Vrhovnikova truba za Dragačevo

Bilo je to davno, davno, još u vreme vladavine Borisa Prvog Lepog (septembar, leta gospodnjeg 2011), kad sam, zbog nekih jalovih pošalica, od vrhovnog medijskog savetnika ondašnjeg (i najuticajnijeg TW poltrona sadašnjeg) predsednika "popio" vaspitnu zabranu daljeg pisanja za "Politiku". Samo zato što sam, od "Pošta Srbije", tražio da mi odgovore iz koje su to pošte i u koje vreme, u nedelju veče, Boris I Lepi, Nepomuk Cvetković i neuništiva Đukić - Dejanovićka, poslali svoje pozdravne telegrame odbojkašicama (pokušavajući tako da se ogrebu o deo njihove slave), ko je te brzojave primio u Odbojkaškom savezu i kako su te specijalne čestitke, ekspresno, završile već u prvim, najudarnijim informativnim emisijama najgledanijih televizija...

Setih se toga juče dok sam, na najuticajnijem portalu Zapadne Srbije, čitao "vesti u nizu". Prvo, onu bajatiju, emitovanu u 13.40, u kojoj piše da je vodena stihija opustošila Dragačevo... da je velika materijalna šteta pričinjena na kućama, okućnicama i njivama... da se ovako nešto ne pamti 70 godina... da su ljudi jedva uspevali da pobegnu pred bujicom... da su neki imali po metar i po vode u kućama, da je stradala poljoprivredna mehanizacija... da je, pazite sad, "nepun kilometar od centra Guče, reka Bjelica odnela deo kuće", da su "dve žene i muškarac stajali na prozoru, da im je život visio o koncu". Sve to, pod naslovom: "Voda nosila sve pred sobom: Dragačevci jedva izvukli živu glavu". Inače, o svemu ovome, jednako dramatično, izveštavale su, novinarski korektno, ništa ne skrivajući (iako naklonjene aktuelnom režimu), i najčitanije dnevne novine u Srbiji.

A onda sam pročitao tekst koji je bio emitovan samo dva minuta ranije. No, prethodno, one koji nikada nisu pohodili "Dragačevsku trubu", moram da uputim u činjenicu da su Guča, Dragačevo, Lučani itd. toponimi na teritoriji jedne te iste, LUČANSKE OPŠTINE.

E, sada, dakle, u 13.38, emitovana je sledeća proširena vest, naslovljena kao "Lučanci zahvalni do neba: Predsedniče, spasao si nas katastrofe". Citiram: "Rukovodstvo Opštine Lučani zajedno sa privrednim subjektima, svim preduzećima iz industrijske zone, Domom zdravlja, Dečjim vrtićem i domaćinstvima iz okolnih naselja poslali su pismo generalnom sekretaru predsednika RS Nikoli Selakoviću, u kome se zahvaljuju predsedniku države Aleksandru Vučiću na ispunjenom obećanju. Odbrambeni bedem pored reke Bjelice je izgrađen u rekordnom roku, što je spaslo Lučane da ovoga puta ne budu poplavljeni." (!?)

A onda dalje, ovo - na nedavnim izborima na kojima je, uz veliku pomoć braće naprednjaka iz Bačke i Banata, te eks državne sekretarke MUP-a D.H - netom izabrano rukovodstvo Opštine, naglašava kako pamti "katastrofalne posledice poplava iz 2014. i 2016. i kako je, u tim kritičnim trenucima opštinu Lučani posetio sadašnji predsednik Republike Srbije" i kako je, sve što je tada obećao - "u potpunosti ispunio"! I, kako su, konačno, građani Lučana, "ovoga puta bili bezbrižni, na radost svih nas" i kako je - "najzaslužniji za sve to predsednik RS Aleksandar Vučić kome odajemo ogromnu zahvalnost"! I, onda slede potpisi opštinskih čelnika, privrednika, te, kao najvažniji, pečat Opštinskog i Mesnog odbora SNS Lučani...

