Stručnjaci: Protesti u Beogradu nisu imali ʽpotpisʼ stranih obavještajnih službi

Učestvovanje na demostracijama i guranje kontejnera je ono što strane službe ne rade, kaže general Momir Stojanović. Građani osećaju da su pokradeni na izborima i da mnogo toga nije u redu u zemlji, kaže Momir Stojanović.

Nakon sukoba policije i demonstranata u Beogradu, provladini tabloidi izvestili su da strane obaveštajne službe stoje iza protesta, a sve u cilju “rušenja” neprikosnovenog predsednika Aleksandra Vučića.

Da bi potkrepili teoriju o “stranom uplivu” i obaranju režima “sa strane”, provladini tabloidi su pisali i o hapšenju stranih državljana koji su učestvovali na demonstracijama.

Prema rečima advokata, iako su u pitanju prekršajna dela, “mediji” su izvestili o izvršenju krivičnih dela, a da im to nije bilo dovoljno, pokazuje i činjenica da su beogradski tabloidi objavili i kopije pasoša stranih državljana čime su prekršili i zakone Srbije.

Dvoje državljana Izraela u dvadesetim godinama, uhapšeno je jer su gurali zapaljene kontejnere i iznosili šut na ulice, što je bio još jedan “dokaz” tabloidima da strane službe stoje iza protesta u Beogradu.

Strano državljanstvo trebalo je da dokaže da iza protesta ne stoji gnev građana Srbije već pokušaj stranih agentura da uruše “patriotsku vlast”.

'Korištenje stare priče'

Međutim, general Momir Stojanović, nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije, kaže da je priča o stranom uplivu uvek korišćena kada se vlast “otuđi” od naroda, a sve u cilju ostvarivanja nacionalnog jedinstva i navodi da se isti narativ “koristi još od vremena Slobodana Miloševića”.

“To učestvovanje na demostracijama i guranje kontejnera, to jednostavno strane službe ne rade. Pojačane aktivnosti, u smislu očuvanja na vlasti ili rušenja sa iste Aleksandra Vučića, to jednostavno nema veze”, navodi Stojanović.

Prema rečima Stojanovića, strani centri moći jesu permanentno prisutni na Zapadnom Balkanu, kao i u svim ostalim zemljama/regionima gde imaju interes, ali je njihovo delovanje znatno drugačije od onog što provladini mediji plasiraju javnosti.

“Oni se bave političko-ekonomskim kretanjima na Zapadnom Balkanu i interesantni su im ljudi koji odlučuju o tim sferama. Štaviše, njima je zanimljivo da na ključne pozicije dovedu ljude koji su im lojalni, a koji su, moram reći, odavno pozicionirani u Srbiji. Nikakvo guranje zapaljenih kontejnera i iznošenje otpada na ulice”, kategoričan je Stojanović.

Dalje navodi da su protesti u Srbiji izazvani nezadovoljstvom građana, a ne instrukcijama iz inostranstva.

“Kao neko ko je dugo radio u sektoru bezbednosti mogu reći da građani osećaju da su pokradeni na izborima, da mnogo toga nije u redu u zemlji i da je to rezultiralo protestom. Hapšenje stranih državljana jednostavno nije u svrhu odbrane bezbednosti naše zemlje već za zaštitu vlasti”.

'Prekršena prava stranih državljana'

“Naše službe bezbednosti od 2012. godine ne služe onome čemu su namenjene već služe u političke svrhe. Upravo “radikalska” svest koja preovladava u vladajućoj strukturi, a među kojima je i predsednik republike, kaže “nas ceo svet mrzi, neko sa strane ugrožava vlast” što nikako nije tačno”, zaključio je Stojanović.

Situaciju dodatno komplikuje i to što su tabloidi bliski vlastima u Beogradu prekršili Zakon o zaštiti ličnih podataka jer su objavili skenirane pasoše stranih državljana.

