Telo za skrivanje istine, a ne za nadgledanje medija

Poslednji izveštaj predstavlja potvrdu da je REM potpuno pod kontrolom vlasti

Poslednji izveštaj REM od 11. do 15. maja po kome je Savez za Srbiju u elektronskim medijima bio zastupljeniji tri sata više od Srpske napredne stranke, odnosno izborne liste Aleksandar Vučić – Za našu decu predstavlja još jednu potvrdu da je ovo „nezavisno“ telo i dalje u rukama i pod potpunom kontrolom vlasti, smatraju sagovornici Danasa.

Tvrde i da je i golim okom vidljivo da SNS nije u podređenom pložaju u medijima u odnosu na SZS i da je to samo još jedan dokaz sprege REM-a sa vlašću.

A u Birou za društvena istraživanja (BIRODI) ocenjuju da metodologija koju koristi REM nije u skladu sa međunarodnim standardima, ali ni praksama koje se poštuju u izborno-posmatačkim misijama i da se REM opredelio za nadgledanje koji više sakriva, a manje otkriva.

Ana Stevanović, članica Predsedništva Stranke slobode i pravde, smatra da je REM u rukama vlasti i da novih petoro članova iza kojih se skrivala vlast, ističući da su time ispunjeni zahtevi opozicije, nije ništa više nego obična igrarija.

„Ne samo da su tim novim članovima mahali u javnosti ističući da je to garant poboljšanja stanja u medijima, već su obmanuli i predstavnike Evropske unije kao i Evropskog parlamenta koji su posredovali u dijalogu. Članovi REM su i te kako svesni da SZS ne učestvuje na predstojećim izborima i da smo jasno proglasili bojkot. Stoga ne znam da li je posredi neznanje, nemar ili potpuna nezainteresovanost za nadzorom nad radom medija, a to je ono za šta ih građani plaćaju. Stoga je nejasno kako su mogli da sabiraju sekunde na kablovskim televizijama čiji program jedva da jedna trećina Srbije uopšte može da vidi, zajedno sa sekundama na televizijama koje imaju nacionalu pokrivenost“, napominje Stevanovićeva. Dodaje i da REM svesno i namerno ne želi da govori o tonalitetu predstavljanja, a to je ključno.

Ona podseća da se na Pinku o Savezu za Srbiju satima govori pogrdno, a potom se to vreme predstavlja kao zastupljenost i vreme koje je SZS imao na Pinku.

„Upitala bih i članove Saveta REM da li su možda pogledali istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) gde se jasno vidi da je tokom februara i marta ove godine, predsednik Vučić imao 710 minuta na stanicama sa nacionalnom pokrivenošću, a svi lideri opozicije ukupno 21 minut… Ako ne vide – pitanje je što ne podnesu ostavke, a ako ne žele da vide, onda bi trebalo da kažu ko im drži povez preko očiju“, ističe članica Predsedništva SSP.

Sociolog Zoran Gavrilović, saradnik Birodija, kaže za Danas da nadgledanje ne služi merenju sekundi, mada i to bitno, već da li mediji u izbornom procesu ostvaruju svoju funkciju, a to znaci da građanima pomognu u donošenju odluka da li će i za koga glasati na osnovu osnovu relevantnih informacija od medija koji pitaju umesto građana, analiziraju izborna obećanja, propituju kandidate poslanike…

„Na osnovu tog cilja, ODIHR, Venecijska komisija i Direktorat za ljudska prava EK su napravili Vodič gde se pored sekundi mere tonaliteti izveštavanja emitera, ali i teme kojima se bave učesnici izbora. Nažalost i pored insitiranja Birodija, REM je svoj monitoring sveo na merenje sekundi, tako da i ako slede pozitivne promene one neće biti moguće da se identifikuju. Razlog za takvo ponašanje vidim ili u lenjosti, ili u želji da se prikrije stanje. Deo prikrivanja je isključivanje iz monitoringa Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i predsednika SNS, koji je marketinški akter kampanje u trci za poslanička mesta. Iz tog razloga, ali i činjenica on jedini javni funkcioner koji ima prava na funkcionersku kampanju, on je morao da bude predmet monitoringa“, navodi Gavrilović.

Sličan stav ima i Rade Veljanovski, novinar i profesor na Fakultetu političkih nauka, koji kaže za Danas da je potpuno apsurdno poređenje prisustva SNS i SZS jer SNS je stranka koja ide na izbore, a SZS je koalicja koja je odlučila da na izbore ne ide.

U tom smislu, napominje, eventualno veće prisustvo dela opozicije u medijima nije nikakva prednost u odnosu na vladajuću partiju i ne može da je ugrozi.

