Negativna kampanja u
Srbiji protiv lidera crnogorske opozicije
Sporazum o principima za formiranje nove Vlade Crne Gore je maksimum dogovora koji je pobednička koalicija mogla da postigne i služi prvenstveno kao poruka međunarodnoj zajednici i rešenje za prelaznu vladu, ukazuju sagovornici Danasa.
Razočarenje sporazumom proizvod je nerealnih očekivanja crnogorske i srpske javnosti, smatraju analitičari, ali i pritisak Vučićevog režima.
Formiranje nove vlasti u Podgorici, po zastupljenosti u srpskim medijima, zasenilo je čak i sporazum koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao u Vašingtonu, njegove sastanke sa Donaldom Trampom, Avdulahom Hotijem, zvaničnicima Brisela pa čak i iščekivanje novih sastava Vlade i Parlamenta Srbije.
Sporazum koji su potpisali Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović kao nosioci koalicionih lista koje će, po svemu sudeći, formirati vlast u Crnoj Gori, ne prestaje da izaziva pažnju pa i kritike javnosti u Srbiji i Podgorici.
Listama Za budućnost Crne Gore, Mir je naša nacija i Crno na bijelo zamera se da ovim sporazumom nisu doneli ništa novo ili revolucionarno, što je možda deo javnosti očekivao, jer su se obavezali da nastave saradnju sa NATO savezom, pristupanje Evropskoj Uniji te da neće povlačiti priznanje Kosova.
Upravo ove stavke su ono što analitičari sa kojima je Danas razgovarao ocenjuju kao „najmanji zajednički sadržalac“ za saradnju stranaka koje su ideološki veoma različite, i tek početnu poziciju za dalju politiku koju će nova vlast voditi.
Bilo je nerealno očekivati da će potpisani sporazum doneti nešto više od toga, smatra Đorđo Žujović, bivši član predsedništva LDP, i dodaje da je on prvenstveno poruka zapadnim partnerima da nova vlast neće menjati kurs spoljne politike.
– Ovde su očigledno postojala prevelika očekivanja koja su rezultat zabluda i neznanja o tim koalicijama – da su to stranke desnice, centra i liberalne levice i da one neće moći da urade tri stvari koje su bile važne ljudima koji su šetali u litijama – da povuku priznanje Kosova, izađu iz NATO i prekinu proces pristupanja EU. Sa druge strane koalicija koja nastaje mora da bude partner međunarodnoj zajednici. Zato su požurili da potpišu sporazum koji u prvi plan stavlja te spoljnopolitičke principe kako ne bi bilo nedoumica kod zapadnih partnera da li je to vlada koja će nastaviti na istom kursu, naglasio je Žujović.
Što se tiče uticaja na unutrašnje odnose u okviru pobedničke koalicije, Žujović smatra da je sporazum bio način da se postigne stabilnost u okviru nove vlasti te da je to prelazno rešenje.
– Ovaj sporazum je taktički manevar prvenstveno da se zadovolje interesi građanske koalicije URA bez koje ne bi bilo moguće formiranje vlasti, nemoguće je da on bude neko trajno određenje te vlasti. Oni definišu prelaznu vladu, najverovatnije do predsedničkih izbora, što znači da, ako se ta vlada formira, njen maksimum trajanja će biti dve, dve i po godine da bi spojili predsedničke i parlamentarne izbore. Tek na tim sledećim izborima se može bitnije menjati kurs njihove politike, zaključio je Žujović.
Slične ocene daje i politički analitičar Cvijetin Milivojević ističući da ohrabruje to što u okviru pobedničke koalicije svako može da nađe kolonu blisku njegovim stavovima i da u takvom odnosu snaga nije bilo moguće postići više od dogovorenog.
– Ovo je najbolji mogući način da se formira vlast. Oni su seli i tražili najmanji zajednički sadržalac, tu su se našli oko korupcije, borbe protiv kriminala i Zakona o slobodi veroispovesti. Ono gde se razilaze ostavili su po strani. Bili su pošteni prema građanima i oročili svoj rad na dve godine kao prelaznu i ekspertsku vladu. I uz ugla srpskih interesa time su postigli maksimalnu stvar – da se zaštiti imovina SPC, zaključuje Milivojević.
