Jeremićevo priznanje o
neslaganjima sa Đilasom otvorilo mogućnost stvaranja više opozicionih grupacija
Nakon što je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić otkrio da je sa predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom imao više od jednog nesporazuma i da na različite načine sagledavaju budućnost Srbije posle promene vlasti otvoreno je pitanje da li to lider Narodne stranke kreće u formiranje novog desnog bloka.
Pregrupisavanje opozicije u najmanje tri bloka podgrejala je i nedavno obelodanjena saradnja na levici lidera ZZS Nebojše Zelenovića sa Inicijativom Ne davimo Beograd i GDF, kao i tesna saradnja na centru SSP i dela Demokratske stranke.
Sagovornici Danasa, međutim, kažu da je rano za stvaranje ideoloških programskih blokova i da bi takvo profilisanje trebalo da usledi tek kada se opozicija u dijalogu sa vlašću zajedničkim snagama izbori za kakve takve izborne uslove, kako bi uopšte i izašli na izbore.
Politikolog Cvijetin Milivojević ne samo što smatra da je isuviše rano da se opozicija grupiše u tri bloka, već i ističe da je najbolje da svaka od tih stranaka funkcioniše sa svojim političkim idejama, a da se eventualno samo grupišu oko zahteva za dijalog vlasti i opozicije.
„Pre nego što se otvori neka vrsta ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije, najrealnije je da na tu temu postoje samo dva bloka razmišljanja, na temu neophodnosti ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije da bi opozicija uopšte izašla uopšte na prevremene parlamentarne izbore. Jedan blok bi činile one opozicione stranke koje su bojkotovale izbore, a drugi blok bi bili oni koji smatraju da su opozicija i niko im to ne može osporiti, a svojim učešćem na izbore su pokušali da legitimišu te izbore i da učine Vučiću da ih predstavi kao legitimne. Ja ne bih kažnjavao nikoga ko je prekršio zavet bojkota, jer su sami tako odlučili i prošli tako kako su prošli. Zato bih za početak razumeo da postoje dva bloka razmišljanja“, napominje Milivojević.
On smatra da tek u nekoj narednoj fazi, nakon ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije, može da usledi pregrupisavanje stranaka oko nečeg drugog, generalnog štrajka, socijalnih i ekonomskih pitanja i li nečeg drugog. Ta faza bi mogla da usledi već nakon marta za kada je predsednik najavio kongres SNS i svoju ostavku na mesto predsednika stranke.
I profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da bi pregrupisavanje stranaka po ideološkoj osnovi trebalo da bude tek neka treća faza koja bi mogla da usledi.
Prema njegovim rečima najvažnije u ovom trenutku je da se opozicija jedinstveno izbori za bolje izborne uslove, do čega će sigurno doći.
„U okviru toga opozicija treba da očuva jedinstvo i ono što je važno da se u kakvom-takvom medijskom prostoru profiliraju tako da građani znaju šta oni to hoće, šta dobijaju ako glasaju za njih. Tek u trećoj fazi bi trebalo da usledi grupisanje u blokove i da se unutar tih koalicionih aranžmana nalaze u odnosima nepadanja, ali i da imaju neki najširi sporazum kojih se tiču izbornih uslova. To bi trebalo da se odnosi na osnovne demokratske pretpostavke razvoja društva, globalnu politiku vezano za pandemiju, ekonomiju i da više ne budu osetljivi na argumentacije šta im je zajedničko, a šta ne“, kaže Stojiljković.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da podela opozicije na blokove treba da usledi na kraju, nakon pada Vučićevog režima.
Komentarišući mogućnost da bi lider Narodne stranke Vuk Jeremić mogao da formira sopstveni desni blok sa nekim srodnim strankama poput Dveri Vukadinović kaže da je tako nešto nerealno iako mnogi priželjkuju razlaz Đilasa i Jeremića.
