Insajder debata: Izmene izbornih uslova pokušaj ublažavanja posledica bojkota

Do izbora u Srbiji ostalo je još oko tri meseca, a odgovor na pitanje kakvi će biti izborni uslovi i dalje je neizvestan. Sagovornici u Insajder debati saglasili su se da promena uslova uoči izbora nije „dobra praksa“, ali da neće dovesti do suštinske promene u parlamentu.

Samo prošle nedelje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića čula se ideja da se izborni cenzus smanji sa sadašnjih pet na tri odsto, prema poslednjim procenama broj birača je za dva miliona manji od upisanih u birački spisak, a u opoziciji je došlo do novih sukoba.

Uprkos tome, kako smatra Bojan Klačar iz Cesida, predstojeća izborna utakmica nije toliko neizvesna.

„Mi sada kao faktor neizvesnosti zapravo imamo najavljeni bojkot, koji već nismo imali prilike da vidimo duži niz godina u Republici Srbiji. Imamo dve dileme - jedna je da li će bojkot biti uspešan ili ne, a druga je šta će za čitav politički pejzaž značiti ovo smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto”, naveo je on gostujući u Insajder debati.

On objašnjava da je promena visine cenzusa jedan od elemenata koji se lako menja u srpskom izbornom zakonodavstvu, ali da je, s druge strane, takva promena „unela neku vrstu nesigurnosti“ u sam proces.

„Dobra je praksa, kada govorimo o izbornom sistemu, da pokušamo da ne menjamo zakone u izbornoj godini ili, ako ih menjamo, da ne budu primenjeni na prvim sledećim izborima. Dobra je praksa takođe da se oni usvajaju kompromisom i dobra je praksa da ne postoji pritiska. Nijedan od ta tri faktora ovde nije ispunjen”, ocenio je Klačar.

Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević se s njime saglasio, odnosno istakao da iako ne postoji zakonsko ograničenje za izmenu izbornog praga, da „pravila dobrog političkog fer pleja“ nalažu da se izborno zakonodavstvo ne menja pred izbore.

Međutim, on smatra da je ipak veći problem u stanju u medijima. Kako je ocenio, nikada do sada ključni kanali komunikacije s biračima nisu bili „tako brutalno zloupotrebljeni od vladajuće koalicije“.

„Ja sam izbrojao, uzmite da sam to radio ad hok, u proteklih nekoliko meseci, više od 500 javnih ličnosti, ljudi koji se uopšte ne bave politikom, je diskreditovana, a dobar deo njih je i kriminalizovano, pre svega preko najgledanije komercijalne televizije s nacionalnom frekvencijom“, rekao je Milivojević u Insajder debati.

Kako smatra, nije bitno da li će se predstavnici opozicije pojavljivati 45-90 dana tokom izborne kampanje, bitno je da gledaoci, konzumenti tih medijskih sadržaja znaju i čuju šta se dešava u stvarnom životu.

S druge strane, dugogodišnji istraživač javnog mnjenja i sociolog Srećko Mihailović ocenio je da se precenjuje uticaj medija na izborno opredeljenje građana.

„U istraživanjima u međuizbornom periodu, mi nalazimo oko 35 odsto izborno opredeljenih građana i nalazimo oko 40 odsto građana koji imaju stranačku identifikaciju. Na izborima imamo izlazak, da kažemo neki prosek od 55 odsto ljudi koji izlaze na izbore. Tu imamo razliku od 15 odsto. Da li tih 15 odsto se opredeljuju isključivo na osnovu medija ili na osnovu medija i još nečega…To još nešto je pre svega lični uvid u stanje stvari“, naveo je Mihailović.

Smanjenjem cenzusa, smatra Mihailović, ostvaruje se privid masovnog stranačkog izlaska na izbore.

„Cela igra je nameštena da koja god vladajuća stranka pobedi“

Između predstavnika vlasti i opozicije krajem prošle godine došlo je do nekoliko sastanaka o promeni izbornog sistema na Fakultetu političkih nauka.

Na tim sastancima, kako objašnjava Klačar, nije se razgovaralo o smanjenju cenzusa.