I predstavnici srpskih građanskih političkih opcija saglasni su o oceni da je sporazum dobar korak ka stabilnosti Crne Gore.
Pavle Grbović, kandidat za predsednika Pokreta slobodnih građana, za Danas ističe da ovaj sporazum oslikava izbornu volju građana Crne Gore i poruke koje su oni poslali – o promeni Zakona o slobodi veroispovesti i Crnj Gori kao nezavisnoj državi na evroatlantskom putu.
– Ovaj sporazum upravo preslikava te glavne poruke i pokazuje da nova vlast odgovorno planira svoje buduće delovanje. Naravno da će mnogi imati šta da prigovore i da se većini taj sporazum neće svideti u potpunosti, ali verujem da će celo društvo Crne Gore nakon ovoga makar malo napredovati i živeti sa manje tenzija i podela nego do sada, ističe Grbović.
Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa oglasila se saopštenjem u kome navodi da je režim Aleksandra Vučića aktivirao negativnu medijsku kampanju u Srbiji protiv crnogorske opozicije kako bi pomogao Milu Đukanoviću.
Žujović: Mandić i Knežević bili tajno u Beogradu
Đorđo Žujović smatra da su tenzije koje se pojavljuju u srpskim medijima povodom situacije u susednoj zemlji pokušaj pojedinih ondašnjih političara da, uz podršku Srbije, dobiju bolje političke pozicije u novoj Vladi. „Postoje ljudi koji očigledno nisu zadovoljni ovim dogovorom, kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević.
Oni su ovih dana u Beogradu bili na razgovorima u Patrijaršiji ali i na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u želji da vide kako taj sporazum može i njih da uključi u vlast, to je važno a ovde se u javnosti ne zna“, otkrio je Žujović.
Uticaj Beograda još oštrije podvlači Cvijetin Milivojević, ali iz drugog ugla. On kaže da „Vučić potajno navija da opozicija u Crnoj Gori ne formira vlast“ te da je ovo „orkestrirana kampanja“ koju nije smislio jedan medij u Srbiji već „komandant propagandnog štaba Aleksandra Vučića koji komanduje i štabom Mila Đukanovića“. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 12.9.2020)
Sporazum o principima za formiranje nove Vlade Crne Gore je maksimum dogovora koji je pobednička koalicija mogla da postigne i služi prvenstveno kao poruka međunarodnoj zajednici i rešenje za prelaznu vladu, ukazuju sagovornici Danasa.
Razočarenje sporazumom proizvod je nerealnih očekivanja crnogorske i srpske javnosti, smatraju analitičari, ali i pritisak Vučićevog režima.
Formiranje nove vlasti u Podgorici, po zastupljenosti u srpskim medijima, zasenilo je čak i sporazum koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao u Vašingtonu, njegove sastanke sa Donaldom Trampom, Avdulahom Hotijem, zvaničnicima Brisela pa čak i iščekivanje novih sastava Vlade i Parlamenta Srbije.
Sporazum koji su potpisali Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović kao nosioci koalicionih lista koje će, po svemu sudeći, formirati vlast u Crnoj Gori, ne prestaje da izaziva pažnju pa i kritike javnosti u Srbiji i Podgorici.
Listama Za budućnost Crne Gore, Mir je naša nacija i Crno na bijelo zamera se da ovim sporazumom nisu doneli ništa novo ili revolucionarno, što je možda deo javnosti očekivao, jer su se obavezali da nastave saradnju sa NATO savezom, pristupanje Evropskoj Uniji te da neće povlačiti priznanje Kosova.
Upravo ove stavke su ono što analitičari sa kojima je Danas razgovarao ocenjuju kao „najmanji zajednički sadržalac“ za saradnju stranaka koje su ideološki veoma različite, i tek početnu poziciju za dalju politiku koju će nova vlast voditi.
Bilo je nerealno očekivati da će potpisani sporazum doneti nešto više od toga, smatra Đorđo Žujović, bivši član predsedništva LDP, i dodaje da je on prvenstveno poruka zapadnim partnerima da nova vlast neće menjati kurs spoljne politike.
