Uoči "proslave ulaska Nemaca u Beograd"

Dakle: "Marš - manevar je proračunato i kombinovano kretanje vojske i svih ratnih sredstava izabranim pravcem ka određenom cilju, s takvim računom da, kad vlastita vojske stigne do neprijatelja, u tom trenutku bude u zgodnijem položaju i većem broju od neprijatelja!"

Varate se ako nagađate da su ovo, možebiti, naredbe sa pripremnog sastanka Vesićevog antifašističkog AFŽ generalštaba uoči tajne operacije pod kodnim imenom "AFŽ-ejkinjama na fašiste". Misao je, naravno, vojvode Živojina Mišića.

Ali, prateći stručnu literaturu za malu vojnu fiskulturu koju Zamenik načelnika antifašističkog generalštaba, očigledno, upražnjava, naslućujem da će, tokom predstojećih operacija pod kodnim imenima "Dan navodnog ulaska Nemaca u Beograd 1941" (13. april), odnosno "Oslobođenje slobodarskog Beograda" (19. april), sile antifašističke koalicije kombinovati najmanje četiri strukture marševskih poredaka. Paralelno kretanje u kome antifašistička armija ide pravo napred i napada protivnika tamo gde ga nađe; kretanje amrijskom karom radi izvšenja proloma (proboja); jednovremeno ekscentrično kretanje protivu nekoliko dejstvujućih predmeta (objekata i subjekata) i kretanje u obliku lakta sa namerom da izvrši krilni napad iliti obuhvat. (Ovaj poslednji poredak je već isproban prilikom odbrambenog juriša one AFŽ bake, zaposlene valjda u upravi Grada Beograda, golorukim pesnicama na siledžiju i fašistu - pripravnika Bastaća, z.p. Stari grad...)

Tako, bar, propisuje Vegecius u "Priručniku za kafanske stratege" (izdanje "Prosvetne zajednice", Beograd, jul 1943).

No, opametilo se to i obezobrazilo i u onom Savezu za vešanje, silovanje, testerisanje (ukratko: Fašističkom savezu protiv napredne Srbije; skraćeno: FSPNS), pa lažu, mažu, ne drže reč - najave posetu Ružičanstvenima, domaćin se obraduje gostima, ozari, otvori, pripremi sve po redu i po srpski, a oni ga, 'ladno, ispale! Šta više, sad za proslavu 78-godišnjice ulaska okupatora u prestonicu, fašistički slavljenici neće čak ni da obelodane kojom maršrutom će paradirati, pa sad Zameniku načelnika AFŽ generalštaba ostaje da ih, sa Ružičanstvenima, kamionom snage 500.000 mega 'vata po gradu, što je za oko devet decibela više nego prošle subote!

Jednom davno, pre nego što je postao nemački kancelar, Adolf Hitler je, pravilno rezonujući u kom pravcu treba da ide njegova nacistička propaganda, uzviknuo: "Držite podalje od mene one koji sve znaju i koji žele da učine nešto pozitivno za mene!”.

Kada ga je, 20 i neke godine 20. veka, posle pokušaja ("pivničkog") puča u Minhenu koji je završen fijaskom, sudija pitao kako je to mislio da se popne na vrh i, sa tako očiglednom manjinom, uspostavi diktaturu nad 60 miliona Nemaca - Hitler mu je odgovorio: "Ako cela nacija postane plašljiva i ako postoji samo hiljadu onih koji žele nešto veliko i koji imaju moć da transformišu državu, onda je tih hiljadu ljudi nacija!"

Sve posle toga bio je doktor Gebels. Čitajte ga i uvek imajte na umu. Ne zaboravite:

"... Propaganda mora da bude popularna, a ne intelektualna. Zadatak propagande nije otkrivanje intelektualnih istina. Njih nalazimo razmišljajući, istražujući, svuda, osim tamo gde se drže govori i vodi propaganda...

... Velika masa nikada neće biti osvojena samo jednom rečenicom - ideja mora svojom senkom da pokrije sve aspekte ljudskog života. Kada ideje nađu ulaz, one naviru i ubrzo osoba postaje inficirana njome. One su kao divlja vatra koja ne može biti ugašena...

... Niko ne može reći da je tvoja propaganda okrutna, preterana, brutalna ili nedovoljno prijatna. Naime, njena svrha nije u tome da bude prijatna, odmerena, nežna, već da bude -uspešna...

... Sretao sam ljude koji su po prvi put prisustvovali Hitlerovim govorima, i oni su rekli: "Ovaj čovek je rekao ono što sam godinama tražio. Po prvi put neko je dao oblik onom što ja želim." Drugi su bili, najpre, zbunjeni, ali iznenada bi i oni ustajali i uzvikivali: "Bog je poslao nekog da izrazi moje patnje."

Iako prototip opskurnog monologa, politika Merkelovljevkinog prethodnika u Berlinu bila je naterana da, u maju 1945, shodno prirodnim zakonitostima, i formalno kapitulira pred pobednički rigidnom formom monologa sila pobednica u Drugom svetskom ratu.  

Tamo gde je dovoljno razboritosti, dobrovoljni ili, makar, preventivni dijalog ne čeka ultimatume! Jer, na kraju svakog puta, ovako ili onako, nezavisno od volje sila monologa - stoji nekakav, sa ili bez navodnika, dijalog! Pametni zato ne traće vreme zabadava...

(objavljeno na portalu www.cvijetinmilivojevic.blogspot.com)