Slučaj Šabac: Do izbora dva putića

Ja mislim da je Nebojša Zelenović preveliki optimista, koji, kada biste ga stavili na poligraf, nisam siguran da bi bio uveren u svoju pobedu, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) politički analitičar Cvijetin Milivojević i dodaje da će gradonačelnik Šapca uspeti da ostane na vlasti samo ako Vučić odluči da to koristi kao dokaz da demokratija u Srbiji postoji.

Milivojević veruje da je jedini mogući odgovor opozicije na nedemokratske izborne uslove da od izbora treba da napravi cirkus i farsu.

"Vidim da su se pojavili predlozi na društvenim mrežama kako iskoristiti korona virus i odvratiti starije sugrađane od izlaska na birališta, kako ih uplašiti da je sprej kojim se prska njihov prst kineske proizvodnje", kaže Milivojević.

Naglašava i da će nakon bojkota, čiji uspeh ne treba meriti procentima izašlih, vlast Aleksandra Vučića izgubiti legitimitet i početi da se urušava.

RSE: Zašto gradonačelnik Šapca želi da učestvuje samo na lokalnim izborima u tom gradu, a da bojkotuje pokrajinske i republičke?

Milivojević: Logika ovih koji su najavili izlazak na izbore je da ne žele da predaju vlast bez borbe, tj. da imaju odgovornost prema onima koji su ih birali, na sličnim nedemokratskim izborima, pod sličnim nedemokratskim uslovima, a ipak su uspeli da nakon tih izbora formiraju vlast.

Mislim da je njihova namera da pokažu da oni time ne razbijaju taj jedinstveni opozicioni front za bojkot i da smatraju da je uzorak biračkog tela u tim njihovim sredinama izuzetno mali i da ne može da utiče na uspeh ili neuspeh bojkota u čitavoj Srbiji. Zelenović misli da će samo pet odsto građana u Šapcu poslušati poziv na bojkot i bojkotovati izbore. Zaboravlja da je tih pet odsto građana koji neće izaći na izbore, to su potencijalno njegovi glasači, to su oni koji glasaju za opoziciju. Dakle, on ima minus pet odsto u startu, ako ih ne bude više.

Zelenović me ubeđuje jednom prilikom da će neko ko dođe na glasačko mesto, i dobije dva listića, jedan za parlamentarne i jedan za lokalne, uzeti samo onaj za lokalne, a neće za parlamentarne, jer to je njegovo građansko pravo. Pa šta će taj čovek? Da napravi incident na biračkom mestu? Zašto bi neko javno demonstrirao svoju hrabrost. Ljudi su ovde, po prirodi stvari, plašljivi. Svako ko uđe na biračko mesto tog dana i uzme listić i poprskaju ga onim sprejem i potpiše se da je preuzeo listić, on se vodi kao neko ko je izašao na izbore.

Ja mislim da je on preveliki optimista, koji, kada biste ga stavili na poligraf, nisam siguran da bi bio uveren u svoju pobedu.

RSE: Zašto smatrate da su izborni uslovi u Šapcu i opštinama u kojima je opozicija na vlasti bolji nego u mestima gde vlada SNS?

Milivojević: Jesu bolji nego u nekim sredinama gde ove opozicione stranke nisu na vlasti. To je nesporno. Vi u Šapcu imate nekoliko medija koji su zaista uticajni na lokalnom nivou, a koji su otvoreni mediji.

Postoji nekoliko televizija koje se gledaju tamo, dvoje novina, što je za današnje uslove i neverovatna situacija. Uprkos tome, i dalje je dominantan uticaj ovi velikih medija i na građane Šapca. Medijska situacija je bolja u Šapcu i to nije sporno.

RSE: Medijski konkursi u tom gradu govore suprotno. Televizija Šabac dobija značajno više sredstava od svih ostalih medija.

Milivojević: S tim što sam ja razumeo da je ta televizija privatna.

RSE: Baš kao što je i televizija Pink.

Milivojević: Ja se slažem sa vama i nešto slično sam rekao gospodinu Zelenoviću. On je potpuno zaboravio da njegova stranka nije pobedila ni na prošlim izborima 2016, već je imala dva odsto manje glasova od SNS-a. To je bio odličan rezultat, a Zajedno za Srbiju je bila poželjniji koalicioni partner ostalim udruženjima građana koji su prešli cenzus.