„U ovom trenutku opozicija teško da može da sastavi jednu kolonu, a kamoli tri, a na te tri režim bi dodao još svojih pet opozicionih blokova. Opozicija još nije rešila ni da li će izaći na izbore, pa je zato licitiranje sa kolonama besmisleno. Za većinu opozicionih stranaka ovakvi izborni uslovi su neprihvatljivi i tek nakon kakvog-takvog sporazuma o izbornim uslovima može da dođe na red tema pregrupisavanja na političkoj sceni i stvaranje više kolona“, kaže Vukadinović i podseća da je na prošlim izborima deo opozicije koji je učestvovao na izborima bio grupisan u tri ideološke kolone, ali da se videlo kako su prošli na tim izborima.
„Čisto ideološke kolone ne prolaze kod birača“, zaključuje Vukadinović i podseća da Jeremić jeste govorio o nekim nesporazumima i neslaganjima sa Draganom Đilasom, ali i da je rekao da se sada zajedno zalažu za fer i slobodne izbore.
Bićemo na različitim stranama
Jeremić je u razgovoru za zrenjaninsku KTV televiziju rekao da Đilas zastupa državni kapitalizam i socijaldemokratiju, dok je Narodna stranka na desnom centru i veruje u domaće privatno preduzetništvo, jake institucije, tradicionalne vrednosti i pridaje ogromnu važnost borbi za nacionalne interese.
„Đilas i ja ćemo, nakon što se Srbija oslobodi jarma diktature, skoro sigurno biti na različitim stranama – to je očigledno. Ali odgovorni ljudi u opoziciji danas svoja neslaganja ne bi trebalo da iznose u javnost“, rekao je Jeremić i dodao da je neophodno da opozicija ima zajedničkog kandidata za predsednika Srbije, a da bi za parlamentarne izbore trebalo doneti racionalnu odluku o tome da li će nastupiti na jednoj listi ili u više kolona, zasnovanu na „sveobuhvatnom sagledavanju okolnosti izbornog procesa“. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković , 17.11.2020)
Nakon što je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić otkrio da je sa predsednikom Stranke slobode i pravde Draganom Đilasom imao više od jednog nesporazuma i da na različite načine sagledavaju budućnost Srbije posle promene vlasti otvoreno je pitanje da li to lider Narodne stranke kreće u formiranje novog desnog bloka.
Pregrupisavanje opozicije u najmanje tri bloka podgrejala je i nedavno obelodanjena saradnja na levici lidera ZZS Nebojše Zelenovića sa Inicijativom Ne davimo Beograd i GDF, kao i tesna saradnja na centru SSP i dela Demokratske stranke.
Sagovornici Danasa, međutim, kažu da je rano za stvaranje ideoloških programskih blokova i da bi takvo profilisanje trebalo da usledi tek kada se opozicija u dijalogu sa vlašću zajedničkim snagama izbori za kakve takve izborne uslove, kako bi uopšte i izašli na izbore.
Politikolog Cvijetin Milivojević ne samo što smatra da je isuviše rano da se opozicija grupiše u tri bloka, već i ističe da je najbolje da svaka od tih stranaka funkcioniše sa svojim političkim idejama, a da se eventualno samo grupišu oko zahteva za dijalog vlasti i opozicije.
„Pre nego što se otvori neka vrsta ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije, najrealnije je da na tu temu postoje samo dva bloka razmišljanja, na temu neophodnosti ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije da bi opozicija uopšte izašla uopšte na prevremene parlamentarne izbore. Jedan blok bi činile one opozicione stranke koje su bojkotovale izbore, a drugi blok bi bili oni koji smatraju da su opozicija i niko im to ne može osporiti, a svojim učešćem na izbore su pokušali da legitimišu te izbore i da učine Vučiću da ih predstavi kao legitimne. Ja ne bih kažnjavao nikoga ko je prekršio zavet bojkota, jer su sami tako odlučili i prošli tako kako su prošli. Zato bih za početak razumeo da postoje dva bloka razmišljanja“, napominje Milivojević.
