уторак, 30. јул 2019.

Svi se mere spram Vučića





Jedan od glavnih problema srpske opozicije je u tome što se ona isključivo meri u odnosu na ime i prezime Aleksandra Vučića, smatra politički analitičar Cvijetin Milivojević. Čak i kad se  uđe u priču o lažnoj i pravoj opoziciji onda se opet vrši jedna vrsta komparacije prema Vučiću, samo po drugom osnovu.
 -  Ovde je malo ostalo opozicije koja gradi svoj identitet nezavisno od onoga ko je trenutno na vlasti. Najveći deo opozicije, neću reći sva, kao da postoji otkako je na vlasti Aleksandar Vučić i kao da su stranke koje su postojale i ranije izgubile deo identiteta koji se zove istorija. Faktički kao da kreću od nulte faze iz 2012. ili tačnije 2014, kada je vlast zaokružio vlast. To je ključni problem. Oni se ne bave svojim programom, ne pokušavaju da prodaju svoje poruke, elemente sopstvenog identiteta i ne pokušavaju da građanima približe svoje ciljeve i ideologiju i političke ideje, nego svoje delovanje na jedan defanzivan način upravljaju i mere u odnosu na ono što Vučić radi. Nema ofanzivnog pristupa u kojem vode svoju politiku bez obzira ko je u tom trenutku na vlasti. Pa nije grčka Nova demokratija promenila svoju politiku kada je onomad Cipras pobedio na izborima. Nastavili su da budu ono što jesu i evo ih ponovo na vlasti.
A pokreti?
 -  Nisu oni ušli na neki novi politički pol niti su potražili neku potencijalno novu izbornu bazu među građanstvom. Oni su samo nasledili neka upražnjena mesta. Kada kežete Pokret slobodnih građana ili ova grupacija oko Radeta Veljanovskog, sve možete staviti na onaj pol koji je nekad pokrivao Građanski savez, posle GS i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća, u jedno vreme GS, SDU i SPO. Dakle, oni su samo utrčali u oslobođen, prazan prostor. Činjenica jeste da su nastali kao reakcija na Vučića i njegov način vođenja države. Ali oni takođe pokušavaju da mere sebe u odnosu na Vučića. Ako biste pitali prosečnog građanina šta je politika novih političkih subjekata, dobili biste verovatno ’’pinkovski’’ odgovor kako ih ujedinjuje mržnja prema Vučiću, i to jeste delimično tačno. Ipak, ujedinjuje ih nešto drugo. Pokušaj da se na neki način reaguje na Vučića, ali tu nema neke vizionarske politike. Nema projekcije šta nakon pet ili dvadeset godina. Pogled im seže do sledećih izbora. Osim toga, mislim da prave štetu putem atomiziranja opozicije.
’’UKOLIKO POD OVIM USLOVIMA OPOZICIJA IZAĐE NA IZBORE, IZABRALA JE SOPSTVENU SMRT’’
Postoje li opozicija i ’’opozicija’’ ili paraopozicija?
-  Moje poimanje opozicije i paraopozicije je vrlo jednostavno i rezultat je prostog kriterijuma. Imamo de fakto situaciju da Aleksandar Vučić i njegov režim uzurpiraju sve ono što jesu njegove ustavne i zakonske nadležnosti. U odnosu na na to paraopozicija su oni koji direktno ili indirektno podržavaju Vučića i njegov režim u kršenju Ustava. A opozicija su oni koji dižu glas protiv.
Kako Vam izgleda grupisanje opozicije?
-  Nikako nasilno ujedninjavanje, ali objedinjavanje – da. Ako bi se opozicija pojavila na nekim izborima, nije neophodno da bude jedna izborna lista, tri liste su sasvim optimalne.Jedna treba da pomiri one koji nacionalno razmišljaju, druga one koji izrazito ekstremno građanski razmišljaju, ali su protiv vlasti, a treća može biti kompilatorska, koja bi pokrivala demokratski nacionalni centar. Od te tri liste ne bi bolela glava, ne bi se rasipali glasovi. Pojavili se više od tri liste, počinje izborna matematika u kojoj na kraju dobija Vučić.
Da ste na mestu opozicionih lidera, da li biste bili za bojkot?
-  Nedvosmisleno sam za bojkot. Izlazak opozicije na izbore pod ovim uslovima bio bi njen konačni slom. Zašto? Svako objektivno istraživanje će vam pokazati da vi za tri meseca oslobođanja dva elektronska mejnstrim medija – jedan je RTS kao  tzv. javni servis a drugi je ’’Pink’’ kao najgledanija komercijalna televizija – imate potpuno drugu priču. Neophodno je da se obustavi diskriminacija i svojevrsni lov na pripadnike opozicije i na čitavu kritičku javnost, a to nije na vidiku. Te televizije bi morale da se otvore umesto što su isključivo na usluzi članovima propagandnog štaba SNS –a. To je jedna opcija, a druga je da po slovu zakona o koji se svakodnevno žestoko ogrešuju one budu privremeno zabranjene. Tako, ukoliko opozicija izađe na izbore pod ovim uslovima, izabrala je sopstvenu smrt. (Ranko Pivljanin, Blic nedelje, 28.7.2019)

Нема коментара:

Постави коментар