Organizatori protesta treba da uče na svojim greškama i da
izbegavaju da najavljuju „velike stvari“, već da građanima upute poruku kako da
deluju u predstojeća dva letnja meseca, kako se protesti ne bi ugasili do
septembra – smatraju sagovornici Danasa, koji komentarišu najavu protesta „od
Subotice do Gračanice“ za osmi jun, te naznaku da će tog datuma biti saopšteni
„dalji koraci koji će ugroziti već ozbiljno načetu vlast“.
Doktorand FPN-a Boban Stojanović smatra da je dobro što su
organizatori odlučili da obeleže šest meseci od napada na Borka Stefanovića, to
jest od početka protesta, ali da najave ne bi trebalo da budu u toj meri
pompezne. On pretpostavlja da je najava o okupljanjima širom Srbije tog datuma
utemeljena na potvrdama lokalnih organizatora da će uspeti da izvedu ljude na
ulice.
– Samim tim što su najavili okupljanja „od Subotice do
Gračanice“, organizatori su preuzeli teret da tog dana ne sme da se dogodi
fijasko, naročito jer idemo u susret letu. Nadam se da su dobro promislili, da
se ne bi dogodilo da protesti budu održani u pet gradova, sa veoma malim brojem
ljudi – kaže Stojanović.
On ukazuje da je šteta što organizatori nisu naučili na
sopstvenim greškama da ne treba najavljivati „velike stvari“, jer prema
njegovom mišljenju, nijedan od tih protesta u datom trenutku ne može da donese
nešto „veliko“. Stojanović navodi da ostaje da se vidi šta su organizatori
pripremili za osmi jun i šta će biti naredni koraci. On se nada da će tog
datuma građani imati prilike da čuju neki plan.
Cvijetin Milivojević,
politikolog, koji komentariše najave organizatora da će osmog juna biti
saopšteni „dalji koraci koji će ugroziti već ozbiljno načetu vlast“, ocenjuje
da je reč o „političkom zatrčavanju“ i bespotrebnom oročavanju datuma uz velika
obećanja. On veruje da su oni koji su ranije na protestima izricali „velika
obećanja“ i tada bili svesni da od toga što govore neće biti ništa.
– Za ovih šest meseci
građanski protesti su faktički doveli do jedne vrste konsenzusa i opstao je
jedan veliki politički zahtev; veliki pre svega za opoziciju, a za građane
manje-više. Radi se o zahtevu za uspostavljanjem dijaloga između vlasti i
opozicije u kontekstu obezbeđivanja fer izbornih uslova. Dalje se nije trebalo
zatrčavati sa nekim viškom političkih zahteva – smatra Milivojević.
Po njegovom
mišljenju, trebalo je forsirati građanske zahteve koji su karakteristični za
svaku lokalnu zajednicu ponaosob. Milivojević ističe da su organizatori upravo
zbog manjka tih lokalnih, čisto građanskih zahteva, došli u situaciju da
proteste „spasavaju“ iznuđenim performansima i insceniranim događajima koji se
smišljaju na licu mesta.
– To nije dobro
ukoliko se računa na masovnost protesta. S druge strane, neke stvari ne idu u
prilog masovnosti u ovom momentu, jer je uveliko proleće, što podrazumeva da su
ljudi zauzeti, u rasponu od poljoprivrednih radova pa do ispita na fakultetima.
Dakle, ne može se očekivati da oni ponovo budu masovni kao u što su bili zimus.
Ipak, opozicija treba da porazmisli kako da napravi „most“ između početka juna
i početka septembra, za kada se može očekivati neka vrsta „nove energije“ u tim
protestima – objašnjava Milivojević i dodaje da bi organizatori osmog juna
trebali građanima da upute poruku kako da deluju u predstojeća dva letnja
meseca, kako se protesti ne bi ugasili do septembra. (Miloš D. Miljković,
"Danas", www.danas.rs, 30.5.2019)
Нема коментара:
Постави коментар