деветој или осамдесет осмој, на пример.
Што се тиче трајних улога којима смо покушали да, на обострану корист, у "Агрокомерц" привучемо капитал заинтересованих улагача - свашта су ми стављали на леђа. А ствари овако стоје: За сада су то још симболична средства. Али, ја сам већ разговарао са 32.000 људи, од којих су многи потенцијални улагачи. Међутим, нигде нисам хтео да разговарам са групом која је бројала више од 20 људи, иако их се, рецимо, у сали у Штутгарту окупило мише од 1.000. Нисам хтео политичке митинге, желим само да обавим контакте, од којих ће, сигурно, и "Агрокомерц"имати користи.
Иако су нас плански уништавали, сигуран сам да ће "Агрокомерц" опет стати на своје ноге - каже за "Борбу" Фикрет Абдић.
Цвијетин Миливојевић
* излазна напомена: Фикрет Абдић
ће, као кандидат СДА, на првим вишестраначим изборима, крајем 1990, бити изабран за члана Предсједнишва БиХ, са
највећим бројем гласова од свих кандидата и требало је да постане први
председник Предсједништва, али се (под притиском) повукао у корист А.
Изетбеовића, а у септембру 1993. је, псоел сукоба са Изетбеговићем, основао
Аутономну покрајину Западна Босна која је потписала примирје са Хрватима и
Србима; Асим Диздаревић је био члан Иницијативног одбора за формирање те Аутономне
покрајине Западна Босна.
Нема коментара:
Постави коментар