Čak i da uspeju da osvoje 40 odsto glasova, što izgleda nemoguće, nisam siguran da bi im bilo dopušteno da formiraju vlast, osim ukoliko Vučić to lično ne odluči. Naterali bi se neki mali partneri da prave koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. U ovom trenutku, nisam siguran da su oni, zbog medijske torture ovih velikih nacionalnih medija, poželjniji koalicioni partner.

RSE: Gradska vlast svakako kontroliše lokalna javna preduzeća. Da li to daje sigurnost Zelenoviću i Paunoviću da uđu u borbu za očuvanje vlasti u Šapcu i Paraćinu?

Milivojević: Ja mislim da je odnos zaposlenih u jednom gradu, kao što je Šabac, u lokalnim javnim preduzećima i lokalnim ustanovama, u odnosu na one koji u istom tom Šapcu rade u javnim preduzećima i administraciji pod kontrolom države, jedan prema četiri. Dakle, četiri puta više tih kapilarnih glasova potencijalno može da kontroliše Srpska napredna stranka, kao vladajuća stranka u Srbiji.

RSE: Prema rečima Zelenovića on na izborima grad brani od mafijaša Milana Ostojića Sandokana, kog je označio kao vođu SNS-a u Šapcu. Da li je to strategija zastrašivanja, slična onoj koju SNS koristi protiv opozicije?

Milivojević: Svakako da liči. Nije mi to čak ni simpatično. Možda to nešto znači biračima u Šapcu. Nije nemoguće da on na taj način pokušava da animira i zgusne svoje biračko jezgro i da ga motiviše dodatno.

Kao što reče nekadašnji predsednik DS-a Bojan Pajtić, svaki grad i opština u Srbiji ima svog Sandokana. Imamo mi jednog Sandokana i na nivou Srbije. Šta radi vlast sve vreme. Ona plaši Srbiju fašizmom koji ne postoji. Ako pitate nekoga kako se zove lider Dveri, prva asocijacija će biti fašista Obradović. Tek se posle setite da mu je ime Boško. Isto je i ovo plašenje Srbije tajkunom Đilasom. Ako je ukrao 619 miliona, koliko trvdite, što ga ne uhapsite. Evo, svi ćemo aplaudirati.

RSE: Da li je građanima jasno šta im opozicija poručuje? Poruke idu u prilično različitim smerovima.

Milivojević: Mislim da nije, ali za to ne možemo da krivimo samo opoziciju, već one koji upravljaju javnim kanalima komunikacija, a to su dve ključne televizije - javni servis i najgledanija komercijalna televizija sa nacionalnom frekvencijom. To su televizijske trovačnice koje zagađuju javni prostor Srbije. Većina građana nije ni čula da postoji neki bojkot.

RSE: Šta je rešenje u takvim uslovima?

Milivojević: Odgovor opozicije na ovo što se dešava može biti dvojak – da se od svega napravi jedna velika farsa, igraonica, cirkus, performans, nazovite to kako hoćete, ili da dođe do konflikta, što niko normalan ne želi, ali nije nemoguće. Vidim da su se pojavili predlozi na društvenim mrežama kako iskoristiti korona virus i odvratiti starije sugrađane od izlaska na birališta, kako ih uplašiti da je sprej kojim se prska njihov prst kineske proizvodnje.

Opozicija je postavljajući maksimalističke ciljeve Vučiću morala da razmišlja i šta je to minimum da bi izašla na izbore. Međutim, video sam da u opoziciji ne postoji spremnost za takvu vrstu razgovora. Vučić je u ovom trenutku previše jak da biste od njega mogli iznuditi sve. Ja sam mislio da je minimum da opozicija pokaže znak dobre volje i da se pojavi na lokalnim izborima, a da za uzvrat Vučić, ako je potrebno i pod međunarodnim pritiskom, odloži parlamentarne izbore do kraja godine.

To bi na neki način i Vučića relaksiralo, a otvorilo bi prostor da ujedinjena opozicija osvoji više gradova. To je recept kako je srušena vlast Slobodana Miloševića 2000. godine. Ljudi su zaboravili da je opozicija tri meseca pre toga složno, širom Srbije, u građanskim protestima, branila osvojenu vlast u pedesetak opština i gradova. To je bila neka vrste baze na osnovu koje je, nakon dve i po godine, uspela da pobedi Miloševića.

