Obrt pred izbore za dijasporu, od krivca za širenje zaraze do - ostajte ovde

Stvaranje uslova da u Srbiji ostane bar deo od 400 hiljada građana koji su se vratili u zemlju iz inostranstva tokom pandemije koronavirusa, prioritet je vlasti. Tu rečenicu u poslednjih mesec dana iznova ponavlja predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Reč je, međutim, o "kopernikanskom obrtu" u odnosu predsednika prema građanima povratnicima iz inostranstva, jer ih je on prethodno optužio da su doprineli pogoršanju epidemiološke slike i da su došli u Srbiju da se besplatno leče.

Predsednik Srbije najpre je 14. marta kada još nije ni uvedeno vanredno stanje, imao molbu za građane u dijaspori: "Molim nađe ljude da to razumeju, molim ih da ne dolaze u zemlju".

Zatim je 21. marta optužio pridošle građane iz dijaspore da su odgovorni za širenje virusa i da su vratili u Srbiju da bi se lečili besplatno: "Nama je od 5. marta ušlo 318 hiljada ljudi. Pa nemojte da se pitate što imamo povećan broj zaraženih. Neki od njih su iz karantina, neki od njih su direktno znali da su zaraženi. Direktno znali i došli da se leče kod (direktora Infektivne klinike Gorana) Stevanovića jer je tu džabe. Jel sam nešto slagao doktore?"

Stevanović: Apsolutno ne.

Vučić_ "Lečićemo i izlečićemo. Daćemo sve od sebe da izlečimo te ljude".

A 25. marta, u trenutku najvećeg skoka broja obolelih, predsednik je bio još oštriji prema povratnicima u zemlju, čak je žalio što je morao da poštuje najviši pravni akt zemlje: "Samo smo jednu grešku napravili koju zbog Ustava naše zemlje nismo mogli da izbegnemo. Ni pola problema, ni četvrtinu ne bismo imali da tu grešku nisam napravio... A to je puštanje svih državljana Srbije da uđu u Srbiju".

Politički komentator Cvijetin Milivojević kaže da su poruke predsednika Srbije dijaspori iz tog ranog perioda epidemije bile maćehinske.

"Mislim da je prva predsednikova izjava zapravo bila na granici dobrog ukusa. Dakle, on je 400 hiljada građana koji su se vratili jer su ostali bez posla, optužio da su došli besplatno da se leče i da nas sve zaraze", kaže analitičar.

Ali, onda iznenada, Vučić menja retoriku. Od tog 25. marta do danas više nijednom nije kritikovao dijasporu. Naprotiv, gotovo u svim svojim obraćanjima poziva - ostajte ovde.

"Hoćemo da otvaramo prostor i višim nivoom usluga, za one mlade ljude koji ne treba da traže posao u Norveškoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji... Kao što hoću da ovi radnici ovde imaju veće plate. Želim da mi možemo da im platimo, da ponudimo više novca građevinskim kompanijama, da ti ljudi mogu ovde da žive od svog rada i u Vlasotincu, i u Crnoj Travi, ali i u Beogradu i svakom drugom mestu", poručio je Vučić 18. maja.

Predsednika je neko očigledno odlično posavetovao, ili je njemu samom postalo jasno da je pogrešno sukobiti se sa 400 hiljada ljudi koji su se vratili i koji će većinom ostati u Srbiji do 21. juna, kaže Cvijetin Milivojević: "Ujeo se za jezik očigledno, jer 400 hiljada ljudi se vratilo i oni će glasati na ovim predstojećim izborima, ili bar mogu da glasaju. To je ogromno biračko telo. Dakle, to vam je, ako uzmete u obzir da je cenzus na nekih 90 hiljada glasova, tu imate rezervoar glasova od tri i po cenzusa".

Ekonomisti su odavno izračunali da dijaspora godišnje upumpava u privredu Srbije kroz slanje novca rodbini - između 3,5 i pet milijardi evra što je ekvivalent visini srpskog izvoza. Bez tog novca ekonomski opstanak zemlje bio bi ugrožen, pa ipak, prava koja ima srpska dijaspora u zemlji znatno su manja od prava koja su susedne države, poput Hrvatske ili Mađarske, dale svojim sunarodnicima koji žive u inostranstvu. (TV N1, www.rs.n1info.com, Petar Gajić, 24.3.3020)