„Ne bi me čudilo da su televizije, koje se s razlogom tretiraju kao deo propagandnog arsenala vlasti, u dosluhu sa REM-om dogovorile satnice koje u neposrednom predstavljanju stranaka treba da pokažu ono što je saopštio REM, napominje Veljanovski.

On podseća da je REM izbegao da javnost obavesti o rezultatima nadlgedanja koji je sam obavljao u pethodnim izborima, da bi sakrio podatke o enormnoj prisutnosti SNS i Vučića u medijima.

„U predizbornim programima mogu da budu oni koji su predali ili će predati svoje liste za izbore. To je evropsko iskustvo. Ti programi služe za upoznavanje javnosti sa programima i ciljevima izbornih takmaca. U sadašnjem trenutku iz mnogo razloga, među kojima je i vanredno stanje zbog pandemije, ali mnogo više zbog nezdrave političke klime, podela i autoritarnosti vlasti, predstavljanje stranaka nije dovoljno profesionalno ni demokratsko“, ističe Veljanovski.

On dodaje da su izborni uslovi loši i da se to odnosi pre svega na medije, ali da su izborni uslovi bili lošiji u vreme prvih višestranačkih izbora 1990. godine i da tada sem Studija B nijedna druga televizija nije promovisala opoziciju.

Politikolog Cvijetin Milivojević, međutim, smatra da mediji u vreme prvih višestranačkih izbora bili dostupniji opoziciji nego danas. Napominje da je opozicije u kvantitativnom, ali ne i u kvalitativnom smislu bilo više nego što je to slučaj sa aktuelnom opozicijom.

On podseća da su te 1990. u samoj izbornoj kampanji na RTS svi učesnici izbora imali podjednako vreme, od Nikole Šećeroskog do Vojislava Šešelja, koji je nakon toga, iako tek izašao iz zatvora, uspeo da osvoji nekoliko stotina hiljada glasova na predsedničkim izborima.

Milivojević podseća da se te godine prvi put pojavila opozicija i da nije bilo negativne kampanje protiv nje, dok danas imamo situaciju da se osam godina vodi negativna, diskriminatorska kampanja protiv opozicije i da se ona isto toliko godina provlači kroz toplog zeca.

„To nije samo obeshrabrivanje ljudi koji se bave politikom, već obeshrabrivanja građana da uopšte razmišljaju kritički o nečemu što je ova vlast uradila loše. Odmah vas svrstavaju u rušitelje, ne Vučića i vlasti, što je prirodno, nego zemlje i naroda“, kaže Milivojević i dodaje da pri tom REM ne reaguje.

Na pitanje kako komentariše monitoring REM-a po kome je SNS imao šest sati predstavljanja u medijima, a SZS čak devet, Milivojević kaže da je on ozbiljan čovek i da je usput politikolog-komunikolog. „Na takve bedastoće pristojan čovek, koji usput stručnjak za te teme ne možer ništa da izjavi. Može eventualno da se nasmeje“, zaključuje Milivojević.

Čotrić: Nema negativne kampanje

„Kad je SPO od 1990. do 2020. bio vodeća opoziciona stranka, uprkos nedemokratskim i nefer izborima, kao i monopolisanim medijima, uvek smo učestvovali na svim izborima, osim na saveznim izborima 1992. Za poboljšanje izbornih uslova borili smo se i u parlamentu i na masovnim protestima i demonstracijama. Deveti mart 1991. bio je upravo takav protest, uperen protiv TV Bastilje. Sada su uslovi za izbore neuporedivo bolji nego u to vreme, a povoljniji su i nego bilo kada od 2000. godine“, kaže Aleksandar Čotrić, potpredsednik Srpskog pokreta obnove.

Prema njegovim rečima, izborni zakoni nastali su u vreme kada su na vlasti bile sadašnje opozicione stranke. Privatni elektronski mediji, kojima je opozicija nezadovoljna, dobili su frekvencije, takođe, u to vreme.

„Kad je SPO bio opozicija, nas su, uglavnom, prećutkivali. Aktuelna opozicija je zastupljena u medijima i na jedan i na drugi način. Jedna izreka kaže da „nema negativne reklame“, ali čelnici Saveza za Srbiju ne znaju to da iskoriste. Oni su sami krivi što svojim greškama, bezidejnošću, kontradiktornostima, pasivnošću i političkim lutanjem daju toliko povoda za negativno izveštavanje o sebi“, smatra Čotrić. (Danas, www.danas.rs, 27.5.2020, Mirjana R. Milenković)