On smatra da tek u nekoj narednoj fazi, nakon ozbiljnog dijaloga vlasti i opozicije, može da usledi pregrupisavanje stranaka oko nečeg drugog, generalnog štrajka, socijalnih i ekonomskih pitanja i li nečeg drugog. Ta faza bi mogla da usledi već nakon marta za kada je predsednik najavio kongres SNS i svoju ostavku na mesto predsednika stranke.
I profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da bi pregrupisavanje stranaka po ideološkoj osnovi trebalo da bude tek neka treća faza koja bi mogla da usledi.
Prema njegovim rečima najvažnije u ovom trenutku je da se opozicija jedinstveno izbori za bolje izborne uslove, do čega će sigurno doći.
„U okviru toga opozicija treba da očuva jedinstvo i ono što je važno da se u kakvom-takvom medijskom prostoru profiliraju tako da građani znaju šta oni to hoće, šta dobijaju ako glasaju za njih. Tek u trećoj fazi bi trebalo da usledi grupisanje u blokove i da se unutar tih koalicionih aranžmana nalaze u odnosima nepadanja, ali i da imaju neki najširi sporazum kojih se tiču izbornih uslova. To bi trebalo da se odnosi na osnovne demokratske pretpostavke razvoja društva, globalnu politiku vezano za pandemiju, ekonomiju i da više ne budu osetljivi na argumentacije šta im je zajedničko, a šta ne“, kaže Stojiljković.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da podela opozicije na blokove treba da usledi na kraju, nakon pada Vučićevog režima.
Komentarišući mogućnost da bi lider Narodne stranke Vuk Jeremić mogao da formira sopstveni desni blok sa nekim srodnim strankama poput Dveri Vukadinović kaže da je tako nešto nerealno iako mnogi priželjkuju razlaz Đilasa i Jeremića.
„U ovom trenutku opozicija teško da može da sastavi jednu kolonu, a kamoli tri, a na te tri režim bi dodao još svojih pet opozicionih blokova. Opozicija još nije rešila ni da li će izaći na izbore, pa je zato licitiranje sa kolonama besmisleno. Za većinu opozicionih stranaka ovakvi izborni uslovi su neprihvatljivi i tek nakon kakvog-takvog sporazuma o izbornim uslovima može da dođe na red tema pregrupisavanja na političkoj sceni i stvaranje više kolona“, kaže Vukadinović i podseća da je na prošlim izborima deo opozicije koji je učestvovao na izborima bio grupisan u tri ideološke kolone, ali da se videlo kako su prošli na tim izborima.
„Čisto ideološke kolone ne prolaze kod birača“, zaključuje Vukadinović i podseća da Jeremić jeste govorio o nekim nesporazumima i neslaganjima sa Draganom Đilasom, ali i da je rekao da se sada zajedno zalažu za fer i slobodne izbore.
Bićemo na različitim stranama
Jeremić je u razgovoru za zrenjaninsku KTV televiziju rekao da Đilas zastupa državni kapitalizam i socijaldemokratiju, dok je Narodna stranka na desnom centru i veruje u domaće privatno preduzetništvo, jake institucije, tradicionalne vrednosti i pridaje ogromnu važnost borbi za nacionalne interese.
„Đilas i ja ćemo, nakon što se Srbija oslobodi jarma diktature, skoro sigurno biti na različitim stranama – to je očigledno. Ali odgovorni ljudi u opoziciji danas svoja neslaganja ne bi trebalo da iznose u javnost“, rekao je Jeremić i dodao da je neophodno da opozicija ima zajedničkog kandidata za predsednika Srbije, a da bi za parlamentarne izbore trebalo doneti racionalnu odluku o tome da li će nastupiti na jednoj listi ili u više kolona, zasnovanu na „sveobuhvatnom sagledavanju okolnosti izbornog procesa“. (Danas, www.danas.rs, Mirjana R. Milenković , 17.11.2020)
Нема коментара:
Постави коментар