– Ovde su očigledno postojala prevelika očekivanja koja su rezultat zabluda i neznanja o tim koalicijama – da su to stranke desnice, centra i liberalne levice i da one neće moći da urade tri stvari koje su bile važne ljudima koji su šetali u litijama – da povuku priznanje Kosova, izađu iz NATO i prekinu proces pristupanja EU. Sa druge strane koalicija koja nastaje mora da bude partner međunarodnoj zajednici. Zato su požurili da potpišu sporazum koji u prvi plan stavlja te spoljnopolitičke principe kako ne bi bilo nedoumica kod zapadnih partnera da li je to vlada koja će nastaviti na istom kursu, naglasio je Žujović.
Što se tiče uticaja na unutrašnje odnose u okviru pobedničke koalicije, Žujović smatra da je sporazum bio način da se postigne stabilnost u okviru nove vlasti te da je to prelazno rešenje.
– Ovaj sporazum je taktički manevar prvenstveno da se zadovolje interesi građanske koalicije URA bez koje ne bi bilo moguće formiranje vlasti, nemoguće je da on bude neko trajno određenje te vlasti. Oni definišu prelaznu vladu, najverovatnije do predsedničkih izbora, što znači da, ako se ta vlada formira, njen maksimum trajanja će biti dve, dve i po godine da bi spojili predsedničke i parlamentarne izbore. Tek na tim sledećim izborima se može bitnije menjati kurs njihove politike, zaključio je Žujović.
Slične ocene daje i politički analitičar Cvijetin Milivojević ističući da ohrabruje to što u okviru pobedničke koalicije svako može da nađe kolonu blisku njegovim stavovima i da u takvom odnosu snaga nije bilo moguće postići više od dogovorenog.
– Ovo je najbolji mogući način da se formira vlast. Oni su seli i tražili najmanji zajednički sadržalac, tu su se našli oko korupcije, borbe protiv kriminala i Zakona o slobodi veroispovesti. Ono gde se razilaze ostavili su po strani. Bili su pošteni prema građanima i oročili svoj rad na dve godine kao prelaznu i ekspertsku vladu. I uz ugla srpskih interesa time su postigli maksimalnu stvar – da se zaštiti imovina SPC, zaključuje Milivojević.
I predstavnici srpskih građanskih političkih opcija saglasni su o oceni da je sporazum dobar korak ka stabilnosti Crne Gore.
Pavle Grbović, kandidat za predsednika Pokreta slobodnih građana, za Danas ističe da ovaj sporazum oslikava izbornu volju građana Crne Gore i poruke koje su oni poslali – o promeni Zakona o slobodi veroispovesti i Crnj Gori kao nezavisnoj državi na evroatlantskom putu.
– Ovaj sporazum upravo preslikava te glavne poruke i pokazuje da nova vlast odgovorno planira svoje buduće delovanje. Naravno da će mnogi imati šta da prigovore i da se većini taj sporazum neće svideti u potpunosti, ali verujem da će celo društvo Crne Gore nakon ovoga makar malo napredovati i živeti sa manje tenzija i podela nego do sada, ističe Grbović.
Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa oglasila se saopštenjem u kome navodi da je režim Aleksandra Vučića aktivirao negativnu medijsku kampanju u Srbiji protiv crnogorske opozicije kako bi pomogao Milu Đukanoviću.
Žujović: Mandić i Knežević bili tajno u Beogradu
Đorđo Žujović smatra da su tenzije koje se pojavljuju u srpskim medijima povodom situacije u susednoj zemlji pokušaj pojedinih ondašnjih političara da, uz podršku Srbije, dobiju bolje političke pozicije u novoj Vladi. „Postoje ljudi koji očigledno nisu zadovoljni ovim dogovorom, kao što su Andrija Mandić i Milan Knežević.
Oni su ovih dana u Beogradu bili na razgovorima u Patrijaršiji ali i na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u želji da vide kako taj sporazum može i njih da uključi u vlast, to je važno a ovde se u javnosti ne zna“, otkrio je Žujović.
Uticaj Beograda još oštrije podvlači Cvijetin Milivojević, ali iz drugog ugla. On kaže da „Vučić potajno navija da opozicija u Crnoj Gori ne formira vlast“ te da je ovo „orkestrirana kampanja“ koju nije smislio jedan medij u Srbiji već „komandant propagandnog štaba Aleksandra Vučića koji komanduje i štabom Mila Đukanovića“. (Danas, www.danas.rs, Aleksandra Popović, 12.9.2020)
Нема коментара:
Постави коментар