„Bile su četiri predefinisane teme na dijalogu i bio je načelni dogovor da se govori o onim stvarima koje se realno mogu ostvariti do sledećih izbora. Ono što je najzanimljivije, a nije direktno vezano za dijalog, Cesid je negde predložio promenu izbornog zakona još 2007 godine. Nikada od 2007 godine do sada ni na jednom stručnom skupu, ni na jednom razgovoru između vlasti i opozicije, cenzus nikada nije bio predlog nijedne političke stranke u Srbiji“, rekao je Klačar.

Zbog toga smatra da je ključni motiv smanjenja cenzusa amortizacija efekta bojkota.

"Nije dobro baviti se izbornim sistemom parcijalno, izvlačiti jednu ciglu iz jednog sistema. Posebno jer su problemi koji su definisani u izbornom sistemu uglavnom bili na drugoj strani. Oni su bili povezani sa zatvorenim listama, sa jednom izbornom jedinicom koja na neki način raskida vezu između poslanika i ljudi, problem sa geografskom nereprezentativnošću, to su bili problemi na agendi koji ni na koji način nisu adresirani“, objašnjava Klačar.

Prema njegovom mišljenju, sa cenzusom od tri odsto povećavaju se šanse za stranke koje su rešile da izađu na izbore.

„Sada u ovom momentu su to dve stranke kojima ovakav scenario odgovara, to su SRS i Spas Aleksandra Šapića“, dodaje on.

S druge strane, Mihailović smatra da je „cela igra nameštena da stranka koja je vodeća ostane vodeća“. U ovom trenutku, smatra, opoziciji je potrebno jedinstvo.

„Da li je to jedinstvo na jednoj temi ili programsko jedinstvo od 40 i nešto tačaka. To u političkoj javnosti u Srbiji nije prošlo. Naša politička scena je sastavljena od egocentrika, najbolji primer je DS koja se ponaša kao matica koja povremeno veliki porod ispušta u političku javnost. Jedinstvo je ono što je poželjno i to je sastavni deo mentaliteta ovog naroda“, navodi Mihailović.

„Bojkot je uspeo i bez kampanje, jer ne izbore ne izlazi polovina građana“

Politikolog i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da opozicija može sebi da pripiše to što na izbore ne izlazi polovina građana Srbije.

„Bojkot je već uspeo i bez kampanje, jer na izbore izlazi polovina građana. Pitanje je da li je normalno da vladajuća koalicija umesto da vodi kampanju protiv ovih stranaka koje hoće da izađu na izbore, oni vode kampanju protiv onih koji neće izaći na izbore“, rekao je Milivojević.

On smatra da se za predsedničke izbore neće čekati 2022. godina, već da će do izbora doći mnogo ranije.

„Iznenađenja će biti još. U ovom trenutku opozicija nema čak ni fotorobot potencijalnog kandidata Vučića na izborima. Kompromis može biti sledeći - da opozicija obeća da će izaći na lokalne izbore, a da zauzvrat Vučić parlamentarne izbore pomeri za šest meseci“, rekao je marketinški stručnjak.

Prema rečima direktora Cesida Bojana Klačara, posledice bojkota izbora su ipak merljive.

„Tri su indikatora u igri - izlaznost, to je prvi i osnovni. Tu ćemo morati da gledamo i apsolutne cifre, tu ćemo gledati i procente ali to da li će SNS moći da animira i najšire svoje birače. Drugi kriterijum je ta širina opozicionih političkih stranaka koje će bojkotovati te izbore. Čin se zapravo da je ta lista već sad upotpunjena. I treći kriterijum će biti zapravo kakav ćemo parlament dobiti“, navodi Klačar.

Kako dodaje, pitanje je da li će se ostvariti cilj postavljen od strane opozicije, a to je delegitimizacija ove vlasti.

„Izbori koji odlučuju biti 22, ne 2020“, zaključuje on. (www.insajder.net i TV N1, Senka Vlatković - Odavić, emisija "Insajder debata", 27.1.2020)

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&uact=8&ved=2ahUKEwjlxoKu7KXnAhUE5aQKHe_WACkQwqsBMAB6BAgHEAQ&url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D-VwqlTZfNNY&usg=AOvVaw3yLRxDikrKTSTFw8FTkMzC