RSE: Ima li baze u ovom trenutku? Opozicija je na vlasti u samo pet lokalnih samouprava.

Milivojević: Ja vam govorim šta bi bilo da se opozicija pojavila na lokalnim izborima, a takva vrsta dogovora se mogla postići. Ima jedna paradoksalna situacija, koja ne ide na čast onima koji su pregovarali i pravili zahteve. Niko iz opozicije nije tražio da se razdvoje termini lokalnih i parlamentarnih izbora.

RSE: Zbog čega?

Milivojević: Zato što je deo njih, dok su bili na vlasti, isto to radio. Mi trideset godina imamo nenormalnu situaciju da se većina lokalnih izbora poklapa sa terminima nekih većih izbora, bilo predsedničkih, bilo parlamentarnih, a najčešće i jednih i drugih. I sve to da bi onaj ko je najjači - u ovom trenutku je to SNS, a nekad je bio DS - na miru i u tišini mogao da jednim udarcem pobedi na svim izborima.

Međutim, oni nisu to ni zahtevali. Bavili su se perifernim temama, umesto da se usredsrede na te krunske zahteve. Kada ste došli u takvu situaciju, potpuno je očekivano da će se ljudi vratiti sami sebi, da će tu biti malo egoizma, kao što vidimo u slučaju malih stranaka i lokalnih stranaka. Ima egoizma i kod onih velikih stranaka koje ne učestvuju nigde u lokalnoj vlasti, a koje su u Savezu za Srbiju. Lako je velikim strankama, koje ne učestvuju nigde u lokalnoj vlasti, da obnaruduju bojkot svih izbora.

RSE: Da li će tih nekoliko procenata izašlih u Šapcu biti ključni za uspeh ili neuspeh bojkota?

Milivojević: Neće. Ja se ne mislim da se uspeh bojkota meri procentima.

RSE: Čime se onda meri?

Milivojević: Meri se time da li će vlast koja je bude izabrana nakon tih izbora biti legitimna da donosi odluke koje se odnose na državni identitet Republike Srbije. Nakon što se konstituiše ta nova-stara vlast, ona neće imati legitimitet da se bavi bilo kojom temom koja se odnosi na državni identitet.

Ja sam zagovornike bojkota shvatio kao ljude koji rade na malo duže staze. Oni smatraju da se ovaj sistem urušava. Vrlo brzo ćemo videti kako će ta podrška Vučiću, koja izgleda kao apsolutna u ovom trenutku, početi da se krnji.

RSE: Zašto nema legitimitet kad na izbore ne izlazi samo jedna opoziciona grupa?

Milivojević: Zato što tu opozicionu grupaciju čini ogroman broj politički raznorodnih ideologija. Tu imate stranke klasične građanske orijentacije, nacionalne orijentacije, stranke centra, stranke koje su rodonačelnici demokratije u Srbiji, kao što je Demokratska stranka, koja ne zaboravite postoji sto godina.

RSE: Na beogradskim izborima osvojila je 2 odsto glasova.

Milivojević: Nema to veze. Ako govorite o stranci koja je brend na političkom nebu Srbije, to je ta stranka. Ne može brend biti Srpska napredna stranka koja je napravljena od raskolnika iz Srpske radikalne stranke pre sedam, osam godina. To nije brend.

Vi imate paradoksalanu situaciju, da se vlast koja kontroliše sve, i dalje inati. Umesto da pokaže dobru volju i malo oslobodi medije, oni iz dana u dan diskvalifikuju, targetiraju, ne samo političare iz opozicije, već i ljude koji kritički misle u Srbiji, koji kritički govore.

Ja sam zagovornike bojkota shvatio kao ljude koji rade na malo duže staze. Oni smatraju da se ovaj sistem urušava. Vrlo brzo ćemo videti kako će ta podrška Vučiću, koja izgleda kao apsolutna u ovom trenutku, početi da se krnji. (Radio Slobodna Evropa, razgovor vodio: Filip Lukić; www.slobodnaevropa.org, 29.2.2020)