LUDI srpski narod, kao, "slabo veruje" (u Vrhovnika i njegove mu "apostole"), jer ili ne malo sati dnevno sluša Vrhovnikove "propovedne" narative ili je zla opozicija, u dosluhu sa imaginarnim stranim faktorom, UŠLA U KOAKSIJALNI KABL i napravila šum u komunikaciji ovog našeg "Božijeg izaslanika" sa, nedovoljno protestantskom, u veberovskom smislu, srpskom pastvom.
A primeti li neko od ovih REŽIMSKIH SVAĐALICA koliko protivustavnih
poruka, u samo dve, ali baš baš antiustavne rečenice, Doglavnik i Vrhovnik mu
izrekoše u samo jednom danu?
"Bez dogovora i kompromisa, nikada nećemo priznati suverenitet
Kosova!", odvali Tri U Jednom (Doglavnik, PPV i popečitelj vanjskih dela).
"Dok sam predsednik, neću da priznam nezavisnost Kosova i neću da ga
priznam u ovakvim granicama", zakunu se Vrhovnik.
Prvo, najnormalnije, novinarsko potpitanje na ove (upiši sam...)
izjavotine, u svakom pristojnom žurnalizmu, osim u režimskom srpskom, bilo bi:
A ako bude "kompromisa" i ako nam neki kvadratni kilometar našeg
Kosova neko, ipak, ustupi - PRIZNAĆETE NEZAVISNOST KOSOVA?
Umesto toga,
Vrhovnik već mesecima, u višesatnim TV istupima domaćeg nevaspitanja, u stalnoj
virtuelnoj svađi sa onima koji su ga i izabrali, uz retoričke veleobrte tipa
"Neću priznati nezavisnost Kosova - MOŽETE DA ME UBIJETE ILI SRUŠITE NA
ULICI", izigrava "Mariju na Prkosima". A građanima koji su ove
zime i proleća šetali u 100 gradova Srbije ili, makar, samo javno izražavaju
neslaganje sa njegovim "neviđenim planom" za Kosovo, imputira da su, zapravo, svi oni za priznanje
nezavisnosti i da, Bože mu oprosti, hoće da ga "ruše na ulici" upravo
zato što jedino on i njegovi mu neće da priznaju Kosovo!?
Pošto već
"sestre karmelićanke" iz odnarođenog Ustavnog suda Srbije, po
Vrhovnikovom naređenju, evo već šest godina, uporno ostaju gluvoneme u svom
"zavetu tišine" na sve inicijative za ocenu ustavnosti koje se tiču,
primera radi, "Svetih Briselskih sporazuma", hajde da, mi laici,
pročitamo šta na tu temu piše u Ustavu Republike Srbije... U načelima Ustava, u članu 2 (nosioci suverenosti), definisano je da "SUVERENOST POTIČE OD GRAĐANA koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika", te da "NIJEDAN državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac NE MOŽE PRISVOJITI SUVERENOST OD GRAĐANA"! Član 8 (teritorija i granica) određuje da je "teritorija Republike Srbije JEDINSTVENA i NEDELJIVA", a "GRANICA NEPOVREDIVA".
Predsednik Republike "izražava državno jedinstvo Republike Srbije", a niti jedna od njegovih, ukupno osam, manje-više protokolarnih, ustavnih nadležnosti (član 112), naravno, da mu NE DOZVOLJAVA ni pomisao na bilo kakvo ODRICANJE OD DELA TERITORIJE. Iako je Vlada, po članu 122, "nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji", ni njoj Ustav ne ostavlja nikakvu mogućnost da, eventualno, trguje delom državne teritorije.
U delu Ustava koji se tiče uređenja vlasti, član 98 kaže da je Narodna skupština "najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji", a član 99 određuje da je nadležnost Skupštine, između ostalog, i da "donosi i menja Ustav, ODLUČUJE o (eventualnoj) promeni granice Republike Srbije, raspisuje republički referendum" i tako dalje. Akt o promeni Ustava, ali isključivo dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika, usvaja Narodna skupština, ali ako se ta promena odnosi na PREAMBULU (u kojoj piše da je AP Kosovo i Metohija deo Srbije!) ili, na primer, NAČELA USTAVA, sve to moraju da potvrde i građani referendumu!
Drugi nivo problema u vezi je sa lebdećim opasnim pitanjem bez Vrhovnikovog odgovora: Zašto li je prvom propovedniku Srbije sve u vezi s Kosovom i Metohijom toliko URGENT? Vrhovnik i Doglavnik, kao svetski putnici, moderne Jovanče Micići, obleteli su, u ime svih nas, zemaljsku kuglu više puta, pa su, ne sumnjam, bili u prestonici, Srbiji prijateljskog, Kipra koji je član EU, u Nikoziji, gradu koji je, već 45 godina, podeljen tankom plavom linijom koja formalno deli nepriznatu tursku "državu" Kipar od ostatka zemlje. Fantastičan pozitivan primer kako je, u nedostatku drugih, i tzv. zamrznuti konflikt kojim Vrhovnik i Doglavnik horski plaše Srblje - ponekad najbolje rešenje!
Dobro, veruje
popriličan broj građana Srbije Vrhovniku da on priznanje nezavisnosti Kosova,
odricanje od 17 odsto teritorije Srbije i slične sorte veleizdaja, lično ne bi
potpisao. Ali, problem je što on po svojim dvorskim kancelarijima uzgaja popriličan
broj stabala fikusa, mogu da se zovu premijeri, ministri, specijalci za ovo,
ONO i DSZ, tu je, za svaki slučaj, "i, naravno, Džej" koji je, onomad
u preglomaznoj uniformi premijera, baš on, a ne, recimo, ondašnji PPV, u aprilu
2013. svojim parafom jednom već "ušao u istoriju"...
Ako sam dobro razumeo, Vrhovnik je LJUT NA GRAĐANE, jer NIJE IMAO PODRŠKU ZA
NEŠTO? Ako sam pažljivo ispratio Vrhovnikovo ispupavanje pulsa međunarodne
javnosti plasiranjem neke ideje o razgraničenju između Srba i Albanaca, ma šta
to značilo, taj njegov "neviđeni plan" imali su čast da vide samo gospođa
Mogerini i gospodin Tači, ali ne i građani Srbije. Zašto se, onda, LJUTKO baš toliko ražestio na sopstveni narod? Jedino što se nameće kao mogući odgovor jeste to da je ljut jer NIJE DOBIO BLANKO PODRŠKU, MA KAKAV DA JE PLAN ZA KOSOVO IMAO U VIDU! Jer, ako je Vrhovnikova Tajnica, kao predsednica Vlade koja, po Ustavu, "vlada", mogla da ga podrži na neviđeno - a što je učinila u više navrata, priznavajući da ne zna šta je politika "njene" Vlade o Kosovu, ali "zna da predsednik zna najbolje" - e, onda, stvarno, Srbi "nisu fer" (citat: Tajnica)! Tim pre što nisam mogao da ne primetim da je ta BLANKO PODRŠKA Vrhovniku za bilo koju odluku koja bi PODRAZUMEVALA ODRICANJE OD KOSOVA stigla od većeg dela tzv. internacionalističko-nadnacionalističke elite u Srbiji.
Нема коментара:
Постави коментар