 “Stranim državljanima, iako su učinili prekršaj, prekršena su prava koja moraju da se poštuju. Prekšena su prava okrivljenih u prekršajnom postupku i nikako nije smelo da dođe do objavljivanja njihovih ličnih podataka i scanova njihovih pasoša. To je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti pošto je je Zakon o zaštiti ličnih podataka ovde prekršen“, kaže predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Katarina Golubović.

Ona dalje navodi da se može govoriti i o antisemitizmu i ksenofobiji:

“Pored toga što je na ovakav način izvršeno krivično delo, moramo da kažemo da se na ovaj način, prikazivanjem činjenica, da su u pitanju strani državljani, Izraelci, te da se aludira na njihovo poreklo iz Kirgistana i Ukrajine, upravo se želelo pokazati da su u proteste umešani neki strani elementi. Time se zapravo čini mnogo veća šteta, ne samo licima, već i po narod Srbije gde se ponovo širi ksenofobija od strane najviših državnih funkcionera.”

Udarac međunarodnoj reputaciji Srbije

“Mi smo imali prvo obraćanje kroz tabloide, kroz taj tabloid Kurir, a onda i putem naloga zastupnika Marjana Rističevića na Twitteru, a onda i samog predsednika Republike Vučića na TV Pink. Ovo je velika šteta, posebno imajući u vidu da su u pitanju Jevreji koji su kroz istoriju bili žrtve ksenofobije“, dodaje.

Golubović poručuje da će incident privođenja građana Izraela i njihovo “profilisanje u javnosti” neminovno uticati ne samo na odnose sa Izraelom već i na međunarodnu reputaciju Srbije.

“Mi moramo da shvatimo da su se organizacije, koje se bave suzbijanjem antisemitizma, već interesovale uopšte za ovaj slučaj, s obzirom da se o licima nije dugo znalo gde su. Centar za istraživanje o Holokaustu raspitivao se o njihovoj sudbini i sigurna sam da će biti rekacija na ovo što se desilo”, zaključuje Golubović.

Politički analitičar i politikolog Cvijetin Milivojević kaže da su provladini tabloidi danima plasirali teorije da iza protesta stoje tajne službe Rusije, Ukrajine, Hrvatske, Izraela i Crne Gore.

„To su mediji za koje se pouzdano zna da su bliski vrhu režima. Oni su faktički glas režima. Tako i treba sa se gledaju ti tekstovi, kao poruke. I to kao negativne poruke tim zemljama“, kaže Milivojević.

Poruka ruskog ambasadora

Milivojević navodi da je takvo izveštavanje medija neprofesionalno, ali i da postoje posledice tekstova koji se koriste za “unutrašnju” upotrebu.

“To je vrlo neprofesionalno, no, ako gledamo sa stanovišta diplomatije, to je skandalozno. Kad smo kod toga, tu su poimenično pomenuta dva opoziciona političara kako oni ruskim novcem plaćaju demonstrante koji ruše državu. Neki od visokih diplomata tih zemalja su reagovali”, kaže Milivojević.

Kao primer reakcije diplomata, Milivojević navodi ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Bocana – Haračenka.

“Ambasador je poslao direktnu poruku time što je odbio da se sastane sa predsednikom Vučićem, iako se to drugačije opisalo u srbijanskim medijima. Rečeno je da Vučić nije imao vremena, iako se desilo upravo suprotno. Primetili smo da je i Hrvatska reagovala putem medija bliskim vlastima u Zagrebu, zatim Crna Gora...“, kaže.

“Gledajući sa stanovišta šta jesu nadležnosti policije, nije ništa sporno uhapsiti bilo čijeg državljanina koji je zapalio kontejner, međutim, ozbiljna država koja drži do sebe, hapšenjem stranog državljanina ne optužuje zemlju porekla da stoji iza protesta”, zaklučuje Milivojević. (Izvor: Al Jazeera, www.balkans.aljazeera.net, Milivoje Pantović, 18.7.2020)