Za trenutak sam, jednom u "Danasu", 11.8.2014, u doba, dakle, Ne(ovoliko)jakog Aleka, ponukan Vulinovom količinom ulizičke očaranosti tadašnjim premijerom, poverovao da bi sadašnji Vrhovnik mogao da posegne za onim za čime je posegnuo u vreme prve trećine svoga mandata, onomad svemoćni, Sloba. Živ vam, kao tadašnji mladi saradnik gradske rubrike "Politike", stojim - pokojni predsednik je tada pisao pokojnom Žiki Minoviću moleći da "najveća novinska kuća na Balkanu" prestane baš toliko da mu se ulaguje.

Zato sam u pomoć, kao zicer propagandnom stožeru našega režima, dozivao neprolaznog kralja teorije i prakse propagande. Elem, dr Gebels je, s proleća 1933, objavio rat tzv. "trendu nacionalnog kiča", s ciljem da spreči "širenje nemačkog nacionalizma na lažnoj i komičnoj osnovi i iskorišćavanje patriotskih osećanja u merkantilne svrhe"! Između ostalog, zabranio je proizvodnju pivskih krigli i lula sa Bizmarkovom glavom, zabranio kelnerima i igračima u noćnim lokalima da se oblače u uniforme iz doba Fridriha Velikog, ali i da se hitlerovski (kukasti) krst upotrebljava kao znak na pivnicama, barovima i lokalima za zabavu.

Od Vulinovog ritualnog "sečenja vena" za Vrhovnikom, ispodogađalo se i premnogo vulina, a kao kamen međaš od koga i definitivno "ode mast u propast",  dogodio nam se i onaj VazduPLohovac koji se, "i mentalno i fiziološki", divnoćom nije mogao da nadivi Vrhovniku što, po ceo bogovetni dan, nit' jede niti pije, niti ide tamo gde i car ide peške. Posle čega je, za nagradu, katapultiran u "Koridore", odakle se, ne dao Bog nikome, samokatapultirao.

Međutim, da ne grešim dušu, da pošasti idolopoklonstva, obožavanja kumira i lažnih mesija, preko "nacionalne kičerice", baš i nije doakati, uverio se i sam Jozef Gebels kada su, kao svojevrsni vid opstrukcije njegove kontrakampanje, berlinski poslastičari budućem Fireru spremili ogromnu rođendansku tortu, a revnosni ulizički mediji revnosno obznanili nemačkom narodu da je za nju utrošeno: šest i po kilograma brašna, 11 i po kilograma butera, 16 kilograma šećera, 145 jaja, po četiri kilograma marcipana, jagoda i čokolade i tri kilograma fondana. A tortu na kojoj je nacrtan ogroman „hakenkrojc“ (kukasti krst) je, uz Gebelsovo neodobravanje – Hitler, sa zadovoljstvom, primio i izeo!

Sve one lepe dragačevske poruke ljubavi i zahvalnosti Spasitelju Lučana, ponovila je sinoć, od reči do reči, i zlatousta Tajnica.

No, viđu jada, uvek ima ono "ali" što devojci sreću kvari.

Iz samozatajnog (dobrovoljnog?) zaveta ćutanja javio se prvi vanredni graditelj Srbije Cesid Blagojević. Reče li on to jutros da je "odgovornost za najnovije poplave i na lokalnim (čitaj: Es-en-es) vlastima!" Pomenu li on po lošemu i onog Sremca, ministra poljoprivrednog, šumarskog i vodoprivrednog, i njegovu izjavu od pre "mesečak" dana da "poplava neće biti"!?

Ej, veseli Dragačevci, ko vas je vukao za jezik?

Vidi se da su, zaokupljeni Veberom, lučanski vlastodršci zapostavili Abrahama Linkolna: "Sve ljude možeš da vučeš za nos neko vreme, neke ljude sve vreme, ali ne možeš da vučeš za nos sve ljude sve vreme."

(objavljeno na portalu cvijetinmilivojevic.blogspot.com)