Bojan Klačar iz CeSida ocenio je u emisiji Studio N1 Live da
se izborni uslovi neće značajno promeniti u odnosu na početak kampanje.
"To znači da ćemo imati izbore koji će patiti od problema koji su bili na
početku kampanje, a najveći suštinski problem će ostati medijska
neravnopravnost. To će biti problem i ove kampanje, rekao je. Politički analitičar Cvijetin Milivojević
kaže da se "stanje dramatično promenilo - na gore".
Prema rečima Klačara, čini se da ćemo i iza ove krize kao
društvo da nastavimo gde smo stali na početku kampanje. "Sve ono sinoć
više liči na neke druge stvari, a manje na politiku. Bilo bi dobro da od
vladajuće stranke dobijemo neke odgovore da li to ima veze sa njima, ako nema
da se vrlo jasno ograde, da se pošalje poruka, da se komunikacija između
političkih aktera vrati u normalan okvir, da prosto ljudi razgovaraju između
sebe, ali da se na neki način to vrati u okvir politike i onoga kako bi
politika trebalo da izgleda. Sukobljavanje opcija, mišljenja, ali bez prelaska
granica koje bi mogle da naprave štetu ljudima i njihovim porodicama, ili da se
ugrožava javni red i mir, tome nema mesta u političkom životu", rekao je.
Govoreći o akciji
"Bukom protiv diktature", kao i bakljadama, Milivojević kaže da ga to
navodi da zaključi da "zapravo prisustvujemo ponavljanju novije političke
istorije Srbije, koja se svela na dva najznamenitija kontramitinga u organizaciji
vlasti".
"Najpre 1991.
godine, koji smo mi naslovili kao 'Roditelji na Ušću, deca na Terazijama', a
onda i 1996. godine kontramiting, na koji je tadašnja vlast, koju su delom
činili ovi koji danas čine vlast, pozvala bake i deke da se suprotstave mlađim
sugrađanima, valjda da slome te šetnje koje su tada trajale dva meseca, ali
razlog tih šetnji nije bilo bilo šta, već krađa na izborima", kaže
Milivojević.
Kako je rekao, on bi
to nazvao "kontrašerpovanjem".
"Kada su se
protesti koji su krenuli zbog krvave košulje Borka Stefanovića omasovili,
krenula je kontrakampanja koja se zvala Budućnost Srbije. Očigledno da u
propagandnom štabu najjače stranke vladajuće koalicije postoji manjak
kreativnosti", kaže Milivojević.
Prema rečima Klačara, i jedna i druga stvar bi mogle da budu
i razumne i legitimne, pod uslovom da se tu koriste "neki klasični
politički mehanizmi". "Vrlo je jasno da je i 'šerpovanje' i reakcija
na to posledica činjenice da mi polako ulazimo u predizbornu kampanju i da one
tenzije koje su postojale pre vanrednog stanja su zapravo bile samo potisnute,
gurnute ispod tepiha, da smo se vratili na ono gde smo stali početkom
marta", kaže on.
Dobro bi bilo, kaže Klačar, kada bi vladajuća stranka bila
primer kako neke stvari mogu da se ne rade ili kako mogu da se izbegnu.
"Ogromna politička moć je sa strane SNS i čini mi se da
bi ta moć trebalo da proizvede odgovornost. Ja ne očekujem da će se desiti neko
ekstremno rešenje, ne mislim da će ove tenzije koje sada postoje da eskaliraju
u nekom još ružnijem i agresivnijem obliku, verujem da postoji dovoljno
racionalnosti da razumemo da je to sada nepotrebno, ali nisam optimista da ćemo
ove izbore da prođemo bez tenzija", kaže Klačar.
Istakao je da se izborni uslovi neće značajno promeniti u
odnosu na početak kampanje.
"To znači da ćemo imati izbore koji će patiti od
problema koji su bili na početku kampanje, a najveći suštinski problem će
ostati medijska neravnopravnost. To će biti problem i ove kampanje. Ono što bi
moralo da se desi, bilo bi dobro da od strane RIK i drugih državnih organa
dobijemo mnogo jasnije smernice oko toga kako će se neke stvari u samoj
izbornoj kampanji odvijati", kaže Klačar.
Milivojević kaže da
se stanje dramatično promenilo.
"Na gore,
naravno. Da li je još na delu pandemija ili ne, kako to odjedanput za jedan,
dva dana se sve ublažava, prekosutra se ukida vanredno stanje i možemo odmah na
izbore", kaže Milivojević.
Klačar smatra da, objektivno govoreći, s najavom da će
izbori biti 14. ili 21. juna, šansa da stranke koje su zagovarale bojkot
promene tu odluku nisu velike.
"Činjenica je da se sporadično čulo iz PSG i Ne davimo
Beograd da bi oni tu odluku preispitali, ali se čini da je suviše malo vremena
da tu odluku promene. Opozicija je, komunicirajući brojne političke teme,
bojkot izbora, parlamenta, to činila na rigidan način", kaže Klačar.
Dodaje da se čini da "ova kriza zapravo otvara prostor
za mobilizaciju birača".
"To je ono što je moja teza o kojoj sam ranije govorio,
dva su razloga, postoji određeno nezadovoljstvo ljudi i vladajućom strankom o
nekim merama, a drugi razlog je što ljudi danas imaju drugačije prioritete nego
što su imali početkom marta", kaže Klačar.
Dodao je da smo se kao društvo našli u jednoj vrlo teškoj
situaciji, "da bi svaka odluka oko izbora mogla da sadrži neki
nedostatak". (“Studio N1 Live”, www.rs.n1info.com,
voditelj V. Stevanovic, 4.5.2020)
Нема коментара:
Постави коментар